AI otkrila sadržaj 2.000 godina starih rimskih zapisa koji su izgoreli u vulkanskoj erupciji
Uz pomoć rendgenskog snimanja i veštačke inteligencije (AI), naučnici su zavirili u 2.000 godina star rimski zapis, spržen tokom erupcije Vezuva. I oduševljeni su onim što su pronašli.
„Zapanjen sam samim obimom teksta koji ovaj zapis obećava da će otkriti“, rekao je Brent Sils, profesor računarstva na Univerzitetu u Kentakiju. Sils je suosnivač Vezuvskog izazova, međunarodnog takmičenja koje koristi mašinsko učenje i računarsku viziju kako bi dešifrovali sadržaj zapisa spaljenih u vulkanskoj erupciji 79. godine nove ere. Ta katastrofa zatrpala je rimske gradove Pompeju i Herkulanum pod šest metara pepela.
Vezuvski izazovi
Prošle godine, troje studenata osvojilo je glavnu nagradu od 700.000 dolara na Vezuvskom izazovu zahvaljujući svom radu sa veštačkom inteligencijom. Ona je omogućila čitanje dela zapisa pronađenog u ostacima vile u Herkulanumu.
Dokumenti iz vile su usled intenzivne toplote erupcije ugljenisani i pretvoreni u tvrde grudve. Fizičko odmotavanje ovih lomljivih dokumenata nosi rizik od njihovog oštećenja, pa su se istraživači okrenuli tehnologiji kako bi ih virtuelno „odmotali“.
Pocrneli zapis u središtu najnovijeg otkrića poznat je kao PHerc. 172 i jedan je od tri koji se čuvaju u Bodlejanskim bibliotekama na Univerzitetu Oksford u Engleskoj. U sredu je Vezuvski izazov objavio „istorijski proboj“, otkrivajući prvu uspešno generisanu sliku unutrašnjosti zapisa, na kojoj su vidljivi stupci grčkog teksta.
„Ovaj zapis sadrži više obnovljivog teksta nego što smo ikada videli na skeniranom herkulanskom zapisu“, rekao je Sils.
Šta sadrže zapisi
Rana analiza papirologa sa Univerziteta Oksford sugeriše da je autor dokumenta epikurejski filozof Filodemos. Većina zapisa pronađenih u ostacima biblioteke Herkulanuma tokom 1750-ih pripada njemu, a rukopis u PHerc. 172 pokazuje snažnu sličnost.
Stručnjaci sa Oksforda identifikovali su nekoliko reči u tekstu, uključujući „budalast“, što je karakteristično za Filodemov stil pisanja, kao i starogrčku reč za „gađenje“. Pretpostavljaju da je zapis dovršen rukopis, budući da sadrži uobičajeni simbol na kraju reda.
„Ovo je neverovatan trenutak u istoriji, jer bibliotekari, informatičari i stručnjaci za klasični period sarađuju kako bi otkrili nevidljivo“, rekao je Ričard Ovenden, glavni bibliotekar Bodlejanske biblioteke.
Mastilo je bilo pravo iznenađenje
Naučnici su skenirali zapis u Diamond Light Source, nacionalnoj istraživačkoj ustanovi u Velikoj Britaniji koja sadrži sinhrotron, akcelerator čestica koji proizvodi moćni rendgenski zrak. Potom su pomoću veštačke inteligencije sastavili slike, otkrili prisustvo mastila i poboljšali jasnoću teksta.
„Ovaj zapis ima veoma čiste delove i slojeve koji se mogu lako razdvojiti“, rekao je Sils. „Ali mastilo je bilo pravo iznenađenje. Njegova vidljivost od samog početka bila je mnogo izraženija nego kod drugih zapisa. Naime, mastilo na papirusu bilo je vidljivo na mnogim mestima čak i pre nego što su korišćene AI metode za poboljšanje čitljivosti“.
Istraživači smatraju da je to verovatno rezultat hemijskog sastava mastila. Moguće je da sadrži gušći zagađivač, poput olova, pa tim planira dodatna testiranja.
Što se tiče sadržaja dokumenta, modeli veštačke inteligencije za sada ne mogu da razumeju jezik ili prepoznaju pojedinačne znakove. Tu na scenu stupaju ljudi.
Dok naučnici proučavaju tekst, Vezuvski izazov poziva i širu javnost da pomogne u dešifrovanju zapisa, u nadi da će otkriti još dublje uvide iz antičkog sveta.
„Između pisca i čitalaca postoji sveta veza“, rekao je Sils. „Ideje drevnih mislilaca i danas su neverovatno relevantne i prevazilaze tehnološki jaz između prošlosti i sadašnjosti.“