Preduzetnice i njihove bankarske priče: Ništa nismo znale o poslu u koji se upuštamo

Dve od tri učesnice panela posvećenog ženskom preduzetništvu imale su gotovo identičan razvojni put. Lana Krunić, osnivačica brenda Knedly i Marina Ognjenović, osnivačica brenda Like a Therapy najpre su završile FON, a onda i radile u banci.

U šali će reći da je banka ili bila okidač, odnosno rasadnik preduzetnica ili su „pobegle“ iz bankarstva glavom bez obzira.

Na panelu pod nazivom Found by her: Reinventing value, risk and growth govorile su o svojim počecima, odluci da se otisnu u preduzetništvu, ali i rizicima i izazovima koje ovakve odluke neminovno nose sa sobom.

Nismo imale pojma u šta se upuštamo

„Sa ove distance smatram da mi je desetogodišnji rad u bankarstvu koristio kasnije. Tamo sam naučila kako sistem funkcioniše, kako se radi kontrola, kako se procenjuje rizik… Ali nisam jednostavno osećala strast i nisam imala priliku za kreativnost i to je ono što me je opredelilo za preduzetništvo. A razlog zašto su to knedle je jednostavan. Volim knedle i shvatila sam jednog dana da nemam gde da ih kupim. Otuda baš knedle koje kao jedan tradicionalni proizvod sada nadograđujemo“, kaže Lana Krunić, osnivačica brenda Knedly.

Za razliku do Lane, Marina Ognjenović potiče iz preduzetničke porodice. I mada je i sama radila u banci, kaže da je za nju preduzetništvo bilo logičan korak. Odrasla je tako da nije postojala dilema „da li sme i može to“.

„Ovo je bilo moje lično prosvetljenje jer sam jureći karijeru zaboravila kako je uživati u malim stvarima. Ništa, naravno, nisam znala o tome. Ali nije ni bitno čime se bavite. Bitno je da imate viziju. Danas je daleko lakše napraviti brend nego pre deceniju. Mediji i društvene mreže učinili omogućili su taj prostor. Napraviti je lakši deo posla, a teži je zadržati kvalitet i istrajati“, istakla je ona.

Ana Sekulić, osnivačica brenda ženskih torbi Rose de Mai ističe da je volja ustvari najvrednija valuta kada je reč o preduzetništvu.

„Ni sama ništa nisam znala o torbama. Mislim da ni o čemu nisam kraće razmiljšala nego o tome da će to biti torbe. Pritom sam bila u poodmakloj trudnoći, što je i tajming za upuštanje u preduzetništvo učinilo suludim. Ali entuzijazam nadomešćuje taj nedostatak znanja. Kada bismo znali šta nas čeka, pitanje je da li bismo se ikada upustili. Volja je zapravo ono što nema gde da se kupi. Treba pratiti tu viziju, ko ima preduzetnički glas, dužan je da ga prati. A ko nema, nadam se da će ga naći“, istakla je Ana Sekulić.

Odustanite od perfekcionizma

„Koliko god je ovo floskula, greške su samo lekcije. Stvarno verujem da se u preduzetništvu mora odustati od perfekcionizma i poriva da se sve na surov i oštar način nadzire. Napravite grešku, naučite lekciju i idete dalje“, dodaje Ana.

Marina Ognjenović dodaje da je ključ njihovog uspeha što ne prate trendove.

„Trudimo se da ostanemo dosledne sebi. Imam 43 godine i ne mogu zaista da se bavim tik-tok izazovima. Niti to radim. Ali to ne znači da zbog toga moj brend neće uspeti ili će propasti“, ističe Marina.

Lana Krunić podseća da je na samom početku svog preduzetničkog poduhvata imala predlog Kafeterije da njihove knedle postanu deo asortimana tog lanca. Ipak nakon kratog razmišljanja i početnog oduštevljenja, shvatila je da ne želi to. Da jasno zna šta radi i gde želi da njen biznis bude za 10 ili 15 godina.

„Nema garancije, ali ako imaš preduzetnički njuh, potrebno je pratiti ga. Upustiš se u to, radiš mnogo i kvalitetno i to je to“.

One se slažu da proizvode koje prave ne rade prema ukusima publike, niti razmišljaju da li će se to drugim svideti.

„Nikada nisam napravila proizvod koji se meni ne dopada“, kaže Ana Sekulić.

„Znam da sam na pravom putu svaki put kada mi neko kaže da nešto neću moći ili da to neće uspeti“, dodaje Marina Ognjenović.

Strah je stalno prisutan

„Normalno je da imate strah ako vam je do nečega stalo. Zato je važno da se u početku prave sitni koraci. Da se krene, a onda stvari rešavaju usput. Kada se sad setim šta mi je sve pravilo problem i stres, sada nam je to smešno“, kaže Lana Krunić.

Marina dodaje da je važno da se „zna gde se želi doći, a onda je potrebno vratiti se na početak i korak po korak ići ka cilju“.

Na kraju na pitanje da li su se suočavale sa predrasudama zbog toga što su žene u preduzetništvu, učesnice panela odgovaraju negativno. Ipak, Marina Ognjenović dodaje da se suočavala sa time da se njen biznis doživljavala kao hobi. „Jel ti samo to radiš“, je pitanje sa kojim sam se suočavala.