Živadinović: Inspektori bez objašnjenja prestali da kontrolišu med (VIDEO)

Mesec i po dana u Srbiji nije bilo kontrole kvaliteta meda. Iako godinama unazad slušamo priče o lažnom medu na policama prodavnica, pčelari sada ne znaju ni gde mogu da urade naprednu analizu svog proizvoda. Uz ovaj problem, ostaje i onaj višegodišnji – kako sačuvati pčele od štetnog uticaja zagađenja. Za Forbes Magazin govorio je Rodoljub Živadinović iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

Umesto 200, samo 11 uzoraka iz tri marketa. Tako se kontroliše med, mesec i po dana nakon dogovora pčelara i Vlade o većoj obaveznoj proveri.

„Odjednom kontrola je stala, bez ikakvog obrazloženja. Raspitivali smo se, nismo dobili nikakav konkretan odgovor i to je to za sada“, navodi Živadinović.

Gde su poslati uzorci?

Iako je Srbija jedina zemlja koja ima inovativnu analizu za kontrolu kvaliteta meda, koja je akreditovana u aprilu 2023. i otkriva C3 šećere iz šećerne repe, koji se protivzakonito dodaju u med – ona se ne koristi.

„Veterinarski inspektori idu u trgovinu, uzimaju uzorke, jedan ide na analizu, a drugi je zapečaćen za eventualnu super analizu, ako neko ko nije zadovoljan rezultatima želi da uradi tu analizu. U ovom trenutku imamo i drugi problem, nemate gde da uradite super analizu i zato smo državi predložili da se super analiza radi u indijskoj nacionalnoj referentnoj laboratoriji, koja ima poklapanje sa našom metodom za nekih 85 odsto. Međutim nisu nas poslušali. Gde su poslati uzorci ne znamo“, kaže Živadinović.

Između 6.000 i 8.000 pčelara napravilo je pre nekoliko godina pogon za prikupljanje i plasman meda, koji se šalje upravo na takvu analizu. Upakovan u teglu sa imenom Pravi med, može se prepoznati između ostalog i po ceni. Kako kaže naš sagovornik, cena „pravog“ meda kreće se od 1.200 dinara po tegli. Bar je tako bilo do sada.

Cena raste

„Dobijamo informacije da lagano cena kreće da raste. Imamo ogromno uginuće pčela ove zime. Ne samo mi nego u celom svetu. SAD su već stigle do preko 60 odsto uginuća. I mi smo tu negde blizu“, ističe Živadinović.

Razloga za uginuće pčela je nekoliko, a posledice su dalekosežne.

„Ove godine taj presudni faktor je najverovatnije bila neadekvatna ishrana pčela tokom odgajanja zimskih pčela krajem leta prošle godine. Med je 1,5% vrednosti koji pčele daju ovom društvu. Pčelar ima mali interes u odnosu na masu. Masa odlazi kroz zaprašivanje poljoprivrednih kultira, kroz oprašivanje divljih kultura, kroz očuvanje lanca ishrane u divljoj prirodi…“, dodaje predsednik SPOS.

Pčelari su tu samo kao njihovi čuvari i bez njih uginule bi za godinu dana, kaže Živadinović.

Ovu i druge priče u novom Forbes Magazinu možete da pogledate u nastavku: