Zašto država sve češće uzima nepovoljne kredite kod komercijalnih banaka za izgradnju auto-puteva

U gomili zakona o kojima su krajem ovog jula raspravljali poslanici u Skupštini, našli su se i oni o dodatnom zaduživanju, pa i kod domaćih komercijalnih banaka. I to namenjeni izgradnji putnih pravaca, što se u poslednje vreme dešava učestalije nego ranije.

Ovoga puta Skupština je usvojila tri ovakva zakona, onaj o zaduživanju kod Unikredit banke u iznosu od 11,7 milijardi dinara i to za realizaciju projekta puta Ruma – Šabac – Loznica, kredit za isti projekat od 15 milijardi dinara uzet od Banke Inteza, kao i 12 milijardi dinara za obilaznicu oko Kragujevca od OTP banke.

Ovi zakoni usvojeni su na osnovu prethodno potpisanih ugovora o dugoročnom investicionom kreditiranju sklopljenih sa pomenutim bankama, a uslovi pod kojima ih je država uzela manje-više su slični, i reč je o dinarskim zajmovima.

Cena zaduživanja

Tako je kamatna stopa kod Unikredita šestomesečni belibor uvećan za kamatnu maržu od 2,9 odsto, dok je kod Inteze razlika samo u tome što se kredit usklađuje sa tromesečnim beliborom.

Isto je i sa kreditom uzetim od OTP-a, s tim što je kamatna marža 3,05 odsto.

Drugim rečima, ukupna kamata za ove kredite je nešto veća od osam odsto, kada se saberu marža i trenutna vrednost belibora.

Ova najnovija zaduživanja koja ukupno iznose 38,7 milijardi dinara ili oko 330 miliona evra, samo su nastavak trenda uočenog poslednjih godina a reč je o zaduživanju države kod komercijalnih banaka za izgradnju putne infrastrukure, što je ranije uglavnom nije dešavalo.

Forbes Srbija istraživao je zbog čega se država sve češće zadužuje kod poslovnih banaka što je nepovoljniji vid zaduživanja u poređenju sa uzimanjem kredita na osnovu bilatelarnih sporazuma sa drugim državama ili emitovanjem obveznica na finansijskom tržištu.

U analizi javnih investicija i njihovog uticaja na ekonomiju, Fiskalni savet Srbije navodi da su ovakva zaduživanja bez sumnje najskuplja.

„Država je između novembra 2020. i juna 2023. godine ugovorila pet zajmova koji se odnose na dva putna pravca, Dunavsku magistralu i put Ruma – Šabac – Loznica. Ukupna vrednost tih kredita je više od 600 miliona evra, a uobičajena kamatna stopa je između osam i devet odsto.

Dakle, kamatne stope na ove zajmove su znatno iznad nivoa ostalih kredita za izgradnju putne infrastrukture“, navodi se u pomenutoj analizi.

U Fiskalnom savetu dodaju i da razlozi za to leže u činjenici da su odobravani u dinarima, a stopa prinosa na državne obveznice emitovane u dinarima trenutno je dva do 2,5 puta viša od stope za obveznice emitovane u evrima sa istim periodom dospeća.

„Pritom, ovi izvori finansiranja su bili mahom interventnog karaktera. Ti zajmovi nisu primarni izbor, već se njima pribegavalo nakon što se planovi finansiranja iz drugih izvora nisu ostvarili, a radovi na tim deonicama su već bili u toku. Na sve to povlačeni su u razdoblju veoma nepovoljnih opštih uslova na tržištu zajmova, što je uzrokovalo visoke kamatne marže. Na kraju, imajući u vidu da se projektuje inflacija od oko tri odsto u srednjem roku, ove dinarske kredite, sa kamatnim stopama između osam i devet odsto, ne možemo oceniti kao povoljne“, navode u ovoj instituciji.

Podsetimo, država je od 2020. do 2023. godine uzela dva kredita od Inteze i jedan od Unikredit banke za put Ruma – Šabac – Loznica, dok se za Dunavsku magistralu zadužila kod NLB Komercijalne i OTP banke.

Kada se ovim kreditima, čija ukupna vrednost prelazi 600 miliona evra dodaju i nedavno ozakonjeni krediti, vrednost je veća od milijardu evra.

Presušuju li izvori?

„Ne smatram da je država iscrpela druge izvore finansiranja pa je sad primorana da uzima kredite od poslovnih banaka, verujem da umesto toga ima prostor da te projekte finansira ili emisijom obveznica ili zaduživanjem kod drugih država, kao što je to već radila. Zašto to ne radi, ne znam, moguće jer je ovo najbrži i najmanje komplikovani način zaduživanja, a država je siguran dužnik, u tom smislu banke nemaju rizik“, objašnjava Arsić dodajući da su svakako u pitanju skupi krediti.

„Kamatne stope na te pozajmice su iznad osam odsto i to je skupo zaduživanje, skuplje nego u evrima. Sa druge strane, to nije dobar trend, ukoliko bi se nastavio, odnosno ukoliko bi se povećala vrednost tih pozajmica, jer na taj način država utiče svojom tražnjom na povećanje kamatnih stopa banaka, ali i konkuriše stanovništvu i privredi. To se u prošlosti dešavalo u mnogim zemljama, nije nepoznat ekonomski fenomen, ali nije dobar“, upozorava Arsić.

Podsetimo, auto-put Ruma – Šabac – Loznica gradi se od 2019. godine, kada je država sklopila ugovor o izgradnji sa azerbejdžanskom kompanijom Azvirt. Deonice do Šapca su završene, a najnoviji rok za celu trasu je kraj ove godine, iako je bilo najava da će put biti završen 2023.

Prvobitno je ugovorena cena bila 467,5 miliona evra i uključivala je izradu projektne dokumentacije i izvođenje radova. U međuvremenu je, prošle godine ta cena povećana za gotovo 90 miliona evra.

Što se tiče Dunavske magistrale, odnosno saobraćajnice Požarevac – Golubac, izvođač radova je kineska kompanija China Shangdong International Econimic and Technical Cooperation Group.