Šta je mentalna valuta: Nikol Vinjola otkriva zašto energiju treba čuvati jednako pažljivo kao i novac
Svakog jutra budimo se sa ograničenom količinom mentalne energije, a većinu trošimo na – „gluposti“. To često podrazumeva trošenje energije na tuđa mišljenja, neprekidno skrolovanje na internetu i bespotrebno nerviranje. Kao rezultat toga, iscrpljeni smo da bismo se fokusirali na ono što nam je zaista važno.
Do Forbes Women‘s Summit-a ostao je još jedan dan, a keynote spikerka Nikol Vinjola otkriće šta je „mentalna valuta“. U istoimenoj knjizi (Mental Currency) poziva nas da preispitamo način na koji vrednujemo naš „najdragoceniji resurs“ – pažnju.
Kako je istakla, svaki dan se budimo sa ograničenom količinom mentalne energije – našom mentalnom valutom. Često je rasipamo i nesvesno poklanjamo drugima, oslanjajući se na stare navike i nesvesne obrasce. Potrebno je da razumemo kako to „bogatstvo“, u vidu pažnje, funkcioniše i kako da počnemo da ga koristimo u skladu sa našim vrednostima i merama.
U knjizi navodi da nije problem u tome što „skrolujemo“ društvenim mrežama, već u tome da nismo svesni kuda ide naša energija. Kao rezultat toga, previše smo iscrpljeni da bismo se fokusirali na ono što nam je zaista važno.
Kako bismo promenili loše navike, potrebna nam je energija za koju nismo svesni kuda odlazi. Zbog toga, često ostajemo zarobljeni u starim obrascima jer je lakše držati se onoga što znamo nego trošiti dodatnu energiju kako bismo promenili život.
Nikol veruje da je upravo to vežbanje te svesnosti ključ za prevazilaženje automatizovanih obrazaca ponašanja i negativnih misli koje oblikuju našu svakodnevnicu.
Sve ovo su poruke i saveti koje će Nikol preneti i na Forbes Woman’s Summit-u 25. septembra u Sava Centru. Kako da kroz razumevanje sopstvenih misli i svesnu praksu možemo da prestanemo da „preživljavamo“ i počnemo zaista da živimo.
„Postala sam radoznala odrasla žena“
Svoju strast prema neuronauci primetila je još od ranog detinjstva. Oduvek su je fascinirali procesi koji se dešavaju u mozgu, naročito na ćelijskom nivou.
„Volim psihologiju, ali ono što više volim kod neuronauke jeste to što često možemo da vidimo opipljiva objašnjenja zašto se određene stvari dešavaju. Moj komšija dok sam odrasla bio je lekar i često sam išla kod njega na praksu, pa sam se potpuno zaljubila u pomaganje ljudima. U mojoj porodici postoji istorija lošeg mentalnog zdravlja i želela sam konačno da shvatim zašto. Postavljala sam mnogo pitanja dok sam odrastala i bila veoma radoznalo dete koje je kasnije postalo radoznala odrasla žena“, ističe Nikol.
Budući da se 12 godina bavi koučingom, Nikol se prisetila i kako je izgledao njen susret sa prvim klijentom kojoj je pomogla.
„Bila sam veoma nervozna. Volela sam da pomažem i radovala sam se svakom susretu, ali sam uvek sumnjala da li pružam najbolju uslugu. Što je, na neki način, bilo dobro jer me je to teralo da kod kuće još više istražujem, čitam i postavljam dodatna pitanja ljudima oko sebe. Želela sam da steknem više sigurnosti, a to me je gurkalo da budem sve bolja i bolja“, navodi Nikol.
Želim da direktori znaju kako da primene liderstvo
Master iz organizacione psihologije završila je 2022. godine iz želje da spoji neuronauku i organizacionu psihologiju. Tačnije, da bi neuronauku primenila u poslovnom okruženju.
„Želim da direktori, konsultanti i preduzetnici imaju znanje zasnovano na neuronauci o tome kako da primenjuju liderstvo, menadžment i promene na efikasan način. Jedna od stvari po kojoj sam postala prepoznatljiva jeste to što uspevam da vrlo složene teme objasnim na jednostavan način i ljudima dam praktične alate za primenu. To je posebno privuklo organizacije, jer se često zaposlenima govori da spavaju, vežbaju ili praktikuju svesnost, ali niko zapravo ne objašnjava zašto. Kada ja to predstavim iz neurološke perspektive, informacije se mnogo bolje primaju, a najčešći fidbek je da bi ljudi to zaista primenili – jer su shvatili razlog“, objašnjava Nikol.
Šta sve iscrpljuje mozak
Kao što smo već napomenuli, Nikol je napisala knjigu „Mentalna valuta“ u kojoj nas poziva da preispitamo način na koji vrednujemo pažnju.
U razgovoru za Forbes Srbija osvrnuli smo se i na nju, te je istakla da voli koncept posmatranja pažnje i mentalnog kapaciteta kao valute. Te stvari, kako je istakla, je ponekad teško izmeriti. Međutim, kada ih izrazimo u vidu valute i damo im vrednost, lakše nam je da shvatimo zašto treba pažljivije da trošimo ovaj dragoceni resurs.
„Mislim da mnogi ljudi troše previše vremena brinući o mišljenjima drugih ili o svom izgledu – što iscrpljuje mozak. Onda se pitaju zašto su iscrpljeni i nemaju energije za svoje ciljeve. Kada shvatimo da je to sve zapravo trošenje energije, možemo da je preusmerimo na stvari koje nam donose ‘povraćaj investicije’, umesto da dopuštamo curenje energije koje nas košta“, ističe ona.
Promena, kaže, uvek počinje sa svešnošću.
„Ne možemo promeniti nešto čega nismo svesni. Zato je korisno napraviti pregled gde nam energija ‘curi’. Već i samo obraćanje pažnje na gore navedene oblasti dobar je početak. Takođe, znanje je moć – kada jednom počnemo da energiju posmatramo kao trošak, dobijamo novu perspektivu. Shvatimo da su naša pažnja i energija najvredniji resursi koje posedujemo, i da ih ne može svako ‘priuštiti’. Naša energija je valuta – a mi svakog dana biramo kako je trošimo. To je predivno“, objašnjava.
Energiju treba trošiti jednako pažljivo kao i novac
Nikol je takođe istakla da mentalnu valutu treba da čuvamo jednako pažljivo kao i novac.
„Kada brinete o tuđem mišljenju, ugađate ljudima koji vam nisu važni ili ulažete vreme u one koji vam ništa ne vraćaju – vi im zapravo plaćate mentalne dividende. Da li biste hodali okolo i davali novac ljudima koje ne volite ili ne poštujete? Pa zašto onda njima dajete svoju mentalnu valutu?“, kaže.
U knjizi se osvrće na principe neuroplastičnosti, a u razgovoru za Forbes Srbija, objašnjava čitaocima šta to zapravo znači.
„U osnovi, neuroplastičnost je sposobnost mozga da stvara promene u neuronskim putevima. Neki putevi su duboko urezani, pa često stvari radimo automatski – i imamo loše navike nesvesno, ne zato što nešto nije u redu s nama, već zato što je mozak dizajniran da štedi energiju. Ako je nešto bilo dovoljno puta ponovljeno, mozak neće sam od sebe da nas podseti da to promenimo. Međutim, to takođe znači da uz prave alate i znanje možemo da promenimo bilo koju naviku. U početku deluje teško – i jeste, jer trošimo deo svoje mentalne valute da svesno mislimo o promeni. Međutim, to je kao investicija – ponekad morate platiti unapred, ali dugoročno dobijate mnogo više zauzvrat. Samo što u početku deluje kao da trošite više“, zaključuje ona.
Mozak uči putem nagrađivanja
Na naše pitanje kako naše svakodnevne navike „uče“ mozak da ostane zaglavljen u nezdravim obrascima, Nikol kaže – nagrađivanjem.
„Problem je što mozak uči putem nagrađivanja. Ako je nešto zabavno ili uzbudljivo, mozak poželi da to ponovi. Zato mnoge navike poput beskrajnog skrolovanja, pušenja, gledanja Netfliksa i sl. pružaju osećaj nagrade. Mozak se tako navikava na trenutnu satisfakciju, umesto na odloženu. Kada naučimo mozak da nagrada zahteva trud – poput trčanja, spremanja večere ili čitanja knjige – te navike lakše postaju deo nas. Ali ako mozak naučimo da uvek može birati lakši put, on će ga uvek birati“, ističe.
Najčešće se, kao loša navika, javljaju pušenje, zavisnost od pornografije, neprestano skrolovanje na internetu, alokoholizam i prejedanje.
„Još jedna šira kategorija je samosabotaža – a ona se može manifestovati kao preskakanje treninga, zapostavljanje sebe, pravdanje tuđeg lošeg ponašanja, nepostavljanje granica itd“, kaže Nikol.
Zašto smo nesvesno programirani na loše navike
„Mozak ima bazalne ganglije, koje su zadužene za automatizaciju ponašanja, kako ne bismo morali stalno da razmišljamo o njima. Kada je navika duboko ukorenjena, postaje urezana u bazalne ganglije i zaobilazi svesno razmišljanje. To znači da naviku možemo raditi, a da toga nismo ni svesni. Mozak ne pokušava da nas sabotira – on nema moralni kompas u vezi sa tim. On samo pokušava da štedi energiju za zahtevnije kognitivne zadatke. Zato ne razlikuje dobro od lošeg – samo ponavljanje od neponavljanja. Kada ga tako sagledamo, shvatimo da je mozak mehanizam koji treba programirati, a ne neprijatelj. Moramo naučiti da budemo njegovi saveznici“, zaključuje.
Onima koji budu čitali knjigu, Nikol želi da ponesu razumevanje mehanizama neuronauke, ali i da shvate zašto su oni važni za razumevanje ponašanja.
„Mislim da neuronaučnici mozak vide kao hardver, fokusirajući se na mehanizme koji stoje iza disfunkcija. Mnogi terapeuti koji čitaju moj rad dožive onaj ‘aha’ trenutak kada konačno razumeju šta se dešava na ćelijskom nivou“, kaže ona.
