Ambasadorka Šarlota Samelin uoči Forbes Women’s Summit-a: Iskustva Švedske u skrining programu korisna i za Srbiju

Jedan od panela na ovogodišnem Forbes Women’s Summit-u biće posvećen inovacijama u lečenju raka dojke. Nosi naziv„Together We Innovate: Advancing Breast Cancer Care“.

U okviru ove diskusije uz podršku kompanije AstraZeneca ambasadorka Švedske u Srbiji Šarlota Samelin u uvodnom obraćanju predstaviće švedski model prevencije i ranog otkrivanja karcinoma dojke.

Ova zemlja poznata je i po jednom od najuspešnijih programa skrininga raka dojke u Evropi.

Uoči samita Šarlota Samelin za Forbes Srbija kaže da se raduje razgovoru o tome kako model koji primenjuju u ovoj zemlji može poslužiti i drugima kao primer i kako se može prilagoditi različitim lokalnim sredinama.

Inovacije, AI, sistematski pristup važni za rano otkrivanje bolesti

„Prevencija i rano otkrivanje karcinoma dojke u kombinaciji sa stalnim istraživanjima i inovacijama, uključujući upotrebu veštačke inteligencije, pokazuje kako sistematski pristupi mogu poboljšati obuhvat žena koje odlaze na preglede. Ranija dijagnoza ujedno povećava i stopu preživljavanja“, objašnjava ambasadorka.

Program je uveden na nacionalnom nivou u Švedskoj sredinom osamdesetih godina.

Sve žene uzrasta od 40 do 74 godine pozivaju se na besplatan mamografski pregled na svakih 18 do 24 meseca. Pozivi se ženama šalju sa unapred zakazanim terminom poštom ili onlajn.

U Švedskoj se godišnje pregleda skoro milion žena

Učešće je dobrovoljno, ali se u javnosti dosta govori o tome i preporučuje odlazak na pregled, ukazuje.

Svake godine se na mamografske preglede pozove oko milion žena, a stopa odziva često prelazi 80%.

Kada je reč o tome kako su uspeli da to postignu kaže da ključ leži u sistematskoj organizaciji, dvostrukom očitavanju snimaka, integraciji sa nacionalnim registrima za rak i dobro organizovanim protokolima za praćenje.

„Sve to doprinosi visokoj stopi preživljavanja u Švedskoj“, pojašnjava ambasadorka.

Na pitanje koji su danas najveći izazovi u ovoj oblasti i šta misli o tome zašto neke zemlje nisu uspele da organizuju svoje programe prevencije i skrininga karcinoma dojke na tako efikasan način, ona kaže da čak i u Švedskoj uprkos ovim rezultatima, izazovi i dalje postoje.

Izazovi

To su pre svega nedovoljno visoki odziv među mlađim ženama, ali i obezbeđivanje jednakog pristupa pregledima svima, i u ruralnim oblastima. Takođe, i integracija novih tehnologija bez stvaranja nejednakosti.

Švedska trenutno razvija strategiju koja tome treba da doprinese.

„Takođe, u nekim zemljama prepreke su ograničena sredstva, nedostatak obučenog osoblja i nizak nivo svesti u javnosti. Organizovani skrining zahteva dugoročnu posvećenost, dobru infrastrukturu i poverenje javnosti, a sve to zahteva vreme“, ukazuje.

Budući da u mnogim zemljama nedostaje stručnjaka, ona navodi da tamo gde postoji manjak onkologa, veštačka inteligencija može biti izuzetno koristan alat.

Navodi primer da je studija Univerziteta u Lundu pokazala da je skriningom uz podršku veštačke inteligencije otkriveno 29% više karcinoma, uključujući i agresivnije oblike bolesti. Istovremeno je smanjeno opterećenje radiologa za 44 %.

Institut Karolinska je takođe pokazao da AI može identifikovati žene koje bi imale koristi od dodatnog pregleda magnetnom rezonancom nakon mamografije, kaže ambasadorka.

Forbes Women’s Summit: Više žena da odlazi na skrining preglede

Nekoliko regiona u Švedskoj trenutno testira primenu AI u okviru skrininga. Uvek uz nadzor stručnog medicinskog osoblja.

Karcinom dojke je najčešći maligni tumor i vodeći uzrok smrti od raka kod žena u Srbiji. Kako se ova situacija može poboljšati i koji savet bi Švedska mogla da ponudi, imajući u vidu svoj dobro organizovani sistem?

„Poboljšanje situacije počinje povećanjem učešća žena u skrining programu“, kaže ambasadorka.

Iskustvo Švedske pokazuje da je ključ uspeha organizovani, populacioni program sa jasnim nacionalnim smernicama, sistematskim pozivima i stalnim praćenjem kvaliteta i odziva, dodaje.

Povećanje obuhvata žena može se postići time što će pozivi za skrining stići do svih žena koje ispunjavaju uslove, zatim obezbeđivanje dostupnosti skrining centara, uključujući mobilne jedinice za ruralna područja.

Takođe i sprovođenje kontinuiranih kampanja za podizanje svesti javnosti o ovoj temi.

Važno je i partnerstvo sa udruženjima pacijenata.

„Prikupljanje podataka i korišćenje pokazatelja kvaliteta trebalo bi da služe za praćenje odziva, identifikovanje praznina i prilagođavanje strategija“, dodaje ambasadorka.

Skrining nije jednokratna intervencija, već dugoročna strategija

„Savet Švedske bi bio da se skrining ne posmatra kao jednokratna intervencija, već kao deo dugoročne, integrisane strategije“, kaže.

Ona kombinuje rano otkrivanje sa pravovremenim, kvalitetnim lečenjem i praćenjem pacijentkinja.

Međunarodna saradnja, poput aktuelne razmene iskustava između švedskih i srpskih stručnjaka, može ubrzati napredak kroz deljenje dokazanih metoda i njihovo prilagođavanje lokalnim potrebama, ističe.

Uz dosledan trud, odziv žena, dijagnoze se mogu postavljati ranije, a stope preživljavanja da se značajno povećaju, ističe.

Šarlota Samelin ukazuje da Švedska nudi širok spektar inovativnih terapija, uključujući ciljana lečenja i imunoterapiju.

Takođe se radi na implementaciji precizne medicine vođene genetskim predispozicijama, mada je ovaj pristup još nalazi u ranoj fazi.

Ove terapije su integrisane u zdravstvenu negu kroz nacionalne smernice i podržane su snažnim mrežama kliničkih istraživanja.

Ipak, visoke stope preživljavanja u Švedskoj uglavnom se pripisuju dobro organizovanim programima skrininga koji omogućavaju rano otkrivanje i pravovremenu intervenciju, naglašava.

Inovativne terapije se dobro pokazale

Inovativne terapije su najefikasnije kada su kombinovane sa strukturiranim protokolima nege i ravnopravnim pristupom lečenju, navela je ambasadorka uoči Women’s Summit’a.

Švedski primer ističe značaj sveobuhvatnog pristupa gde je skrining „kamen temeljac“, zatim terapije zasnovane na dokazima, kontinuirano praćenje kvaliteta i integracija istraživanja u svakodnevnoj praksi.

Ovaj model može se prilagoditi lokalnim uslovima drugih zemalja kako bi se poboljšali ishodi lečenja i izgradila otpornost sistema.

Razmena iskustva je, kako kaže, izuzetno važna. Deljenjem proverenih strategija, poput švedskog sistema pozivanja, pokazatelja kvaliteta i metoda podizanja svesti, Srbija može brže da prilagodi i primeni rešenja.

Kampanje za podizanje svesti mogu motivisati više žena da učestvuju u skriningu i potraže pravovremenu zdravstvenu zaštitu.

Saradnja Srbije i Švedske

Švedska i Srbija su uspostavile saradnju kroz inicijative kao što je Akademija zdravstva Srbije i Švedske, u saradnji sa kompanijom AstraZeneca, koja okuplja vodeće stručnjake iz obe zemlje.

Ova saradnja uključuje zajedničke konferencije, razmenu znanja o organizaciji skrininga i praćenju.

Ove jeseni, delegacija srpskih onkologa, radiologa i hirurga posetiće Malme.

Tamo će se upoznati sa najboljim švedskim praksama u lečenju i oporavku posle karcinoma dojke. Od procesa pozivanja i tumačenja snimaka do protokola za praćenje pacijentkinja. Takođe će razgovarati o tome kako se te prakse mogu prilagoditi potrebama Srbije.

Podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) pokazuju da u visoko razvijenim zemljama jedna od 71 žene umire od ove bolesti. U drugim delovima sveta karcinom dojke je uzrok smrti kod jedne od 48 žena.

Šarlota Samelin kaže da razlika u stopama preživljavanja uglavnom proizilazi iz razlika u ranom otkrivanju, pristupu savremenim terapijama i doslednim standardima kvaliteta.

„U mnogim zemljama obuhvat organizovanog skrininga je nizak, dijagnoza se postavlja kasnije, a pristup naprednim terapijama je ograničen“, napominje.

Na Forbes Women’s Summit o rešenjima

Kontinuirana ulaganja u populacioni skrining sa pouzdanim sistemom pozivanja žena na preglede važni su, dodaje ambasadorka.

Takođe, važna je i obuka i zadržavanje zdravstvenih radnika, obezbeđivanje ravnopravnog pristupa dijagnostici i lečenju.

Javno informisanje je takođe bitno jer kada žene shvate važnost ranog otkrivanja, i stope preživljavanja su veće.

„Međunarodna saradnja i primena inovacija, kao što je i veštačka inteligencija, mogu pomoći da se jaz brže zatvori i da se napredak u lečenju oseti kod svih žena bez obzira gde žive“, kaže ambasadorka uoči Forbes Women’s Summit-a.

Govornici na panelu „Together We Innovate: Advancing Breast Cancer Care“ biće prof. dr Lazar Popović, načelnik Klinike za medikalnu onkologiju Instituta za onkologiju Vojvodine. prof. dr Dragana Đilas, specijalista radiologije na Poliklinici Consilium, Ksenija Purković, direktorka Balkan klastera u kompaniji AstraZeneca, kao i Milena Depolo, dramaturškinja i scenaristkinja takođe će učestvovati na ovom panelu.