Mračna strana infrastrukture za veštačku inteligenciju: Voda, struja, buka

Krajem 2025. teško je dati tačan broj centara za podatke specifičnih za veštačku inteligenciju u Americi. Mnogi tradicionalni centri se preuređuju kako bi podržali radna opterećenja AI, pa se i brojke brzo menjaju. Ono što je sigurno je da Sjedinjene Američke Države imaju najveći broj data centara na svetu. U martu 2025. u SAD je bilo 5.426 centara, prema podacima kompanije Straits Research. Posebna istraga Biznis Insajdera otkrila je da je do kraja 2024. izgrađeno ili odobreno za izgradnju 1.240 centara. Taj broj ne uključuje dozvole izdate ove godine. Najveće postrojenje ipak se ne nalazi u Americi, već u Kini. Informativni park kompanije Kina Telekom u Hohhotu, sa milion kvadrata, obskrbljuje gotovo sve velike tehnološke kompanije u toj zemlji.

Severna Virdžinija, pobeda moćnih nad običnim svetom

Severna Virdžinija se smatra svetskom prestonicom centara podataka, posebno zbog svoje „Aleje centara podataka“ u okrugu Laudon. Područje oko Ašberna je glavno čvorište, koje obrađuje veliki procenat globalnog internet saobraćaja. Zašto Virdžinija? Jake optičke mreže, pouzdana struja, raspoloživo zemljište, državne poreske olakšice, pristup vodi, blizina vlade i glavnih tehnoloških kupaca. Trend je počeo nakon 2020. sa Guglom.

Problem je što u Severnoj Virdžiniji živi skoro tri miliona ljudi, kao i u Santa Klari (dva miliona) u Kaliforniji i Marikopi u Arizoni (pet miliona) gde slična infrastruktura takođe buja.

Relacija građani-lokalne vlasti-kompanije, omeđena je sporazumima o neotrkivanju informacija, netransparentošću, tišinom. Ovakva tišina karakteristična je kod nas baš na svakom koraku, od najsitnijih do najvažnihih stvari. U Americi je to ipak izuzetak, ali ne i za ovako velike igrače očigledno.

Godine 2023. zemljište koje je bilo namenjano za stanovanje volšebno je promenilo namenu da bi se otvorio put za izgradnju centara podataka. Tako okrug Princ Vilijam već ima više od 70 takvih centara. Kada se spoji sa Loudonom imaće više objekata ove namene nego Rusija. Sve žalbe građana vezane za zoniranje glatko su odbijene. Zvuči poznato.

Veo misterije

Koliki ih tačno ima nije poznato. Velike tehnološke kompanije često se svojski trude da sakriju detalje i ne žele da otkriju informacije. Ne postoji definitivan javni imenik data centara, nema zvanične mape, jedinstvenog regulatora odnosno vladine agencije koja bi dala jasan odgovor.

Ono što otkriva tragove je činjenica da su većini centara podataka neophodni generatori u slučaju da mreža otkaže. A svako ko želi da instalira generator mora da podnese zahtev za dozvolu za kvalitet vazduha. Po tom osnovu je novinarka Biznis Insajdera došla do ukupnog okvirnog broja centara koji je 10 puta veći nego 2010. godine. Saznali smo i buduća žarišta, blizu Kolumbusa, u Ohaju, dozvoljeno je instaliranje 164 generatora za hitne slučajeve.

Čim se ovoliko stvari krije, jasno je da nije potpuno regulisano. Ili se kompanije plaše potencijalnih nuspojava.

Buka, anksioznost, nemir

Zoniranje gde mu mesto nije donelo je brojne probleme, za početak nesnosnu buku. Stanovnici okruga su se žalili na buku koja uzrokuje anksioznost još dok je samo Gugl bio njihov komšija. A sada je to kompletno druga priča (i buka).

U okviru stambenog bloka Duls koji se nalazi na oko 200 metara od Amazonovih centara jedva da može da se čuje zvuk ptica od brujanja generatora, uz pojačane vibracije. Jedan korisnik na Jutjubu opisao je zvuk koji meštane prožima svakodnevno kao „autoput koji nikada ne staje“.

Američko udruženje za javno zdravlje kaže da hronična izloženost buci može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih problema poput kardiovaskularnih bolesti ili povećanog stresa. Velike tehnološke kompanije tako ostavljaju stanare bez izbora. Ukoliko požele da svoju imovinu prodaju, ko će da ih kupi u ovakvim okolnostima?

Puno struje

Data centri su u suštini ogromna metalna ili aluminijumska skladišta ograđena visokom žicom. Sa ventilacijom na krovu koja hladi stotine i stotine servera koji se zagrevaju i preopterećuju tokom celog dana. Ceo proces prate na desetine nadzornih kamera.

Redovi računarskih servera obavljaju proračune, treniraju veštačku inteligenciju ili čuvaju podatke, naloge na društvenim mrežama, fotografije, video snimke.

Svim ovim mašinama, sistemima za hlađenje i vodenim pumpama potrebna je ogromna snaga. Najveći centri podataka mogu da potroše više od dva teravat-sata električne energije godišnje (329 centara podataka u Virdžiniji zajedno je potrošilo skoro četvrtinu električne energije države u 2023.). To je dovoljno za napajanje 200.000 domova. Za svaki slučaj, ako nestane struje, centri podataka imaju rezervne baterije. Kao i dizel generatore za koje im je potrebna dozvola.

Nusproizvod potrošnje energije je toplota. U mnogim data centrima, masivni sistemi za hlađenje usisavaju vruć vazduh. Potom ga propuštaju kroz klima uređaje u kontinuiranom krugu. Najčešće se koristi hladna voda za apsorpciju toplote i njeno oslobađanje iz rashladnog tornja. Sistemi za hlađenje i ventilatori emituju stalno zujanje. Nivo buke je generalno ispod granica dozvoljenih za industrijske zone blizu stambenih područja. Ali, one nikada nisu projektovane za objekte koji rade 24/7.

Voda za piće ili za veštačku inteligenciju?

Svi ovi centri podataka zahtevaju ogromne količine vode. U mnogim slučajevima, velike tehnološke kompanije su se sjatile u pustinju kako bi iskoristile niz velikodušnih administrativnih poklona. Uključujući poreske olakšice, pristupačno zemljište i jeftinu struju. I to sve ne bi bio problem tamo gde ima puno vode. Ali, na mestima sa sušom i nedostatkom vode poput Finiksa u Arizoni ili Marikope, to je sasvim druga priča.

Protok reke Kolorado se od 2000. smanjio za 20%. Dakle, dok stigne do Arizone, svaka kap je važna. Čitav jugozapad presušuje, ali mega žedni data centri se useljavaju bez obzira. Majkrosoft je jedan takav izgradio 2019. da bi u narednih par godina nastala još četiri. U Marikopi postoji ukupno 280 generatora, kombinovanog kapaciteta od skoro 800.000 kilovata u području koje kuburi sa vodom.

Dokumenti Odeljenja za kvalitet vazduha okruga Marikopa pokazuju da je Majkrosoft planirao da svaka od ovih zgrada koristi jedan milion galona vode dnevno (3,78 miliona litara). Ukupno 1,83 milijarde galona godišnje. To je dovoljno vode za otprilike 61.000 Amerikanaca ili grad veličine Santa Kruza u Kaliforniji. Više od polovine Majkrosoftovih i Amazonovih centara podataka nalazi se u područjima sa velikom nestašicom vode.

Ko je prioritet za vodu, ljudi ili serveri? Ukoliko AI zaista teži da ukine brojnu radnu snagu, odgovor je verovatno pod jedan.

Obaveze kompanija

Guglov data centar u Midloteijanu u Teksasu prema javnim podacima je 2023. godine potrošio 160 miliona galona vode. Otprilike isto kao i mala elektrana. Centar Kindril u blizini Bouldera, Kolorado, potrošio je 84,5 miliona galona vode iste godine. Suše su i ovde česte.

Veliki igrači, Majkrosoft, Gugl, Amazon i Meta, obavezali su se da će biti pozitivni u pogledu vode do 2030. godine. To znači da će obnoviti ili uštedeti više vode nego što koriste. Do tada, ko živ, ko mrtav.

Centri podataka, posebno oni vođeni veštačkom inteligencijom, mogli bi da koriste čak 600 teravat-sati energije do 2028. godine. Dok se države utrkuju da podstaknu bum veštačke inteligencije, neke odustaju od svojih obećanja o zelenoj energiji i vraćaju se energiji iz uglja i prirodnog gasa. U Nebraski, dve najveće kompanije za komunalne usluge električne energije obavezale su se pre nekoliko godina da će do 2050. ostvariti nultu neto emisiju iz proizvodnje električne energije. Međutim, samo ovaj jedini kampus za metapodatke u Springfildu, Nebraska, mogao bi da koristi energije godišnje koliko i 400.000 domova.

Neizvesna budućnost

U Pensilvaniji, Majkrosoft je sklopio ugovor o kupovini struje od ozloglašene nuklearne elektrane „3 mile plant“ kada se bude ponovo otvorila 2027. godine. Elektrana je pretrpela delimičnu havariju 1979. godine. Da li bi i ova žurba mogla da košta? AI ne pita, samo gradi.

Pitanje je da li ima dovoljno struje i vode da zadovolji građevinski bum koji kao da tek počinje?

Ono što neimari ovih impozantnih građevina rado žele da zabašure u razgovoru sa medijima je činjenica da samo jedan centar za podatke može da potroši struje i vodu koliko i ceo grad. Bojazan od buma veštačke inteligencije nije vezan samo za pitanja koliko ona može da postane pametna i destruktivna. Već i koliko poslova može da uništi. Ali i koliko šuma da poseče, vode da popije, struje da potroši i buke da proizvede. To je ono što znamo za sada.