Karcinom dojke pogodi svaku osmu ženu u Srbiji: Zašto gubimo trku sa ovom bolešću

Karcinom dojke, bolest je sa kojom se suoči svaka osma žena u Srbiji, a skrining programom koji je važan kako bi se bolest otkrila na vreme, kada su šanse za izlečenje veće, obuhvaćeno je tek manje od 10 odsto njih.

Osim toga, Srbija kaska i sa primenom inovativne terapije koja se koristi u mnogim zemljama i može da produži život i doprinese boljem ishodu lečenja, rečeno je na juče održanom Forbes Power Women’s Summit-u, na panelu čija je tema „Together We Innovate: Advancing Breast Cancer Care“

Sve to utiče na loše brojke kada je u pitanju broj obolelih žena u Srbiji, ali i loših ishoda i prognoza, rekli su učesnici diskusije.

Ambasadorka Švedske u Srbiji Šarlota Samelin u uvodnom obraćanju na panelu, organizovanom uz podršku kompanije AstraZeneca, predstavila je švedski model prevencije i ranog otkrivanja ove bolesti.

Karcinom dojke i skrining program

Ova zemlja poznata je i po jednom od najuspešnijih programa skrininga raka dojke u Evropi.

„Decenije nacionalnog skrininga, pionirska istraživanja i kontinuirane inovacije značajno su poboljšale stope izlečenja“, rekla je ona.

Ambasadorka je ukazala da je saradnja između Švedske i Srbije na polju brige o obolelima od raka dojke započela prošle jeseni kao zajednička inicijativa kompanije AstraZeneca i Švedske agencije za trgovinu i investicije, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Srbije.

Zahvaljujući toj saradnji nastala je Health Academy (Zdravstvenu akademija), koja je okupila stručnjake iz obe zemlje na konferenciji posvećenoj unapređenju lečenja raka dojke. Ovo partnerstvo sada ulazi u novu fazu, dodala je ambasadorka.

Organizovana je studijska poseta Švedskoj. Delegacija srpskih specijalista iz pet onkoloških centara otputovala je u Malme. Tamo će se sastati i razmeniti iskustva sa sedam vodećih švedskih stručnjaka za lečenje raka dojke.

Saradnja lekara i razmena iskustava

Samelin ukazuje da Švedska prepoznaje značaj deljenja iskustva, razmene mišljenja, ali i učenja od drugih.

Sve to može uticati i pomoći da se u budućnosti spasu životi, dodala je.

Učesnici ovog panela ukazali su da poražavajuća statistika u Srbiji jasno pokazuje da je neophodno usmeriti dodatne napore u jačanje ženskog zdravlja. Naročito kada je u pitanju prevencija, rano otkrivanje bolesti i pravovremeno i adekvatno lečenje.

Srbija kaska za inovativnim terapijama

Lazar Popović, načelnik Klinike za medikalnu onkologiju Instituta za onkologiju Vojvodine rekao je da bi trebalo da se poradi na boljoj organizaciji skrining programa. Takođe i da se prate inovacije u ovoj oblasti.

Dodao je da kaskamo i za korišćenjem inovativnih lekova koji mogu mnogo pomoći u lečenju.

Rekao je da je po incidenciji oboljevanja Srbija na 12. mestu u Evropi, a da smo drugi po smrtnosti od ove bolesti na 100.000 stanovnika.

Sve to je, kaže, doprinelo ovakvoj situaciji i brojkama u kojima nažalost pratimo zemlje poput Rumunije, Bugarske, Poljske…

Dr Popović ukazuje da je problem što žene nisu adekvatno pozivane, ali i što je odziv na skrining takođe mali – 30 do 40 odsto od broja pozvanih.

To znači da je u celokupnom obuhvatu odnosno sistemskom skriningu manje od 10 odsto žena, dodao je.

Kaže da će decenije biti potrebne da se sistem organizuje i počne da daje rezultate.

Zato je, napominje, važno ne samo da pričamo o skriningu, već da više radimo na organizaciji. Ukazuje i da kasnimo i sa pozitivnom listom lekova za onkološke pacijente.

Karcinom se često otkrije u odmakloj fazi bolesti

„Pre dve godine smo imali novu listu lekova, a na svakih šest meseci pojavi se novi lek. Mi to ne pratimo“, upozorio je dr Popović.

Dodao je da će biti potrebne decenije da se to stanje popravi te da je u tom smislu važno iskustvo i primer Švedske gde je odziv na skining programe vrlo visok i gotovo da nema žene koja se ne odazove.

On je dodao da inovativnim terapijama i hirurgijom može da se od ove bolesti izleči veliki broj pacijentkinja.

„Najbolje je kada dođu u ranoj fazi bolesti. Kada recimo pet milimetra tumora možemo hiruški da odstranimo, ali to nažalost nije uvek slučaj. Česte su i agresivne forme bolesti“, rekao je dr Popović.

Hirurgija važna, ali inovacije produžavaju život

Svaka inovacija u ranoj fazi karcinoma dojke je važna i pomera lestvicu izlečenja naviše. Hirurgija je važan deo, ali inovacije danas više mogu pomoći u lečenju, dodao je.

On je naveo da su upravo inovacije dovele do toga da i kada se dese metastaze, one se mogu tretirati kao hronična bolest odnosno omogućiti da pacijent sa njima živi duže.

Na skupu je rečeno da je kompanija AstraZeneca pionir u primeni inovatine terapije.

Ksenija Purković, direktorka Balkan klastera u kompaniji AstraZeneca ukazala je da puno ulažu u istraživanje i razvoj.

Istraživanja u pogledu poboljšanja terapije, ali i ishoda lečenja

Nastojimo da poražavajuću statistiku promenimo na bolje, rekla je ona.

„Intenzivno radimo na boljem razumevanju biologije tumora. Kompanija radi na otkrivanju novih molekula koji će dodatno promeniti tok bolesti i poboljšati ishod lečenja“, dodala je Purković.

Ukazala je da žele da „izbrišu karcinom kao uzrok smrti“, ali da to nijedna kompanija ne može sama.

Prisutne razlike

„Da bi se loše brojke promenile moramo da razumemo da postoje razlike ne samo među zemljama, već i unutar jedne zemlje u zavisnosti gde žena živi, da li u selu ili gradu. To sve utiče na to koju vrstu nege može da dobije“, navela je primer.

Purković ističe da nastoje da okupe ljude koji se bave ovom temom za istim stolom i da se sagledaju problemi sa kojima se žene suočavaju.

„Važno je da se sprovede skrining, da dijagnoza bolesti bude što ranija, samim tim i najranija terapija. Za to je potrebna saradnja velikog broja ljudi, ne samo zdravstvenih radnika, pacijenata, već i kompanija, institucija, organizacija…. „, navela je Purković.

Ukazala je na primer Švedske gde se pokazalo da zajednički napori mogu da dovedu do dobrih rezultata i dobrih ishoda lečenja.

Ukazuje da je istraživački pravac ove farmaceutske kompanije na polju tzv. antitela, kako bi se razvio lek koji koristi hemoterapijski agens, a koji pomaže da se uz pomoć antitela vezuje za tumorske ćelije i deluje na njih, a ne na zdravo tkivo.

„To je budućnost, da se lek ciljano dovodi tamo gde treba da deluje“, rekla je Ksenija Purković.

Ona se osvrnula na dostupnost inovativne terapije Srbiji u poređenju sa drugim zemljama.

Svega 14 odsto registrovanih inovativnih lekova dostupno u Srbiji

Navela je da se vreme koje je potrebno da lek za onkološke pacijente bude registrovan u Evropi skraćuje.

„To je dobro, ali ono što nije dobro je da je od svih tih lekova koji su registrovani u Evropi samo 14% dostupno u Srbiji. To je poražavajuće i neprihvatljivo nizak broj“, dodala je.

Kaže da je posebno boli to što recimo za onokološke bolesnike ima 123 terapijske opcije više u Italiji nego u Srbiji, dok ih je u Bugarskoj 75 više.

Za karcinom dojke je nešto bolja situacija i dostupno je nešto više lekova, ali moramo da hvatamo korak sa Zapadom jer nam fale lekovi koji dokazano produžavaju život, dodala je Purković.

Karcinom važno otkriti na početku, šanse za izlečenje mnogo veće

Prof. dr Dragana Đilas, specijalista radiologije na Poliklinici Consilium rekla je da karcinom dojke ne može da se spreči. Važno je međutim, da se bolest otkrije na vreme.

Ukazala je na važnost prevencije koja podrazumeva da žene odlaze na preglede redovno i da rade samopreglede.

Najbolje je, kaže, kada se karcinom dojke otkrije u fazi kada ne može da se napipa, kada pacijentkinja još ne sumnja da ga ima.

Kaže da se srećom njoj javljaju pacijentkinje koje su odlučile da odlaze na redovne preglede.

Svest o tome se ipak menja, primećuje dr Đilas.

Kako saopštiti lošu vest

U Srbiji svaka osma žena oboli od karcinoma dojke. Osvrnula se i na trenutke kada ženama treba saopštiti lošu vest i da je taj težak zadatak uvek posao radiologa.

U takvim situacijama naglasila je, važan je pristup lekara: „Da bi bili dobar doktor morate biti dobar čovek i imati ljudskosti, posvetiti se i razgovarati sa pacijentkinjom“, kaže.

„Bitno je da se vidi da li će se lako suočiti sa dijagnozom ili neće moći lako da podnese istinu“, ukazala je.

Dr Đilas kaže da ona nastoji da pacijentkinjama uvek ulije nadu.

„I kada su loše prognoze morate da objasnite da postoje lekovi i terapija koji mogu da pomognu u lečenju i da imaju šansu da se leče“, dodala je.

Umetnost saveznik medicine

Milena Depolo, dramaturškinja i scenaristkinja poznata je kao autorka drame Sedam sati sunčeve svetlosti, inspirisane iskustvima žena koje su se suočile sa dijagnozom raka dojke.

Ona je na panelu na Forbes Power Women’s samitu predočila kako umetnost može da postane saveznik medicine.

Scenario za predstavu napisala je na osnovu razgovora sa ženama koje su se suočile sa ovom dijagnozom.

Odnos prema obolelima i bolesti

„Razgovarala sam sa pet hrabrih žena, neke od njih su i dalje vodile tu borbu. Želela sam da u predstavi osvestim ne samo medicinski deo već i ljudski, porodični odnos prema obolelima…“, ispričala je.

„Rad na ovoj predstavi omogućio mi je da dobijem perspektivu kako je nekome ko se osetio da se ponovo rodi, kako su baš mnoge žene rekle da su se osetile“, rekla je Depolo.

Mnoge su, kako svedoči, rekle da posmatraju život na drugačji način život. „Sada mnogo više vrednuju male, sitne stvari i trenutke“, rekla je Depolo.