Zašto je Irska obećana zemlja: Prosečna plata 3.000 evra i poslovi u izobilju (VIDEO)
Na prvi pogled, priča o irskom ekonomskom čudu dobro je poznata. Jedna relativno siromašna, političkom krizom zarobljena zemlja, uzdigla se do modela rasta i razvoja sa kojim bi mnogi želeli da se poistovete. U okviru projekta koji finansira Evropska unija, grupa novinara iz Srbije krenula je u Dablin.
Kakve se pouke mogu izvući iz irskog puta, mogu li strane investicije biti jedni oslonac razvoja, šta je stvarni pokazatelj rasta jedne privrede, zašto se u obrazovanje ulaže najviše čak i u najtežim vremenima, kolika je vrednost članstva u Evropskoj uniji.
Odgovor na pitanje šta je Irsku iz siromaštva, nezaposlenosti i beznađa, od 1994. do 2007. dovelo u društvo najnaprednijih, najpre smo potražili u Institutu za društvena i ekonomska istraživanja.
Rast zasnovan na stranim investicijama
„Prethodni pokušaji da se rast ostvari na temelju domaće industrije, nisu bili uspešni. Ključna je bila odluka da se ekonomija otvori i privuku strane investicije. Kriza 80-tih zaustavila je te napore, da bi prvi efekti otvaranja postali vidljivi tek 90-tih godina. Istovremeno, porez na dobit je snižen sa 15 na 12,5 odsto. I tada se dogodio veliki priliv stranih investicija“, kaže Kiran Mekvin iz Instituta za društvena i ekonomska istraživanja.
Prve velike kompanije u Irsku su stigle iz Amerike, tu je važnu ulogu odigrala brojna irska emigracija. Najpre su to bili tehnološki giganti.
Trenutno u Dablinu rade 242 IT kompanije. Tu je 18 američkih, među kojima IBM, Intel, Majkrosoft, Gugl.
Izuzetne stope rasta
U periodu od 1995. do 2000. godine, ekonomija je u proseku rasla 9,4 odsto godišnje, a nakon 2000. sedam godina prosečna stopa rasta bila je 5,9 odsto. Rasle su i zarade, a sa njima i lična potrošnja. Irci su se po standardu približili bogatijim članicama Unije. Plate zaposlenih u industriji 2000. godine dostigle su 2.500 evra. Kao kuriozitet navodi se podatak da su putovanja u inostranstvo 2004. godine činila više od 90 odsto praznične potrošnje.
Ali, prvi korak ka izlasku sa ekonomske margine, Irska je napravila 1973. ulaskom u Evropsku ekonomsku zajednicu. Od tada je iz evropskih fondova dobila 17 milijardi evra. Čak 35 odsto tih sredstava uloženo je u obrazovanje. To se ulaganje višestruko isplatilo.
Obrazovanje i izvoz
Upravo obrazovana, mlada radna snaga, uz prednosti pristupa zajedničkom evropskom tržištu, kasnije će postati jedna od glavnih poluga ekonomskog uspeha keltskog tigra. Irci ne zaboravljaju šta je za njih značila evropska zajednica. I danas kao i pre pet decenija, više od 80 odsto građana podržava članstvo u bloku.
„Ulazak u evropsku uniju napravio je veliki preokret, od zatvorene ekonomije okrenute poljoprivredi, postali smo izvozno orijentisana privreda, postali jedna od najbogatijih i najuspešnijih članica. Deset najvećih globalnih kompanija prisutne su u Irskoj. Imamo dobro obučenu i osposobljenu radnu snagu. U multinacionalnim kompanijama radi 100.000 ljudi. U oblasti visokih tehnologija, veštačke inteligencije naši kadrovi dobijaju odlično obrazovanje“, navodi Noel O’Konel, direktorka Evropskog pokreta.
Četiri državna univerziteta, među kojima i poznati Triniti koledž, okosnica su visokoškolskog obrazovanja. Za one koji u velikoj konkurenciji nakon srednje škole ne uspeju da se upišu na neki od njih, postoji mogućnost dvogodišnjeg višeg obrazovanja koje nakon tog perioda može biti produženo. Samo za treći stepen obrazovanja, vlada izdvaja milijardu evra, a obrazovne institucije uspešno sarađuju sa privredom.
Nezaposlenost gotovo nestala
Decenijama je Irska bila zemlja emigracije. Kako kažu, ljudi su bili njihov glavni izvozni artikal. Nakon ekonomskog buma 90-tih, trend se preokrenuo. Sada je Irska obećana zemlja za ljude raznih nacionalnosti.
Dolaskom prekookeanskih tehnoloških, a potom i farmaceutskih giganata, otvaralo se na hiljade novih radnih mesta. Nezaposlenost je u Irskoj gotovo iskorenjena. Ali, vrlo brzo, domaća radna snaga više nije bila dovoljna. Tako su put Irske 2000-tih krenuli i brojni Srbi.
„Imali su ogroman manjak kadrova jer više irsko školstvo nije moglo da obezbedi toliko resursa da popune sva ta mesta. I onda je jedina opcija bila da traže kadrove, posebno u IT i telekom sektoru u drugim zemljama. Krenuli su prvo po zapadnoj Evropi, potom po istočnoj. U našem konkretnom slučaju bile su preporuke da se pogleda u Srbiji da li mogu da regrutuju inženjere i programere i to je bio jedan od početnih koraka kako smo došli ovde“, kaže Mladen Cvetković, IT stručnjak.
Obećana zemlja i za građane Srbije
IT stručnjak Slađan Kutijevac opisuje kako je on stigao u Irsku.
„Kako sam došao? To je vrlo lepa priča. Jedan Goran, mislim iz Obrenovca ili Železnika, bio je oženjen Irkinjom i živeo je ovde. Bio je konsultant u informatici i 2000. godine irska vlada uvede prečicu za dobijanje informatičke vize. Napravili su mnogo jednostavnije. Dobiješ ugovor za posao, imaš diplomu i tu ti je viza. Tako je bilo i u mom slučaju“, kaže Kutijevac.
Većina Srba u Irsku je tih dvehiljaditih došla na talasu takozvanog dot com rasta i informatičkih pasoša. Taj, uz finansijski i farmaceutski sektor, i danas prednjači u zaradama, koje se kreću od 7.000 do 12.000 evra. Prosečna plata u Irskoj je oko 3.086 evra, koliko mesečno zarade zaposleni u sektoru usluga. To je i početna plata zaposlenih u prosveti.
U blistavom ekonomskom modelu bilo je i manje blistavih detalja. Šta je to što nije štimalo u irskoj ekonomiji, kakva je podrška startap zajednici i kako se snalazi ugostiteljski sektor, saznaćete ako pogledate večerašnje izdanje Forbes Magazina: