Da li je dugovečnost stvarnost ili mit? Mala promena može da ima veliki efekat

Industrija dugovečnosti raste brže nego ijedna i sada vredi više od 700 milijardi dolara u svetu. Paradoks je da živimo duže nego ranije, ali da živimo nekvalitetnije. Sebi možemo da promenimo život kroz jednostavne stvari koje svi znamo. Mala promena može da ima veliki efekat, ukoliko je prihvatimo i postane navika, rekle su danas govornice panela „Longevity: Myth or future“, koji je održan u okviru Forbes Women’s Summit.

Industrija dugovečnosti je rastuće tržište koje obuhvata biohacking, personalizovanu medicinu, anti-age terapije, tehnologije za praćenje zdravlja i šire lajfstajl prakse.

Ideja da živimo duže je verovatno stara koliko i samo čovečanstvo. Da li je dugovečnost mit ili stvarnost?

Živimo duže, ali nekvalitetnije

Nutricionstkinja Maja Babić je rekla da je ranije, pre razvoja savremene medicine, farmacije, higijene života, životni vek trajao 50 godina.

„Nakon toga, na svu sreću, kako se razvijala medicina, farmacija, produžio se na 80 godina. Ali uspeli smo u međuvremenu, narednih decenija, i da to promenimo nažalost“.

Postoji paradoks da živimo duže, ali da živimo nekvalitetnije, navela je ona.

Prema njenim rečima, možemo da promenimo život kroz jednostavne stvari koje svi znamo – to su ishrana, fizička aktivnost, mentalno zdravlje, san, socijalni odnosi.

„Toliko je jednostavno, ali nažalost samo 3 posto populacije se pridržava ovih principa“.

Govoreći o ishrani, ona je rekla i da je ona danas postala profesija ne samo lekara, već je došlo do toga da se svako bavi ishranom na svoj način. Postoje milioni knjiga, i svako ima neko svoje viđenje.

Sa, druge strane, prema njenim rečima, ljudi su zbunjeni, a nedavna anketa je pokazala da 80 odsto sumnja u svoje odluke o ishrani.

Mala promena, veliki efekat

Profesorka i naučnica Jelena Helen Cvejić rekla je da je od kako postoji ljudska vrsta, 2020. je prvi put populacia starija od 60 godina brojčano nadvisila populaciju mlađu od pet godina.

„To se nikada nije desilo. Generalno cela populacija stari. Ono što je pozitivno je da mi imamo moć da utičemo na kvalitet svog starenja. To je ono o čemu govori medicina životnog stila. I to je ono što treba da pokušamo da razumemo na opušten i relaksirajući način“, rekla je ona.

Ona je kazala i da je važno da mala promena može da donese izuzetno veliki efekat ukoliko je prihvatite i postane navika.

„To je kao kod broda, brod ima kurs i ide u jednu tačku. Ukoliko brod promeni kurs za samo nekoliko stepeni posle dužeg putovanja će doći na potpuno drugačije mesto. Ne moramo da uradimo sada sve odjednom. Ne moramo da se slepo držimo nečega. Izaberite šta želite, eskeprimentišite, izaberite neku promenu, implementirajte je i pratite“, rekla je ona.

Prema njenim rečima, uvođenje zdravih navika i promene životnog stila je nešto što stoprocentno deluje.

„Ne može da ne deluje, ako se malo više krećete sigurno će vam biti bolje. To je ta baza koja sigurno deluje, a onda ide nadogradnja“, rekla je.

Kako razlikovati činjenice i dezinoformacije

Govoreći o tome kako razlikovati činjenice od dezinformacija, specijalistkinja oftamologije i autorka emisije „Zdravo misli“ Katarina Bajec kaže da je teško dati pravi odgovor na to.

Ona je navela da smo „bombardovani“ različitim informacijama.

„Bombardovani smo i time da se u sektor zdravlja ubacuje trend. A to je nešto što u velikom broju slučajeva vodi na klizav teren gde možemo da dođemo do neadekvatne informacije. I samim tim u krajnjoj instaci – naštetimo sebi“.

„Ja bih rekla da je najvažnije da se prvo dobro informišete o osobi koja vam daje savet. Sa druge strane, izvori iz kojih se informisete su jako važni. Danas je reč studija, reč koja se najviše koristi. I svi se pozivaju na neku studiju. Vi kada ukucate ‘studija o tome i tome’ izađe vam 1001 naslov. Ali ako znate šta znači studija, vi ćete ući u taj rad, i shvatiti da je to rad koji uključuje 20 ispitanika i koji je bio opservaciona studija gde smo posmatrali šta su to oni radili i iz toga izveli zaljučak. Odnosno, svaka studija i rad kada se piše morate da date neki zaključak. Ali taj zaključak apsolutno ne znači uzročno-posledičnu vezu i nešto na šta možete da se pozovete i kažete – to je tako i to tako deluje. Ne postoji način, posebno na društvenim mrežama, da se na tome stane na put. Svako izađe i kaže ‘studija kaže’ – ali ta studija nije naučna“, objasnila je Katarina Bajec.

Ona kaže da treba gledati ko se poziva na neku studiju, šta se krije u tom naslovu, da je taj neko ko se poziva svojim likom i delom odaje utusak da ta studja ima efekta.

„To je super, ali nisam u stanju“

Govoreći o zdravim navikama, ishrani, NLP master trener Tatjana Vojtehovski, upitala je koliko puta smo rekli – „to je super – ali nisam u stanju“.

„Treba da krenem u teretanu, ali nisam u stanju. Treba da promenim način ishrane, ali nisam u stanju. Šta je stanje, kako se osećamo, kako gledamo na život, na koje osećaje smo se navikli? Ono što je manje poznata činjenica je da se mi i osećamo iz navike. Mi možemo da se naviknemo na osećaj, ali je dobra vest da se to može promeniti – kao i svaka navika“, rekla je ona.

Ona je navela da nije stvar u tome da izbegnemo da nam pedesete ili šezdesete godine dođu – nego u kom stanju ćemo da dočekamo te godine.