Zašto u Srbiji nema sudskih presuda za visoku korupciju: Sanader na srpski način

Prošlonedeljno hapšenje sada već bivšeg ministra zdravlja u Vladi Hrvatske Vilija Beroša, samo je poslednji takav slučaj u susednoj državi. Hapšenja, a zatim i osude najviših državnih funkcionera, opštinskih ili županijskih zvaničnika u Hrvatkoj godinama nisu novost.

Najvažniji je svakako slučaj nekadašnjeg premijera Ive Sanadera. On je na kraju osuđen na 18 godina i osam meseci zatvora zbog tri korupcijske afere „Fimi Media“, „Planinska“ i „Ina-MOL“. Sanader je, između ostalog, osuđen jer je dobio pet miliona evra da bi sklopio ugovor kojim je MOL dobio većinu u hrvatskoj naftnoj kompaniji INA. Novac stečen na ovaj način morao je da vrati u državni budžet.

Marina Lovrić Merzel, nekadašnja županica Sisačko-maslovačke županije morala je u budžet da vrati 100.000 evra. Ona je zbog zloupotrebe službenog položaja i primanja mita osuđena na sedam godina zatvora.

Poznati su i slučajevi hapšenja ministra građevinarstva Darka Horvata, gradonačelnika Zagreba Milana Bandića…

Mnogo afera, nula presuda

Poredeći je sa Hrvatskom, Srbija izgleda kao država bez korupcije. Ako izuzmemo Gorana Kneževića, tada gradonačelnika Zrenjanina, javnost u Srbiji ne pamti da je u našoj zemlji visoki državni zvaničnik uhapšen u toku mandata. S druge strane, kada je i bilo hapšenja onih bivših, slučajevi su se završavali oslobađajućim presudama. Ako ne u prvobitnom, onda svakako u ponovljenim sudskim postupcima.

Iako je Savet za borbu protiv korupcije godinama istraživao velike privatizacione afere, pretočene u dosijee o 24 takva slučaja, političari su se iz njih izvlačili bez krivice. Bivši ministri hapšeni su uglavnom zbog sumnji da su zloupotrebili službeni položaj u nekim od preduzeća sa spiska Verice Barać i pomenutog Saveta. Ipak, gotovo svi su do sada oslobođeni.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija kaže za Forbes Srbija da je u našoj zemlji i hapšenje pripadnika bivših vlasti retka pojava. Postupaka protiv aktuelnih tek nema.

„Ovde je i nakon promena u oktobru 2000. privođenje ili krivično-pravno gonjenje izuzetno retko. Jedino je Mihalj Kertes, direktor Uprave carina, hapšen zbog afere, ali je i on kasnije oslobođen. Čak i kada je reč o pripadnicima bivših vladajućih struktura, ovde se umesto procesuiranja radije koriste verbalne optužbe. Narativ o korupcionaškim aferama se upotrebljava u političkoj borbi. Dakle, bez akcije i konkretnog procesa“, kaže Nenadić.

Unosnije mahati nego procesuirati

Nenadić nadalje objašnjava da postoje najmanje dva razloga zbog kojih su ovakvi procesi retkost u Srbiji. Prvi je, kaže, to što veliki broj političara nakon smene vlasti preleti u redove novih vladajućih struktura.

„Taj broj preletača nije mali i to je jedan od razloga zbog kojeg nema procesa ni protiv bivših. Osim ovoga, razlog je i u činjenici da je lakše i politički unosnije mahati tim potencijalnim aferama u javnosti kada je to potrebno nego se potruditi, prikupiti dokaze i procesuirati ukoliko postoji osnov za to“, kaže Nenadić. „To je i lakše i očigledno politički isplativije čim političari u Srbiji to koriste“.

Naš sagovornik podseća da javnost s pravom ukazuje na odgovornost političara za odsustvo sudskih procesa za visoku korupciju, ali je prava adresa zapravo tužilaštvo, odnosno tužioci.

„Tužioci su ti koji bi trebalo da proveravaju sumnje i navode i da pokreću postupak. Ali, očigledno je da oni ne koriste u dovoljnoj meri svoja ovlašćenja i svoju samostalnost u odlučivanju. Verovatno iz straha od političke odmazde“.

Slučaj Gorana Kneževića

Tadašnji gradonačelnik Zrenjanina Goran Knežević uhapšen je 2008, pod sumnjom da je zajedno sa saradnicima vršio malverzacije sa građevinskim zemljištem i nameštao tendere. Oni su optuženi da su zločinačkim udruživanjem namerili da ostvare dobit, a na štetu gradskog budžeta.

Posle 13 meseci provedenih u pritvoru, Knežević je pušten, da bi 2013. pravosnažnom presudom bio oslobođen optužbi koje su mu se stavljale na teret.

Goran Knežević, u međuvremenu, promenio je i stranački dres, prešavši iz DS-a u vladajući SNS. Kasnije je bio ministar poljoprivrede i privrede.

Postupak protiv Olivera Dulića

Jedan od slučajeva na kojem je radio Savet predvođen Vericom Barać bio je i onaj protiv bivšeg ministra zaštite životne sredine i prostornog planiranja Olivera Dulića. Postupak protiv Dulića počeo je oktobra 2012. godine, nekoliko meseci nakon promene vlasti u Srbiji. Teretio se da je zloupotrebio službeni položaj prilikom odobravanja dozvola slovenačkoj kompaniji Nuba Invest. Ova kompanija postavljala je optičke kablove duž puteva po Srbiji i za to su joj bile neophodne dozvole ministarstva kojim je rukovodio Oliver Dulić.

Nepunih 11 godina kasnije, Dulić, zajedno sa pomoćnikom ministra Nebojšom Janjićem i Zoranom Drobnjakom, najdugovečnijim v.d. direktorom javnih preduzeće u Srbiji, pravosnažno je oslobođen svih optužbi.

Tokom postupka, Dulić i njegovi saradnici najpre su bili osuđeni na ukupnu kaznu od 7,5 godina zatvora i zabranu obavljanja javne funkcije, da bi naredne godine Apelacioni sud poništio ovu presudu i naložio ponovno suđenje. U ponovljenom postupku, doneta je oslobađajuća presuda.

Afera Luka Beograd i hapšenje Bubala

I Luka Beograd jedan je od 24 slučaja spornih privatizacija u Srbiji. Zbog sumnji da je pomogao dvojici poznatih biznismena Milanu Beku i Miroslavu Miškoviću da po povlašćenoj ceni kupe akcije Luke Beograd, 2013. godine uhapšen je bivši ministar privrede Predrag Bubalo. Njega i nekolicinu saradnika, Tužilaštvo za organizovani kriminal osumnjičilo je da su oštetili budžet za najmanje 5,7 miliona evra.

I tokom prvog, kao i tokom ponovljenog sudskog postupka, Bubalo i njegovi saradnici oslobođeni su optužbi za pomaganje dvojici pomenutih biznismena, pošto je sud utvrdio da nema dokaza da su Bubalo i drugi osumnjičeni zloupotrebili službeni položaj.

Saša Dragin još u postupku

Sudski postupak protiv bivšeg ministra poljoprivrede Saše Dragina i 30-ak osumnjičenih u aferi „mineralno đubrivo“ i Azotara Pančevo još traje, iako je počeo pre 12 godina. Dragin, tada već bivši ministar poljoprivrede, uhapšen je tokom 2012. godine jer se sumnjičio da je učestvovao u malverzacijama sa đubrivom, čime je naneta materijalna šteta Azotari Pančevo kao proizvođaču.

Prema navodima iz optužnice, u periodu od 2009. do 2011. Dragin i drugi sumnjiče se da su omogućili određenim preduzećima da od Azotare Pančevo kupuju đubrivo po povlašćenim cenama, što je bilo protivzakonito i suprotno odredbama važeće Uredbe.

Budžet je tom prilikom, prema navodima tužilaštva, oštećen za osam miliona evra, a Dragin je nakon devetomesečnog pritvora pušten kući, ali uz obavezu nošenja nanogice. Ta mera ukinuta mu je posle sedam meseci. Suđenje Saši Draginu i drugim osumnjičenim i dalje se vodi pred Specijalnim sudom, a na presudu će se još čekati, prema poslednjim informacijama iz ovog postupka.

Potvrđena presuda Jasni Matić

Bivša ministarka telekomunikacija Jasna Matić uhapšena je 2014. godine zbog sumnje da je kao direktorka Agencije za promociju izvoza i stranih ulaganja (SIEPA) zloupotrebila službeni položaj i time oštetila državni budžet. Prvobitno je osuđena na sedam meseci zatvora, da bi kasnije Apelacioni sud poništio presudu i suđenje vratio na početak.

U drugom postupku, tokom 2023. godine sudsko veće Odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu, potvrdio je prvobitnu presudu kojom je Matićeva osuđena na istu zatvorsku kaznu. I na ovu presudu upućena je žalba Apelacionom sudu.

Proces protiv SNS predsednika opštine Aleksandar Jovičić, nekadašnji predsednik opštine Palilula uhapšen je u leto 2021. godine pod sumnjom da je primao novac od građevinskih investitora kako bi im omogućio izgradnju objekata bez građevinske dozvole na teritoriji opštine kojom rukovodi. Kako je navedeno, od jula 2016. do novembra 2018. on je od investitora za navedene objekte protivpravno prisvojio oko 28,8 miliona dinara. Suđenje Jovičiću i ostalim uhapšenim u ovom slučaju počelo je tek feburara ove godine. U međuvremenu, Jovičiću i njegovoj bivšoj supruzi oktobra ove godine na zahtev Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva privremeno je oduzeta imovina.

Bez dokaza u slučaju Marije Rašete Vukosavljević

Prvi slučaj hapšenja bivšeg visokog državnog zvaničnika, desio se još 2004. godine. Marija Rašeta Vukosavljević, nekadašnja ministarka telekomunikacija uhapšena je pod sumnjom da je zloupotrebila službeni položaj i prilikom rekonstrukcije Terminala 2 i VIP salona na Beogradskom aerodromu oštetila to preduzeće za oko 220 miliona dinara.

Pravosnažno je oslobođena 2013. godine. Nije dokazano da su za sebe niti druge pribavili materijalnu korist. Postupak je trajao punih osam godina.

EU principi

„Čak i kada ima osuđujućih presuda, one postanu oslobađajuće u drugom stepenu. Ne treba, međutim, da zaboravimo da je Hrvatska članica Evropske unije. Evropsko tužilaštvo je duže vreme pratilo i prikupljalo dokaze kako bi dokazali krivične radnje ministara i umešanih ljudi. Duboko sam ubeđena da hrvatsko tužilaštvo funkcioniše na istom principu kao i naše, ali kao članica EU okupiraju više pažnje Evrope“, kaže za Forbes Srbija Jasmina Paunović, tužiteljka Višeg javnog tužilaštva.

Susedi su, međutim, i pre članstva pokazali volju da sankcinionišu i najviše zvaničnike. Pre svega premijera.

„Mada, s druge strane, koliko se sećam, i dok je bila pred vratima EU znali su sami da uhapse premijera. Znali su da sprovode posebne dokazne radnje i da uhapse i gradonačelnika Zagreba. Pokazali su volju da se izbore sa tim problemom. Kod nas taj točak šlajfuje godinama. Imam utisak da se neće skoro pokrenuti. Korupcija uvek ide odozgo. Oni sa vrha daju primer onima dole“, upozorava tužiteljka Paunović.

Da li se sve prati?

Nemanja Nenadić napominje da Evropska komisija prati u godišnjim izveštajima o napretku i da li se povećava broj optuženih i osuđenih za visoku korupciju, a to izjednačava sa procesima koji se vode pred Tužilaštvom za organizovani kriminal.

„Oni to prate na osnovu broja tih slučajeva, što nije dobro merilo. Zapravo bi trebalo pratiti da li se ispituju svi navodi, odnosno slučajevi gde postoje sumnje, indicije ili neki dokazi. Da li je to nadležno tužilaštvo ispitalo na adekvatan način. Kada bi se tako pratio napredak, to bi onda bio impuls da se više radi na otkrivanju i procesuiranju slučajeva korupcije na najviše nivou“, uveren je Nenadić.

Srbija i Crna Gora usamljeni

Hrvatska nije jedina zemlja koja je procesuirala premijera. Poznat je i slučaj premijera Slovenije Janeza Janše koji je sankcionisan 2014. Osuđen je na dve godine zatvora zbog navodne korupcije u postupku kupovine transportera za Vojsku Slovenije. Čak je i počeo da služi zatvorsku kaznu, ali je uspeo da izađe posle mesec dana jer je na izborima dobio mesto poslanika. Kasnije je presuda poništena. Premijer Federacije Bosne i Hercegovine Fadil Novalić osuđen je na četiri godine zatvora zbog zloupotrebe položaja pri nabavci respiratora u vreme pandemije kovida. Pre nekoliko dana Ustavni sud BiH je na osnovu žalbe potvrdio da su mu povređena prava na pravično suđenje, ali je kazna zadržana. Bugarska je hapsila u tom trenutku bivšeg premijera Bojka Borisova za navodnu zloupotrebu sredstava iz evropskih fondova (pušten već sutradan). Severnoj Makedoniji to nije uspelo jer je bivši premijer Nikola Gruevski otišao iz zemlje pre odlaska na odsluženje zatvorske kazne u trajanju od dve godine. U odsustvu je nepravosnažno osuđen i na kaznu od sedam godina. Apelacioni sud je povećao kaznu na devet godina zatvora. Vrhovni sud je krajem prošle godine odbacio žalbu Gruevskog. Bio je osuđen i na dodatnih godinu i po, a protiv njega se vodi još nekoliko postupaka. Pre mesec dana, Albanija je uhapsila bivšeg predsednika Ilira Metu zbog navodne umešanosti u korupciju. Njegova odbrana tvrdi da je reč o politički motivisanom hapšenju. Krajem prošle godine, uhapšen je i bivši premijer Sali Beriša pod optužbom za korupciju u vreme dok je obavljao najvišu funkciju.