AI mamurluk ili šta se desi kada tehnološki san udari u zid realnog biznisa: Poziv domaćim firmama na zrelost

Autor: Dragan Vukićević, direktor IAESTE Srbija

Zamislite scenu na svetskim berzama: kalendar pokazuje petak, većina kompanija završava dan u debelom plusu, a glavni indeksi krvare kao da je u toku ekonomska apokalipsa. Dok se klasične industrije drže stabilno, tehnološki giganti vuku čitavo tržište na dno. Gledate u ekrane i osećate da nešto duboko nije u redu sa matematikom na kojoj počiva moderan svet.

Poslednji put kada je zabeležena ovakva tržišna anomalija, datum je bio 12. april 2000. godine. Da, dan kada je zvanično pukao čuveni „dot-kom“ mehur i kada su silne internet kompanije, koje su obećavale novu eru čovečanstva, preko noći nestale u magli sopstvenih nerealnih procena.

Pitanje koje danas lebdi iznad glava svih domaćih IT stručnjaka, osnivača startapa i investitora nije da li je veštačka inteligencija revolucionarna, jer jeste. Pravo pitanje glasi: da li istorija ponovo rimuje i da li upravo prisustvujemo velikom AI otrežnjenju?

Zamka u koju smo svi upali: Tehnologija naspram biznisa

Na našim prostorima, gde se IT scena predugo razvijala na krilima autsorsinga i čistog inženjerskog entuzijazma, skloni smo da pomešamo dve suštinski različite stvari: AI kao tehnologiju i AI kao biznis.

Kao tehnologija, veštačka inteligencija ima neupitnu, svetlu budućnost. Generativni modeli već menjaju način na koji kodiramo, optimizujemo procese i analiziramo podatke. Niko pismen ne sumnja u njen potencijal. Međutim, AI kao biznis trenutno počinje da liči na najskuplju rupu bez dna u istoriji kapitalizma.

Problem je bolno jednostavan i inženjerski precizan: troškovi razvoja i infrastrukture su sada i enormni, a profit je u dalekoj budućnosti i pod velikim znakom pitanja. To jedno, tiho „možda“ je ono što unosi ozbiljnu nervozu među investitore na globalnom nivou, dok naša lokalna scena, uljuljkana u sopstvene projekte, te signale često previđa.

Četiri brutalna šamara realnosti

Ako zagrebemo ispod blještavih marketinških prezentacija i Linkdin objava o „AI transformaciji“, proteklih meseci smo dobili četiri otrežnjujuća podatka koje niko ko drži do svog biznisa ne sme da ignoriše:

1. Čak i kreatori priznaju da je postalo neodrživo – Direktori Majkrosofta, Mete, Gugla i drugih otvoreno kukaju koliko košta održavanje frontier modela. Milijarde odlaze svakog kvartala, a profitabilnost se još uvek ne vidi jasno. Ako oni, sa planinama keša, počinju da se znoje, šta tek očekuje domaće firme koje jure da „implementiraju AI“ u sve?
2. ROI (povraćaj investicije) je katastrofalan, Bain to potvrdio – Najnovije studije (Bain & Company, 2026) pokazuju surovu istinu: kompanije su očekivale 11-20% uštede, a ogroman deo njih (blizu 40%) vidi manje od 10%. Tehnologija radi, vrednost ne stiže. Računi za GPU, struju i data centre stižu brže od bilo kakvog profita. Ovo nije optimizam, ovo je cirkularno klađenje. Trošimo da bismo opravdali prethodno trošenje.
3. Hardverski zid je tu i udara jako – Svi smo mislili da će potražnja za čipovima rasti u beskraj. Onda Brodkom da „mlaku“ prognozu, i za dva dana tržište mu obriše stotine milijardi dolara vrednosti. To nije slučajnost. To je signal da čak i najveći optimisti počinju da udaraju u plafon.
4. Kamatne stope su omča – Era „besplatnog novca“ je mrtva. Fed neće spuštati stope onako brzo kako su svi sanjali. Pozajmljivanje za nove data centre postaje luksuz koji malo ko može da priušti dugoročno. A Big Tech već troši više od 600-700 milijardi dolara godišnje na AI infrastrukturu. To su brojke koje ti mozak ne prima lako.

Očajnički potezi na vrhu, najopasniji signal

Najjezivije nije pad akcija. Najjezivije je što vodeće kompanije masovno prodaju sopstvene akcije, razvodnjavajući vrednost postojećih akcionara, samo da bi ubacile svež keš u ovu gladnu AI zver. To više nije vizionarstvo. To je panična defanziva. To je „sve ili ništa“ jer ako model ne proradi na vreme, računi će ih pojesti.

A mi ovde? Još uvek jurimo Linkdin hajp, pravimo „AI strategije“ bez računice i sanjamo da ćemo biti sledeći OpenAI. Realnost je drugačija.

Ono što bi našu IT i biznis zajednicu trebalo najviše da „štrecne“ nisu padovi na berzi, već potezi koje povlače najveći igrači. U trenucima kada se kapital obezbeđuje na tako agresivan način, to više nije vizionarsko investiranje. Ako nemate održiv biznis model, tehnološka superiornost vam neće platiti račune na kraju meseca.

Odrastanje, a ne sahrana

Gde nas sve ovo ostavlja? Cilj ove analize nije širenje defetizma, niti tvrdnja da je AI prevara. Naprotiv, ovo je poziv na zrelost.

Svaka velika tehnologija prolazi isti pakleni ciklus: Euforija i hajp → Bolno otrežnjenje → Realna, profitabilna primena.

Železnica, automobil, internet, svi su ostavili hrpe leševa kompanija iza sebe. Preživeli su oni koji su imali zdravu računicu, a ne najglasniji marketing.

Ono što danas posmatramo na globalnom nivou nije smrt veštačke inteligencije, već njeno bolno odrastanje. AI tehnologija će preživeti. Promeniće svet. Ali mnogi biznisi koji su sada na njemu jahali bez jasne ekonomije, završiće kao dot-kom startapi iz 2000: lepe priče i prazni računi.

Poruka za domaću IT scenu, vreme je da se razbudi

Mi smo oduvek bili pragmatični, snalažljivi i tvrdoglavi. To nas je spasavalo. Sada je vreme da tu osobinu primenimo na AI.

Prestanite da fascinirano zurite u „šta AI sve može u teoriji“. Počnite da postavljate ona dosadna, gadna, staromodna pitanja koja odlučuju sudbinu:

• Koliko tačno ovo košta (uključujući skrivenu cenu infrastrukture, održavanja i talenta)?
• Ko će to, dođavola, platiti?
• Gde je tu naša zarada, ne za pet godina, nego za 12-18 meseci?
• Šta ako ROI (povraćaj investicije) ostane razočaravajući kao što Bain pokazuje?

Sve ostalo je skupa, opasna iluzija koju ćemo mi na Balkanu najskuplje platiti, jer nemamo duboke džepove Big Tech-a da finansiramo ovaj mamurluk.

Vreme je za trezvenost. Vreme je za pravi biznis, a ne za tehnološki san koji se pretvorio u noćnu moru troškova.