Ima li Srbija prvog AI milionera: „Ranije se finansiralo sve što ima ovu oznaku, sada investitori menjaju fokus“

Investicije u veštačku inteligenciju u svetu se više ne mere milionima već milijardama. I rastu. Procenjuje se da je više od 40% startapa u Srbiji fokusirano na AI rešenja.

Ipak, iako domaći AI startap ekosistem raste i ima nekih pomaka, i dalje su prisutni izazovi. To su nedostatak većih fondova kapitala, potreba za većim brojem investicija, ograničen broj kompanija koje razvijaju sopstvene modele i proizvode.

Kao jedan od zajedničkih zaključaka sagovornika Forbes Srbija nameće se da AI i dalje snažno privlači investicije, ali da se ipak fokus u poslednje vreme promenio.

„Ranije se finansiralo gotovo sve što je imalo oznaku AI. Danas investitori mnogo više gledaju primenu i diferencijaciju, a manje samu tehnologiju“, kaže Luka Radovanović, osnivač startapa B2Bee za Forbes Srbija.

Kriterijumi za ulaganje u AI su sada viši

Kako kaže sagovornik Forbes, najviše kapitala odlazi u timove koji rešavaju konkretne, skupe probleme. One koji imaju jasan put do prihoda i skaliranja. I koji grade rešenja „koja ne mogu da se repliciraju sa tri prompta“.

Kaže da je veliki broj startapa u Srbiji povezan sa AI. Ali, treba imati u vidu da su sada prilike takve da veštačka inteligencija uglavnom nije „cilj sam po sebi“, već tehnologija kojom se rešavaju konkretni poslovni problemi.

To znači da treba imati u vidu da nije dovoljno samo da AI model može da generiše odgovor. „Bez ljudi koji razumeju procese, regulativu, logistiku ili praksu, niko ne može da garantuje da je to rešenje tačno i bezbedno“, dodaje Radovanović.

„Investitori danas traže kombinaciju snažne AI tehnologije i ekspertskog domenskog znanja ljudi koji mogu da dizajniraju sistem, validiraju rezultate i pretvore ih u stvarnu vrednost za korisnika“, naglašava.

Drugim rečima, AI kao oblast i dalje je jedna od najatraktivnijih za ulaganja, samo su kriterijumi viši.

Dolaze investitori iz inostranstva

„To je na neki način i dobro. Podstiče razvoj proizvoda koji su duboki, diferencirani i dugoročno održivi. Srpski AI startapi se razvijaju prilično dinamično, posebno u segmentima gde postoji jaka veza sa realnim industrijama“, naglašava sagovornik Forbes.

Primetno je, kako ističe, da je sve više timova koji ne prave „AI zbog AI“. Kreiraju proizvode koji rešavaju konkretne logističke, finansijske, medicinske ili operativne probleme.

Ono što, prema Lukinom mišljenju, najviše određuje uspeh nije samo pristup kapitalu. Već i to koliko brzo tim uspe da izađe na više tržišta i dokaže da proizvod funkcioniše u različitim okruženjima. Kada se to dogodi, pažnja investitora prirodno dolazi i iz regiona i iz inostranstva.

„U tom smislu, ekosistem je zreo više nego ranije. Više je iskustva, više partnerstava sa većim kompanijama. I više primera da se AI proizvodi testiraju u realnim uslovima, a ne samo u laboratoriji“.

Infrastruktura i gde je tu Srbija

U autorskom tekstu za Forbes Srbija osnivači stratapa Gonka AI nedavno su naveli zapažanje da Srbija može postati čvorište “računarske neutralnosti” u kojoj decentralizovani AI projekti mogu legalno da testiraju infrastrukturu, pokreću čvorove, grade data centre i sarađuju sa lokalnim timovima.

Da bi to postigla, potrebno je obezbediti regulatorni okvir ili sendboks za decentralizovanu mrežu, podršku pilot projektima u saradnji sa univerzitetima i tehnološkim zajednicama, kao i infrastrukturni podsticaj za operatore data centara koji su voljni da rade sa ovakvim protokolima, naveli su.

„Iz ugla startapa, najvažnije je da postoji okruženje u kome je normalno da se AI sistemi razvijaju, testiraju i skaliraju bez previše prepreka“, osvrće se na to Radovanović.

To, kako pojašnjava, podrazumeva predvidljiv pristup računarskim resursima, prostor za pilot projekte i dobru interoperabilnost sa globalnim klaud servisima, jer će većina ozbiljnih proizvoda raditi u hibridnom modelu. U takvom scenariju, lokalni startapi zaista mogu da razvijaju AI proizvode bez stalne borbe za promotivne kredite i jednokratne fondove, navodi Radovanović.

Primećuje da sada investitori očekuju validaciju, prve korisnike i jasnu vrednost koju AI donosi – što je dobro, jer to usmerava ka održivim, tržišno vođenim proizvodima.

„Uputno je danas bito osnivač kompanije koja počiva na AI“

Nebojša Bjelotomić, savetnik predsednika Privredne komore Srbije, navodi podatak da su globalno VC fondovi u 2025. godini čak oko 60% ukupno uloženog kapitala odlučili da usmere ka kompanijama koje koriste AI tehnologije.

Ukazuje da je u današnje vreme vrlo uputno da proizvod ili usluga budu zasnovani na AI tehnologiji. S tim u vezi zaključuje i da se situacija u srpskom inovacionom ekosistemu ne razlikuje značajno od globalne slike.

Investitori žele da investiraju u AI kompanije i zato se domaći startapovi, kako kaže, sve više usmeravaju ka AI. Ograničavajući faktor u toj utakmici je tehničko znanje osnivača i inženjerskih timova.

Upravo je to oblast u kojoj naši startapi tradicionalno stoje veoma dobro, kaže Bjelotomić.

Istovremeno, evropski trendovi pokazuju da sve veći deo grantova koje odobrava Evropska komisija ide upravo ka startapovima, a ne isključivo ka akademskim ili istraživačkim institucijama.

„Prateći ovaj trend možemo očekivati da i kod nas ova veza “klikne”. „Ako ništa drugo, možemo se nadati i zagovarati da do “klika”dođe“, dodaje Bjelotomić.

„Skup sport“

Navodi da je, međutim, važno da se razume da AI tehnologija nije samo LLM-(veliki jezički modeli). To je, kako kaže, „skup sport“. U našem ekosistemu, dodaje, nema igrača te kategorije.

„Pored toga, machine learning i deep learning metode već se široko primenjuju u oblastima poput prediktivne analitike, optimizacije procesa, donošenja odluka i computer vision rešenja, što su sve legitimne i tržišno vrlo tražene AI tehnologije. Upravo tu se otvara prostor da postojeća IT infrastruktura u zemlji dobije dodatnu namenu“, ukazuje.

Domaća AI infrastruktura

Kada je reč o uslovima i infrastrukturi, navodi da Data centar u Kragujevcu ima značajnu infrastrukturu za AI.

„U pitanju su Envidijini čipovi, neki od najtraženijih na svetu. H100 i H200 su već operativni, prema navodima kolega iz data centra i eUprave i H300 će biti u upotrebi uskoro“, kaže Bjelotomić.

Ukupne investicije u ovu opremu premašuju 50 miliona dolara, tvrdi naš sagovornik.

„Ključno pitanje je kako uspostaviti održivu i ekonomski isplativu vezu između ove postojeće infrastrukture i startapa koji su već privukli pažnju investitora. Data centar je svoje resurse već ponudio akademskoj zajednici, koja je tu priliku delimično iskoristila“, kaže Bjelotomić.

Globalna prodaja kao najveći izazov

Đorđe Jevtić iz startapa HotelSync smatra da u Srbiji oko četvrtina startapa razvija AI rešenja. U HotelSync-u veštačku inteligenciju inače koriste konkretno kao praktičan alat za rešavanje svakodnevnih problema hotela. Krajnji cilj je da hotel funkcioniše sa manje manuelnog rada, manje alata i više kontrole, dok AI radi u pozadini kao operativni kopilot.

I on primećuje da je tržište je generalno selektivnije i investicije idu sporije prema timovima koji nemaju jasnu komercijalizaciju, dok se više nagrađuje prihod, distribucija i realna upotreba.

To je, kako ističe, trend i globalno i lokalno. Iako raste broj timova i vidljivost startapa iz Srbije, najveći izazov je isti – globalna prodaja.

„Emisije i pregledi tržišta pokazuju porast AI startapa i ambicije ka globalu, ali realna razlika nastaje tek kad timovi iz Srbije dobiju kredibilne strane klijente odnosno investitore. Što se tiče investicione podrške, domaći startapi imaju zadatke koje moraju da reše, tu uključujem i našu kompaniju, kako bi privukli više pažnje stranih, a i domaći fondova“, objašnjava Đorđe.

U poređenju sa globalnim tržištem, i dalje imamo ograničen kapital i sam po sebi nije dovoljan da proizvede veliki broj skalabilnih AI kompanija, dodaje.

Imamo li AI milionere i gde su?

Jevtić tvrdi da ipak AI milioneri iz Srbije već postoje, samo nisu vidljivi javnosti.

„Bio sam u direktnom kontaktu sa nekima od njih. To su ljudi koji su radili ili i dalje rade za velike globalne AI kompanije ili za startape u inostranstvu koji razvijaju ozbiljna AI rešenja“, kaže.

Druga grupa su vrhunski data science i data engineering stručnjaci koji svoje znanje naplaćuju na globalnom tržištu i vrlo brzo dolaze do ozbiljnog kapitala, ističe.

„Nažalost, većina tog znanja i vrednosti i dalje se monetizuje van Srbije, jer lokalno tržište još nema dovoljno velikih i ambicioznih AI projekata koji bi ih zadržali. Potencijal postoji, izazov je da ga pretvorimo u domaće, globalno konkurentne kompanije“, primećuje naš sagovornik.

Domaći resursi mali u odnosu na globalne

I Branko Kovač iz kompanije „Logikka AI Solutions“ kaže da u Srbiji verovatno već ima AI milionera samo nisu toliko primetni u javnosti.

„Ako ih ipak nema, rekao bih da je u narednih tri do pet godina verovatno da neka AI kompanija iz Srbije bude prodata u iznosu koji će osnivače učiniti milionerima“, dodaje Kovač.

Ukazuje da je mnogo važnije pitanje da li ćemo imati ekosistem koji generiše takve uspehe redovno ili ćemo imati izolovane slučajeve.

Navodi i da bi Srbija postala čvorište računarske neutralnosti, potrebno je nekoliko stvari.

Najpre, regulatorna jasnoća koju ćemo dobiti nakon usvajanja Zakona o veštačkoj inteligenciji, računarska infrastruktura čiju okosnicu čine resursi koji su dostupni u državnom data centru u Kragujevcu, ali i privatni data centri, dovoljno velika masa ljudskog talenta i kapital.

„Kapitala nemamo dovoljno da bismo se takmičili globalno. Talenat se gradi tokom vremena, a računarska infrastruktura koju gradi Republika Srbija će sigurno moći da podmiri potrebe državne uprave i servisa okrenutih ka građanima“, kaže.

Navodi primer da OpenAI, Antropik i Gugl omogućavaju pristup računarskoj snazi kojoj mi ne možemo ni približno da pariramo lokalno.

„Čak i sa novim superračunarom, govorimo o resursima koji su izuzetno mali u odnosu na resurse tih kompanija. Lokalni startapi već danas mogu razvijati AI proizvode tako što koriste usluge velikih provajdera kao infrastrukturu i grade proizvode na taj način“, navodi sagovornik.

Pogled u budućnost

Kada je reč o ulaganjima, Kovač navodi primer da je OpenAI podigao 6,6 milijardi dolara u jednoj rundi.

„Mi ulažemo 100 miliona evra u dve godine. Plan razvoja je u skladu sa mogućnostima. Ulaganja u superračunar će dati osnov za veću primenu u javnom sektoru i državnoj upravi, a resursi superračunara su već besplatno dostupni istraživačima i startap kompanijama“, dodaje on.

Iznos koji imamo nije dovoljan za globalnu konkurentnost, ali jeste za stvaranje neophodnih temelja, ukazuje.

Programi podrške i fondovi

Procenjuje da u Srbiji 15 do 25% startapa ima AI kao ključni deo proizvoda. Oko 40% koristi AI komponente u nekom obliku. Što se tiče sredstava, situacija je bolja nego pre nekoliko godina.

Kao primer, sagovornici Forbes navode Katalitik program koji sada nudi do 200.000 evra za AI startape kroz koinvestiranje koje sprovodi Fond za inovacionu delatnost, ali i nekoliko aktivnih VC fondova.

„Ipak, i dalje je većina investicija u preseed i seed fazi. Najčešće sa iznosima koji ne prelaze nekoliko stotina hiljada evra. Ozbiljne investicione runde od pet ili više miliona evra su retkost, možda čak i nepostojeće“, kaže Branko.

SAD dominira

Ako se posmatra globalno, šire AI investicije dominiraju. Samo u SAD taj iznos ide preko 100 milijardi dolara godišnje. U Srbiji, AI startapi privlače pažnju, ali i skromnije iznose.

„Globalni trendovi su jasni, na tržištu dominiraju kompanije koje stoje iza popularnih velikih jezičkih modela, dešava se eksplozija primene u enterprise sektoru i sve je veći fokus na AI agente i automatizaciju. Mi te trendove pratimo delimično. Srpski startapi su fokusirani na aplikativna i specijalizovana rešenja, i ne postoje kompanije koje se bave velikim jezičkim modelima“, ukazuje.

…Kina prati

Kada je reč o tome koje su zemlje su najdalje odmakle i najviše ulažu u AI kaže da su bez dileme to SAD koje ulažu više nego svi drugo zajedno. Kina je odmah iza.

Kineska rešenja u oblasti velikih jezičkih modela su skoro na istom nivou kao i ona vodećih američkih kompanija.

Arapske zemlje su verovatno lideri u pogledu primene i rasprostranjenosti AI alata. UAE i Saudijska Arabija već nekoliko godina iznenađuju ulaganjima u AI fabrike, data centre i primenu u javnom sektoru, uz ništa manje brz razvoj AI startap scene, kaže Kovač.