Kineski inženjer postao je milijarder jer pravi oči za robote: Koliko košta jedan humanoid
Hauard Hvang je potpuno fokusiran na to da svoju kompaniju Orbek (Orbbec) iz Šenžena pretvori u vodećeg svetskog dobavljača naprednih 3D senzora vida za humanoidne robote.
Oko 500 humanoidnih robota iz 16 zemalja takmičilo se na prvim Svetskim igrama humanoidnih robota. Održane su u Pekingu u avgustu i nadmetali su se u 26 disciplina. Od atletike i fudbala do plesa i borilačkih veština. Među pobednicima trodnevnog turnira bio je kineski državni istraživački institut X-Humanoid. Osvojio je 10 medalja, od čega dve zlatne. Njihov robot visok 1,8 metara, Tien Kung Ultra, pobedio je u trci na 100 metara. A njihov model na točkovima Tian Ji zauzeo je prvo mesto u takmičenju u rukovanju materijalima, koje je simuliralo fabričke zadatke.
Iza performansi robota nalazio se ključni deo tehnologije: njihove „oči“. Ove napredne 3D senzore vida razvila je kompanija Orbek. To je relativno nepoznata firma sa sedištem u proizvodnom centru u Šenženu na jugu Kine. Tehnologija omogućava robotima da percipiraju dubinu poput ljudi. To im omogućava kretanje kroz složena okruženja i interakciju sa okolinom. Njen 46-godišnji predsednik i izvršni direktor, Hauard Hvang, ima ambiciozan cilj. „Želimo da robotima damo vizuelne sposobnosti koje nadmašuju ljudske“, kaže u video intervjuu.
Hvang je Orbek osnovao 2013. i počeo sa proizvodnjom senzora vida za 3D skeniranje i biometriju. Njena specijalnost su kamere koje beleže i boju i dubinu. Koriste se za zadatke na kratkim i srednjim udaljenostima, poput skeniranja lica i identifikacije objekata. Kompanija takođe proizvodi lidar (light detection and ranging) senzore, koji se koriste za zadatke na većim udaljenostima, poput navigacije. Obe vrste senzora ugrađuju se pojedinačno ili u kombinaciji u različite robote. Od industrijskih robota, autonomnih mobilnih robota (AMR) i robotskih ruku do samovozećih automobila, dronova i, u skorije vreme, humanoida pokretanih veštačkom inteligencijom.
Veliki rast tržišta robotike
Hvangova ambicija „da izgradi najbolje robotske ‘oči’ na svetu“ poklapa se sa snažnim rastom globalnog tržišta robotike. Procenjuje se da će rasti po prosečnoj godišnjoj stopi od 14% i dostići 179 milijardi dolara do 2033. godine, sa 53 milijarde dolara u 2024. To su podaci junskog izveštaja kompanije Research and Markets sa sedištem u Dablinu. Kao pokretači rasta navode se brzi napredak u oblasti veštačke inteligencije i rastuća potražnja za industrijskom automatizacijom.
Kao najveće svetsko tržište robotike, Kina pokreće globalnu potražnju, uz podršku države, navodi se u junskom izveštaju Morgan Stenli. Ključno za Orbek jeste to što američka investiciona banka očekuje da će se tržište robotskih komponenti u Kini širiti istim tempom, pri čemu će najbrži rast dolaziti upravo iz segmenta 3D vida i drugih senzora. Kompanija Orbek, koja se kotira na berzi u Šangaju i ostvaruje 90% prihoda na domaćem tržištu, a ostatak u zemljama poput Južne Koreje, Singapura, Japana i SAD, već ubira koristi od tog trenda.
U prvih devet meseci 2025. godine Orbek je ostvario neto dobit od 69 miliona juana (9,8 miliona dolara), u odnosu na neto gubitak od 102 miliona juana godinu ranije. Prihodi su više nego udvostručeni na 714 miliona juana. Iako detaljna struktura prihoda za taj period nije objavljena, u prvih šest meseci 2025. gotovo dve trećine prodaje odnosilo se na senzore za biometriju, pre svega prepoznavanje lica, i skenere za potrošačke primene poput 3D štampe i VR gejminga. Senzori za robotiku činili su trećinu.
Kompanija, koja tvrdi da je do kraja decembra proizvela više od pet miliona senzora, zabeležila je više nego dvostruki rast vrednosti akcija u poslednjih 12 meseci. To je Hvanga, sa udelom od 27%, prošle godine prvi put učinilo milijarderom i donelo mu neto bogatstvo od 1,6 milijardi dolara sredinom januara.
Fokus na humanoide
Među istaknutim klijentima Orbeka je kineski fintek gigant Ant Grupa i njena platforma za digitalna plaćanja Alipej, koja koristi njihove kamere za prepoznavanje lica pri beskontaktnim plaćanjima. (Ant poseduje 9% kompanije preko svog fonda investicionog kapitala). U robotici, Orbek uglavnom snabdeva proizvođače servisnih robota, uključujući kineske kompanije Pudu Robotiks i Gausium, specijalizovane za robote za čišćenje, kao i južnokorejsku Robocare, koja proizvodi robote za negu. Prema broju prodatih jedinica, Orbek tvrdi da drži 70% tržišta 3D senzora vida za mobilne servisne robote u Kini i Južnoj Koreji. Takođe prodaje senzore kompanijama koje proizvode AMR robote za fabrike i skladišta, poput kineskog Standard Robots i korejskog Tvinija.
Međutim, Hvang je sada potpuno fokusiran na humanoide, za koje se očekuje da dugoročno postanu najveća kategorija robota. Morgan Stenli je u januaru procenio da će globalno tržište antropomorfnih robota pokretanih veštačkom inteligencijom dostići 7,5 biliona dolara do 2050. godine. Očekuje se da će potražnja rasti kako proizvođači budu povećavali obim proizvodnje i smanjivali troškove. Globalno istraživanje Benk of Amerika procenjuje da bi trošak izrade tipičnog humanoida mogao da se prepolovi u narednih pet do 10 godina, pod pretpostavkom da se većina delova proizvodi u Kini.
Lista klijenata Orbeka među proizvođačima humanoida stalno raste. Pored X-Humanoida, snabdeva i kompanije AgiBot, Stardast Intelidžens (uz podršku Anta) i Robijant, jedinicu same Ant grupe. Sve sa sedištem u Kini. Još jedan značajan klijent je kompanija UBTek Robotiks milijardera Žu Đijana. U novembru je saopštila da će započeti masovnu proizvodnju humanoida za industrijski rad.
Duga lista klijenata
Iako nema precizne podatke, Hvang kaže da je tržišni udeo Orbeka u segmentu 3D senzora vida za humanoide u Kini „verovatno veći“ nego kod servisnih robota. „Gotovo sve kompanije za humanoidne robote u Kini koje možete da navedete već su ugradile naše senzore vida ili su bar dobile uzorke za testiranje“, kaže on. Hvang očekuje da će prodaja senzora za robotiku rasti dvostruko svake godine u naredne tri do pet godina. I da će postati najveći izvor prihoda kompanije, uz povećanje ukupnih prihoda pet do 10 puta do 2030.
Orbek je u dobroj poziciji da iskoristi kineski bum robotike jer je jedini domaći igrač specijalizovan za RGBD (crvena, zelena, plava, dubina) kamere za ove složene mašine, kaže analitičar Žou Ksinju iz brokerske kuće Tianfeng Securities sa sedištem u Vuhanu. Lokalni konkurenti, poput RoboSens Tehnolodži iz Šenžena i Hesai Tehnolodži iz Šangaja, uglavnom su fokusirani na lidar senzore za autonomne automobile.
Glavni rival s kojim Hvang mora da se takmiči jeste kompanija Real Sens iz Kalifornije. Ona se u julu izdvojila iz američkog proizvođača čipova Intel i, poput Orbeka, tvrdi da ima više od 3.000 klijenata. Real Sens navodi da su među njegovim kupcima Unitri Robotiks, jedan od najpoznatijih kineskih proizvođača humanoida. Tu je i Boston Dajnamiks, podružnica južnokorejske kompanije Hjundai Motor. Kao i Agiliti Robotiks, uz podršku kompanije Envidija. Real Sens tvrdi da su njegove kamere za dubinu ugrađene u 60% svetskih AMR robota i 80% humanoida. Orbek je odbio da komentariše te tvrdnje, ali Žong Len, generalni menadžer robotske linije proizvoda Orbeka, kaže da je kompanija „obezbedila kao klijente više od tri četvrtine vodećih svetskih proizvođača robota za čišćenje i isporuku“.
Bolji odnos cene i kvaliteta
Hvang navodi da Orbekova vodeća 3D kamera Gemini 435Le postiže 30% do 50% bolje rezultate od modela D555 kompanije Real Sens, u pogledu preciznosti dubine, potpunosti mape dubine i oštrine ivica. To sve pomaže robotu da identifikuje objekat, proceni njegovu udaljenost i zaobiđe ga. Maloprodajna cena je ista – 499 dolara. Mike Nilsen, potpredsednik marketinga u Real Sensu, priznaje da bi performanse kamera dva rivala „mogle da se smatraju uporedivim“. Ali, ističe da veća zastupljenost njihovih senzora u humanoidima bolje pokazuje koja kompanija ima prednost.
Kamere kompanije Orbek pariraju proizvodima firme Real Sens po tehničkim parametrima zato što je kineska kompanija prošla kroz više razvojnih ciklusa, kaže Song Žan, izvršni direktor Laboratorije za inteligentni dizajn i mašinsku viziju pri Institutu za napredne tehnologije u Šenženu koji podržava država. Orbek takođe proizvodi širi spektar 3D kamera za robote, napominje on. „Real Sens ima samo nekoliko modela. Ako rade, odlično – ako ne, nema mnogo drugih opcija“.
Klijenti Orbeka podržavaju njegove proizvode. Navode da nude visok kvalitet po razumnim cenama. Žang Ćijang, predsednik istraživačkog komiteta u X-Humanoidu, kaže da proizvođači humanoida prioritet daju kvalitetu slike, operativnoj stabilnosti i doslednosti u masovnoj proizvodnji. „Orbekovi senzori vida su isplativi i veoma kompletni, uz snažnu postprodajnu podršku“, kaže on.
Inženjer koji je inspiraciju dobio sa filmskog platna
Svi Orbekovi senzori proizvode se unutar kompanije. Od dizajniranja specijalizovanih čipova i razvoja algoritama do finalne montaže. Njihovi proizvodi kompatibilni su sa softverskim paketom Isak i računarskom platformom Džetson Tor kompanije Envidija, koji se koriste za programiranje robota (Real Sens proizvodi su takođe kompatibilni). „Bavim se 3D optičkim merenjem [ključnom tehnologijom iza 3D senzora vida] još od 2002. godine“, kaže Hauard Hvang. Dodaje da je razvoj proizvoda sa veoma malo grešaka, glatkim korisničkim iskustvom i visokom pouzdanošću nemoguć bez godina akumuliranog iskustva.
Potičući iz skromne porodice, Hvang nije odrastao sa ambicijom da se obogati u tehnologiji. Kaže da je njegovo detinjstvo bilo „bez posebnih događaja“. Otac je bio zaposlen u državnoj instituciji, a majka je predavala matematiku, politiku i muziku u srednjoj školi. Ističući se u fizici, Hvang je diplomirao na Peking Univerzitetu, magistrirao na Nacionalnom univerzitetu u Singaputu i doktorirao na Siti univerzitetu u Hongkongu, sve iz oblasti inženjerstva. Radio je kao istraživač u oblasti 3D optičkog merenja u više institucija, uključujući Singapore-MIT Alliance for Research and Technology u Singapuru i Politehnički univerzitet u Hongkongu.
Vremenom je, međutim, poželeo više. „U akademskoj zajednici sam objavljivao naučne radove. Nisam mogao da vidim njihovu primenu u stvarnom svetu“, kaže on. „Ono što sada radimo jeste da pišemo naučne radove u fabrici, za industriju“. Tokom studija, naučnofantastični akcioni film I, Robot podstakao je njegovu maštu. Taj bioskopski hit iz 2004. prikazuje svet 2035. u kojem su roboti uobičajeni. Za mladog studenta to je bila uverljiva vizija budućnosti.
Pozajmio novac od drugova iz srednje
Pozajmio je 10 miliona juana od četiri prijatelja iz srednje škole 2013. i započeo izgradnju proizvodne linije za 3D senzore vida u fabrici koju je iznajmio u kineskoj delti Biserne reke. Međutim, prelazak u preduzetništvo nije tekao glatko. Ubrzo se suočio sa problemima novčanog toka. Ponovo se obratio prijateljima za pomoć. „Akademija je bila jednostavna . radio sam na principima i algoritmima, kupovao kamere i pravio demonstraciju, i to je bilo to“, kaže Hvang. „Ali kao kompanija, morali smo sve da radimo sami, od izrade kalupa do dizajna proizvoda. Bio je to pravi izazov“.
Mladi privrednik je takođe shvatio da je njegov san o pravljenju robotskih očiju bio preuranjen jer tržište tada nije bilo dovoljno veliko. Njegov prvi uređaj, lansiran 2015. godine, bio je namenjen 3D skeniranju. Dve godine kasnije usledili su senzori za biometriju. To mu je donelo klijente poput kompanije Ant Group i kineskog proizvođača pametnih telefona Opo.
Dobar tajming je najvažniji
U želji da ponovi uspeh kompanije Epl u oblasti identifikacije lica, Opo je izabrao Orbek jer je to u tom trenutku bila jedina firma koja je nudila napredne senzore za prepoznavanje lica. Američki tehnološki gigant svoju tehnologiju Fejs ID ne licencira drugima. „Ako ste spremni kada velika tehnologija povuče potez, to je vaš trenutak“, kaže Hvang. „Ali ako čekate da oni lansiraju proizvod pa tek onda počnete sa istraživanjem i razvojem, na istoj ste startnoj liniji kao i svi ostali“.
Kako je lista poznatih klijenata Orbeka rasla, kompanija je privukla istaknute investitore poput MediaTek Ventures, fonda tajvanskog dizajnera čipova MediaTek, investicione firme SAIF Partners iz Hongkonga, kao i Anta. Sredinom 2022. izlazak na tehnološki fokusirano tržište Star u Šangaju doneo je kompaniji 1,2 milijarde juana, uglavnom za razvoj 3D senzora vida za pametne domove i robotiku. Tajming je bio povoljan, jer je ubrzo potom generativna veštačka inteligencija eksplodirala na sceni, nagoveštavajući potencijal kombinovanja AI sposobnosti sa robotskim hardverom. Sa AI čipovima koji čine automate pametnijim i sposobnijim da odgovore na okruženje, Orbekov tim od više od 300 inženjera udvostručio je napore. Kompanija je godinu dana kasnije predstavila specijalizovane senzore vida za robotiku.
Vid robota i dalje nije savršen
Danas, dok cilja veći deo tržišta humanoida, Hvang se suočava sa značajnim tehničkim izazovima. Humanoidi su i dalje nespretni delom zato što 3D kamere nisu dovoljno sofisticirane, kaže Žang iz X-Humanoida. Potrebne su im bolje sposobnosti percepcije dubine i mogućnost obrade različitih uslova osvetljenja, objašnjava on.
Kao odgovor na to, Orbek prikuplja 980 miliona juana kroz privatnu emisiju akcija. Najveći deo sredstava biće usmeren na razvoj naprednijih senzora vida i algoritama. Oko 12% prikupljenih sredstava biće uloženo u proširenje fabrike od 120.000 kvadratnih metara u Guangdongu, koja je počela sa radom 2024. Pored senzora, fabrika ima kapacitet da godišnje sklapa oko 100.000 autonomnih mobilnih robota (AMR). To je novi biznis u koji je Hvang ušao 2024. godine, podstaknut, kako kaže, potražnjom klijenata. Druga fabrika gradi se u Vijetnamu za klijente koji ciljaju prekomorska tržišta, poput SAD, koristeći prednosti nižih američkih carina.
Osećajući da mu je vizija budućnosti sada na dohvat ruke, Hvang zrači entuzijazmom. „Oduvek sam bio optimista kada je reč o robotici“, kaže on. Ali, sa dolaskom veštačke inteligencije, „budućnost robotike je prostrana kao zvezde i more“.
Zinia Li, novinarka Forbes