Žene koje kreiraju identitet: Brend je ono što smo

Identitet i tema identiteta važni su još iz vremena antičke Grčke, istakle su učesnice panela Beyond the logo: Female architects of identity na drugom po redu Forbes Power Women‘s Summit.

Govoreći o oblikovanju brendova i upravljanju njima, Branka Novčić Korać, profesorka marketinga i brendiranja Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, istakla je da je brend sve oko nas, uključujući i nas same. Kako se ponašamo, šta oblačimo, šta govorimo, sve ostavlja trag i utisak.“Brend može biti sve, pitanje je samo kako se njime upravlja“.

Brend se zapravo prvi put uočava još pre nove ere na teritoriji starog Egipta i Mesopotamije i vezuje se za žigosanje stoke.

Umetnica Marina Marković tako je istakla da je tokom korone i karantina došla na ideju da se obrati institucijama, muzejima i galerijama sa kojima je sarađivala, ugovorom u kojem im je nudila da na svojoj koži utisne njihov logo.

Njen projekat The Arrangements ne doživljava kao sužavanje već širenje sopstvenog brenda, odnosno sebe kao brenda.

Mlade generacije prevazilaze stereotipe

Govoreći o tome da li brend ima pol, Marija Čotran, direktorka digitalnih marketinških komunikacija u kompaniji Loreal istakla je da Lorealovi brendovi nemaju pol, odnosno njeni kreatori nemaju percepciju da li je taj brend muški ili ženski.

„Ne bih rekla da to postoji u arhitekturi brenda. Ne razmišljamo o tome, više volim da istaknem da volimo da razmišljamo o autentičnosti. Svi vole i traže dodatu vrednost. Zato i kompanije moraju da prekorače tu granicu samo komercijalne vrednosti i nude nešto što je vredno i što će korespondirati o njihovim ličnim vrednostima. Zato je nama važno da budemo autentičan i inkluzivan brend. Ali ne samo da brend bude takav, nego i da radna atmosfera bude takva“.

Ipak, Korać odgovarajući na ovo pitanje kaže da je definisanje brenda kroz pol zapravo na publici, jer je pitanje kako će ona doživeti brend.

„Možda kreatori ne žele da brend bude za jedan ili drugi pol, da bude tako prepoznat, ali kako će ga publika doživeti i kakve mu karakteristike pripisati, to ne zavisi od kreatora. A to je sušina“, kaže Novčić Korać.

Marina Marković istakla je da je vreme feminizma kakvo poznaje njena generacija prošlo ili se završava.

„Mlade generacije, studenti kojima predajem me na to stalno podsećaju Oni na drugačiji način sagledavaju polne razlike. Ja sam, primera radi, radila stalno sa roze bojom, jer ne postoji boja osim ove koja u toj meri ima učitanu rodnu konstrukciju. Zato sam volela da se igram sa tom bojom“.

I profesorka Korać istakla je da mladi ljudi ne tolerišu više stereotipe i bilo kakvu devalvaciju ljudskog bića. Jer mi suštinski delimo iste vrednosti i uverenja. Možda žene donose nešto drugačije, ali u marketingu i brendingu postoje i izvrsni muškarci“.

Strast, hrabrost, znanje

Govoreći o vrednostima, Marija Čortan je istakla strast.

„U Lorealu postoje vrednosti koje vas sačekaju već prvi dan. Odgovornost, transparentnost, neprestana želja za inovacijama, strast. Lično, strast cenim izuzetno. U svakom poslu. Jer, profesije i industrije menjamo i menjaćemo ih, ali strast sa kojom radimo je ono što je važno“.

Korać je istakla da brend mora da bude istinit, jer niko ne može postojati sto godina, a da prodaje „šarenu lažu i ima lažni brend“, istakla je profesorka FON-a.

Na pitanje, da li se sebe vide kao brend, govornice na panelu posvećenom arhitekturi brenda, različito su odgovorile:

„Zamka je postati brend ako si umetnik. Ne bih sebe nazvala brendom, ali smatram da jesam ili bih volela da bude autentični glas umetničke scene“, odgovorila je Marina Marković.

„Smatram da sam brend. I verujem da je brend delo uspešnih ljudi. Iza svakog brenda stoje neki ljudski brendovi. Koji su autentični, bez obzira kog su pola, a koji su onda kreirali i autentičan brend“.

„Male ili velike odluke koje mi svaki dan donosimo čine ono što mi jesmo. Šta ćemo da obučemo, šta ćemo da kažemo, kako ćemo nešto da uradimo… Važno je da budemo konzistentni u onome što nam je važno. Brendovi upravo govore o onome što je važno“, istakla je Branka Korać.

Govoreći o jednoj vrednosti koju bi istakle, ona je odgovorila da je to znanje. Za Marinu je to hrabost, dok je Mariji Čortan to izlazak iz zone komfora.

Srbija kao brend

Profesorka Korać istakla je i brendiranje područja, odnosno gradova i teritorija kojima se bavi poslednjih godina.

Odgovarajući na pitanje, kakav je Srbija brend i kakav je njen identitet, istakla je sledeće:

„Srbija se traži kada je reč o identitetu, ali reći ću da nas ljudi spolja vide bolje nego što vidimo Srbiju mi iznutra. Srbija je muškarac, iako je reč o imenici ženskog roda. Arhetip je Novaka Đokovića, mlađeg i snažnog muškarca. Interno, pak, reč je o sredovečnom muškarcu menadžerske strukture. Ali ono što je Srbiji duboko utkano u njen identitet je trvdoglavost kao najvažniji osobina“.

Ona kaže da niko nije ekskluzivni vlasnik brenda Srbija.

„Ne postoji marketinški mozak koji će smisliti brend Srbija. To moramo mi. Mi moramo imati konsenzus šta je naš identitet. Promena identiteta ne dolazi iz čarobnog štapića nekog marketiškog maga nego promenom nas samih“, zaključuje ova učesnica Forbes Power Women‘s Summit-a.