Zašto je država, dan nakon objavljivanja, povukla poziv za privatizaciju JRB-a: Kome se smeši „treća sreća“

Samo jedan dan nakon što je nadležno Ministarstvo privrede objavilo javni poziv za prikupljanje ponuda za prodaju državnog kapitala u Jugoslovenskom rečnom brodarstvu, taj poziv je povučen. Zvaničnog objašnjenja za ovakvu odluku nema, ali izvori Forbes Srbija veruju da je reč o „traljavo“ napisanim uslovima za učešće u ovom javnom nadmetanju.

„Sve ukazuje na to da je država pronašla kupca, zbog čega je javni poziv i objavljen, ali je neko loše hvatao beleške pa je napravio propust u pisanju uslova koje moraju ispuniti potencijalni kupci. Otuda povlačenje poziva nakon samo jednog dana. Prilično sam siguran da će poziv, nakon što se poprave te greške, ponovo biti objavljen“, pomalo ironično komentariše dobro upućeni izvor Forbes Srbija iz ove industrije.

Jedan od uslova navedenih u povučenom javnom pozivu je i da kupac mora imati u vlasništvu 15 registrovanih teretnih potisnica u Srbiji, za koje svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu nije izdato posle 31. decembra 2023.

Nezvanično se mogu čuti da je baš ovo taj uslov koji bi, u popravljenom pozivu, mogao pretpreti promenu. Osim ovoga, u pismu je navedeno i da je neophodno da je kupac ostvario poslovne prihode u 2023. od najmanje dve milijarde dinara, odnosno da je samostalno ostvario i poslovnu i neto dobit u prošloj godini.

Kako je nedavno pisala Pištaljka, samo pet dana pre nego što je država oglasila javni poziv odnosno prodaju JRB-a po početnoj ceni od 29,2 miliona evra, ovo preduzeće dobilo je državni posao od EPS-a. Reč je o pretovaru i prevozu uglja, a njegova vrednost je, kako navodi Pištaljka, skoro identična iznosu o kojem se prodaje JRB.

Dodatno, Jugoslovensko rečno brodarstvo dobilo je ovaj posao tek nakon što se žalilo Komisiji za zaštitu prava, pošto je EPS prvobitno posao dodelio konzorcijumu u kojem su bile firme rumunskog biznismena optuživanog za korupciju.

Inače, JRB je posao pretovara i prevoza uglja iz rumunske luke Konstanca do TENT-a B u Obrenovcu obavljao za EPS otkako se ugalj uvozi Dunavom, da bi ove godine dobio i konkurenta, navodi Pištaljka.

Kako posluje JRB

Finansijski rezultati Jugoslovenskog rečnog brodarstva pokazuju da je ovo preduzeće u 2023. godini gotovo udvostručilo poslovne prihode, koji su bili 2,9 milijardi dinara za razliku od 1,6 milijardi iz 2022.

Takođe, dobit preduzeća porasla je za 120 odsto, pošto je sa 287 miliona povećana na 625 miliona dinara.

Iz godišnjeg izveštaja o poslovanju JRB-a vidi se da je poslovnom uspehu preduzeća doprineo ugovor koji ovo preduzeće ima sa EPS-om o transportu i pretovaru uglja preko rumunske luke Konstanca, ali i da je sa kineskim HBIS-om ugovoren posao transporta sirovine za smederevsku železaru.

U pomenutom izveštaju, JRB pominje i značajne ugovore o transportu koje ovo preduzeće ima sa kompanijom Eliksir, kao i sa kineskom kompanijom CMEC.

Firma je u prošloj godini imala 203 zaposlena.

Zgrada u Kneza Miloša

Takođe, Jugoslovensko rečno brodarstvo poseduje vrednu imovinu. Prema bilansu stanja, imovina preduzeća (nekretnine, postrojenja i oprema) vredela je u 2023. godini 1,69 milijardi dinara i povećana je za oko 400 miliona dinara u poređenju sa godinom ranije.

Kako su mediji ranije pisali, Jugoslovensko rečno brodarstvo poseduje veliki broj barži, odnosno potisnica u svom vlasništvu, pristaništa i svoje ispostave u nekoliko gradova u Srbiji, kao i vrednu upravnu zgradu u ulici Kneza Miloša od nekoliko hiljada kvadrata koja bi budućim kupcima mogla biti posebno interesantna.

Sindikati JRB-a ranije su, takođe, naglašavali da ovo preduzeće obavlja strateške poslove za državu poput, primera radi, uvoza uglja, te da je potreban poseban oprez kada je reč o prodaji JRB-a u kojem država poseduje 99,8 odsto akcijskog kapitala.

Propali pokušaji privatizacije

Nedavno rapisani javni poziv koji je odmah zatim i povučen, bez ikakvog objašnjenja, inače je treći pokušaj prodaje ovog preduzeća.

Poslednji put, 2017. godine je država objavila javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za učestovanje u postupku privatizacije JRB-a, mediji su izveštavali kako su stigla dva pisma, ali se na tome sve i završilo.

Prva prodaja 70 odsto tada društvenog kapitala JRB-a organizovana je 2007. godine, ali je na kraju izabrani konzorcijum obavestio Agenciju za privatizaciju da odustaje od kupovine.

Toj odluci prethodila je afera u kojoj je drugoplasirani ponuđač optužio pobednike tendera, konzorcijum firmi Tamoza trading iz Kipra i Daxin Petroleum PTE iz Singapura da su falsifikovali dokumenta i da ustvari oni ne ispunjavaju ključne uslove tednera.

Podsetimo, taj konzorcijum ponudio je cenu od 32,5 miliona evra i dodatnih 10 miliona evra investicija u preduzeće, dok je drugoplasirani ponuđač iza kojeg je stajala firma Palmali sa Malte imao nešto nižu cenu (30 miliona evra) ali je planirao investicije od 15 miliona evra.

Trećeplasirani je tada bio Ist Point Zorana Drakulića, koji se takođe žalio na regularnost sprovedenog postupka privatizacije.

Sve se, na kraju, završilo time da je kiparko-singapurski konzorcijum obavestio Agenciju za privatizaciju da odustaje od kupovine, da bi nakon toga propali i pregovori sa drugoplasiranom kompanijom Palmali, jer u zakonskom roku nisu potpisali ugovor o prodaji.

Na leto 2008. usledio je i drugi tender za prodaju 70 odsto kapitala JRB-a, da bi Agencija za privatizaciju početkom 2009. objavila da je potpisala ugovor o prodaji sa austrijskom kompanijom EDDSG iza koje je ustvari stajao srpski biznismen Zoran Drakulić.

Kuporodajna cena tada je bila znatno manja nego tokom prvobitnog pokušaja prodaje, tek 24,5 miliona evra, a austrijska kompanija obavezala se da će uložiti 15,7 miliona evra.

Ipak, ni ovaj posao na kraju nije uspeo, pa je ugovor sa EDDSG raskinut tokom 2010. jer Drakulićeva firma nije uplatila dogovorenu kupoprodajnu cenu, a kao razlog naveli su svetsku ekonomsku krizu i promenjene poslovne prilike.

Od raskida tog ugovora, gotovo ceo paket akcija ovog preduzeća u vlasništvu je države Srbije. Zbog pozitivnog poslovanja i dobrih poslovnih rezultata, JRB spada u izuzetke kada je reč o preostalom portfoliju neprodatih preduzeća na spisku Ministarstva privrede, a kojih ima 50-ak.