Žakline Troskot, učesnica Forbes Power Women’s Summit-a: Kreneš s kolačima i misliš da će biti romantično, ali ovo je žestoka borba (video)

Njena prvobitna vizija male poslastičarnice bila je podosta romantična priznaje Žakline Troskot, vlasnica zagrebačkih poslastičarnica Amélie koja ne krije da je preduzetništvo izuzetno zahtevna disciplina. Ipak, kreiranje slatkih zalogaja i sprovođenje preduzetničkih ideja u stvarnost donosi i mnogo zadovoljstva.

Od prve male poslastičarnice na uglu Vlaške, u centru Zagreba, biznis koji je hrabro pokrenula rascvetao se u lanac od tri poslastičarnice, proizvodnog pogona od 600 kvadrata i posebne male trgovine gde se prodaju slatkiši za poneti i slatki suveniri. Jednu je poslastičarnicu zbog nedostatka radne snage ugasila, tako da su sada ostale dve. Njenih 40-ak zaposlenih među kojima je i mnogo stranih radnika izrađuju i slatkiše za kafiće, restorane i hotele. Pre tri godine lansirali su i asortiman smrznutih tradicionalnih i autorskih torti te kolača Omama koje plasiraju na policama trgovačkih lanaca Metro i Konzum.

„Slavili smo 14 godina u šestom mesecu, a o njima bi se dala napisati jedna knjiga. Kad samo razmišljam o tome i prevrtim film, pomislim: Bože, nestvarno što sam sve prošla!Ušla sam u to kao grlom u jagode, nije bilo nekog biznis plana i strategije što ljudi inače pomno spremaju. Ja sam jednostavno odlučila da to uradim jer sam imala u sebi neku ideju. Bilo je samo pitanje hoću li peći i prodavati od kuće, ali nekako sam zamislila da treba da imam malu poslastičarnicu. Ja sam sve to lepo, romantično zamislila, kako to kolači već nalažu, ali bilo je to sve samo ne romantično“, rekla je Troskot u razgovoru za Forbes Hrvatska uoči gostovanja na konferenciji Forbes Power Women’s Summit, koja će se održati 4. septembra u Beogradu.

Težak start i nemačka upornost

Početak joj je bio težak, znala je da radi i po 38 sati u komadu jer je sve obavljala sama, nabavljala namirnice, pekla i prodavala. No, nikada nije zažalila što je odbacila rad u dobroj korporaciji s lepom platom i službenim automobilom.

Naime, Troskot se po završetku ekonomije u Minhenu, gde je živjela više od dve decenije, zaposlila u banci. Bankarstvo joj nije bio preterano zabavno, a nju je privlačilo pekarstvo i poslastičarstvo pa je položila stručne predmete i odradila praksu za taj smer. Ipak, kad je put odveo u Hrvatsku, provela je još 10 godina u marketingu nemačkog proizvođača donjeg veša pre no što je odlučila da ostvari svoj san. Na to su je svesrdno podsticali svi koji su probali njene rođendanske torte. Upravo tada se ekonomska kriza koja je potresala svet razbuktala i u Hrvatskoj.

Bila je to jedna pamtljiva lekcija koja je nije pokolebala, već se naučila istrajnosti i kako se nositi s time kada stvari ne idu po planu. Stoga mladim preduzetnicama savetuje da imaju jasnu viziju, ali da se ne plaše promena koje će se toj viziji događati putem.

„Moraš biti dosledan, uporan, računati da ćeš imati prepreka, izazova, problema, ali nekako to treba gledati kao igru, kao Tetris i ići nivo po nivo. Ne treba robovati gde treba doći u kojem roku i koliko zarađivati“, ističe.

Ona je krenula u poslastičarnici od 25 kvadrata, ali ubrzo je počelo da nedostaje prostora za osnovnu opremu. Na primer, postalo je problem kako smestiti preko potrebni frižider. Preselili su se tada u prostor od 60 kvadrata pa su i to prerasli te se smestili u prostor od 600 kvadratnih metara gde im je sedište, administrativni deo, proizvodni pogon i skladište. Tokom pandemije koronavirusa ukazala im se prilika da odmah uz svoju poslastičarnicu u strogom centru grada otvore i lokal gde će moći da dolaze klijenti koji žele da kupe kolače i ponesu ih kući. U tom su prostoru ponudili i suvenire za turiste poput keksa, šoljica, tanjira i drugih rukotvorina hrvatskih proizvođača.

„Sve to sada izgleda jednostavno, međutim, bilo je potrebno dosta odricanja, rada i truda. To je valjda ta nemačka upornost koja me karakteriše pa odustajanje nije bila opcija“, ispričala je Troskot.

Ona je, osim po slatkišima i uspešnom biznisu, široj javnosti poznata i po učešću u televizijskim kulinarskim emisijama Tri, dva, jedan – kuhaj! i Tri, dva, jedan – peci! kao članica žirija. Tokom pandemije koronavirusa ponovno se vratila u javni prostor, ovoga puta kao predsednica Nezavisnog udruženja ugostitelja Grada Zagreba. Stoga je zapamćena i po borbi za prava ugostitelja čije je poslovanje u ono doba bilo snažno pogođeno strogim epidemiološkim merama.

Poslovni razgovori obojeni seksizmom

Elokventna i kadra hirurški precizno ukazati na srž problema, vlasnica poslastičarnica Amélie ne pokušava ništa zasladiti. Nema suger-coutinga ni kada je reč o neravnopravnosti u muškom i ženskom preduzetništvu koje još uvek postoji i u društvu koje se smatra naprednim i razvijenim.

„Lakše je biti preduzetnik. Možda nisam u pravu, ali iz susreta s preduzetnicima čini mi se kako oni lakše klize kroz sve to“, rekla je Troskot. Objasnila je kako žene preduzetnice imaju tendenciju same sebi otežati situaciju zaplitanjem u emocije, a ni društvo im u tome ne pomaže.

„Još nismo došli do nivoa da preduzetnice i preduzetnici imaju isti tretman. U komunikaciji se mogu osetiti razlike kako se muškarci odnose prema kolegama, a kako prema koleginicama“, ustvrdila je.

Najčešće se seksizam provlači kroz šale koje služe za opuštanje atmosfere, no one su, navodi Troskot, nepotrebne.

„Poslovni razgovor bi trebalo da bude o poslu, a ne da se osvrćemo na to jesam li ja žena, kakve su mi boje oči, kosa i slično“, kaže.

Dodaje kako to dovodi do nezgodnih situacija gde žena mora da pokaže kako ima i mušku stranu te dovesti razgovor u željeni kolosek. Nažalost, neke se žene to ne usude, nisu tako odgojene ili nemaju potrebu stalno se boriti protiv takvih pošalica. Uz to, ponekad se kod muških u poslovnom svetu može nazreti zadrška kao da ne veruju kako je žena dovoljno kvalifikovana da govori o poslu. Ne shvataju se ozbiljno, istakla je u razgovoru.

„Konferencije poput Forbes Power Women’s Summita su potrebne da se osnažimo i da same shvatimo da smo jednake, ravnopravne učesnice u preduzetništvu, da imamo šta da kažemo, da smo izgradile svoje poslove i da trebamo biti ponosne na to. Mi žene smo sklone te naše uspehe omalovažavati. Muškarci su tu vrlo samosvesni i u tome bi trebalo da se ugledamo na njih“, zaključuje Troskot.

Nikolina Oršulić, novinarka Forbes Hrvatska