Najveće kompanije za veštačku inteligenciju troše nikad više novca da bi lobirale za AI: Zašto?
Prošlog meseca, izvršni direktor Antropika, Dario Amodei, objavio je opširan esej u kojem tvrdi da širenje AI data-centara sve više vezuje finansijske i tehnološke interese velikih AI laboratorija za političke interese vlade. Izrazio je žaljenje zbog, kako je naveo, nespremnosti tehnološkog sektora da se suprotstavi vladi. Kao i zbog podrške vlade „ekstremnim antiregulatornim politikama u oblasti veštačke inteligencije“. Njegov recept: staviti javni interes ispred stranačke politike.
Nažalost, teško je zagovarati distancu od politike dok pregovarate o ugovorima sa državom vrednim stotine miliona dolara.
Spor – o kojem je prvi izvestio Aksios – između Antropika i američkog Ministarstva odbrane u vezi sa ugovorom vrednim 200 miliona dolara za razvoj AI rešenja za nacionalnu bezbednost, uključujući vojnu i poslovnu primenu, sugeriše da razdvajanje za koje se Amodei zalaže možda neće biti lako ostvarivo u administraciji predsednika Trampa. A izvršni direktor Antropika toga je očigledno svestan. Zato njegova kompanija pojačava lobiranje i političke donacije, baš kao i konkurenti.
OpenAI i Antropik na različitim stranama
Antropik i OpenAI potrošili su 3,13 miliona, odnosno 2,99 miliona dolara na direktno savezno lobiranje u 2025. godini. Više nego ikada, prema podacima iz regulatornih izveštaja. Uz to, svaka kompanija potrošila je oko 300.000 dolara za lobiranje u Kaliforniji. Dve kompanije, čija se procenjena vrednost navodi na 830 milijardi i 380 milijardi dolara, započele su lobiranje 2023. godine. Za Antropik, 2025. je bila prva godina u kojoj je objavio donacije namenjene podršci konkretnim političkim kandidatima.
Pretprošle nedelje, Antropik je najavio donaciju od 20 miliona dolara organizaciji Public First Action. To je politička grupa koja zagovara snažniju regulaciju veštačke inteligencije. Kompanija je istakla da je reč o nestranačkoj inicijativi, iako su mnoge politike koje podržava u suprotnosti sa stavovima predsednika Trampa, „AI cara“ Dejvida Saksa i opštim antiregulativnim raspoloženjem u industriji. OpenAI je odbio da komentariše. Antropik nije želeo da govori o konkretnim lobističkim aktivnostima. Forbes su uputili na saopštenje povodom donacije organizaciji Public First Action.
Možda je najvidljiviji raskorak između OpenAI i Antropika nastao povodom kalifornijskog zakona o bezbednosti veštačke inteligencije. Stupio je na snagu u januaru.
Zakon SB 53 zahteva od velikih proizvođača AI modela da uspostave pravila i zaštitne mehanizme za procenu bezbednosti novih modela. Zatim da sami prijave kako su te rizike rešili pre lansiranja novih sistema. U suprotnom im prete kazne. Obe kompanije su lobirale povodom tog zakona. OpenAI mu se, prema navodima, protivio. Antropik ga je na kraju podržao.
…ili ipak nisu…
Ali koliko ta razlika zaista znači?
„To je pozicioniranje kao zagovornika bezbednosti… ali više je ličilo na PR potez“, kaže Kajl Ki iz Llama Ventures, koji posredno ima udeo u Antropiku. Još direktniji je Majkl Klajnman, šef američke politike u organizaciji Future of Life Institute. „Dok ne vidimo da kompanije zaista podrže suštinsku legislativu, sve što govore o želji za regulacijom je prazna priča… Industrija u celini je opsednuta izbegavanjem regulacije“.
Kada se stvari ogole, na saveznom nivou preklapanja su očiglednija od razlika. I za Antropik i za OpenAI, prioriteti lobiranja 2025. uključivali su nacionalnu bezbednost i AI infrastrukturu. Savezne agencije sve više koriste AI sisteme. U avgustu su OpenAI i Antropik objavili sporazume koji omogućavaju državnim agencijama da koriste njihove modele po ceni od jednog dolara. Kompanija xAI, koju je osnovao Ilon Mask, objavila je sličan sporazum po ceni od 0,42 dolara u septembru. Tokom 2024. godine, OpenAI je tiho uklonio iz svojih pravila zabranu primene u „vojne i ratne svrhe“.
Poruka Vašingtonu je jednostavna: brže širenje znači jaču konkurentnost SAD.
Spor oko zabrane izvoza čipova
U pismu iz oktobra upućenom Kancelariji Bele kuće za nauku i tehnološku politiku, direktor globalnih poslova OpenAI Kris Lejn napisao je da „imperativ nacionalne bezbednosti da budemo lideri u oblasti AI predstavlja i jedinstvenu priliku da ojačamo našu ekonomiju“. Pozvao je vladu da osigura da napredni AI sistemi štite interese nacionalne bezbednosti SAD, „uključujući i kroz njihovo usvajanje u saveznim agencijama“.
U dokumentima Antropika eksplicitno se pominju izvozne kontrole i GAIN AI akt. Predlog zakona, predstavljen u oktobru, dodatno bi ograničio prodaju naprednih AI čipova protivnicima poput Kine i Rusije. Američki kupci bi imali pravo preče kupovine pre izvoza. Tema je ponovo postala hitna. Envidija sada sme da prodaje svoje napredne H200 čipove kineskim kompanijama nakon višegodišnjih pregovora između američkih i kineskih zvaničnika.
Nije jasno da li je OpenAI lobirao u vezi sa izvoznim kontrolama, ali izvršni direktor Sem Altman doveo je u pitanje njihovu efikasnost. „Posao predsednika Trampa je da se postara da Amerika pobedi“, rekao je za Forbes. „A ja našu misiju vidim kao misiju za celo čovečanstvo… Tu postoji određena napetost“.
Lobiranje za infrastrukturu
Tu je i pitanje izgradnje infrastrukture. Razvoj i primena naprednih AI sistema zahtevaju ogromne data-centre. Antropik, OpenAI, kao i tehnološki giganti poput Gugla i Mete, utrkuju se u proširenju kapaciteta. Tvrde da komplikovane dozvole, ograničenja u snabdevanju energijom, kašnjenja u gradnji i lokalni otpor usporavaju projekte. Više od polovine razvoja data-centara u 2025. kasnilo je najmanje tri meseca, prema podacima kompanije JLL.
Finansijske obaveze su ogromne. OpenAI se obavezao da će u narednih osam godina potrošiti oko 1,4 biliona dolara na ovu infrastrukturu. Očigledno bez jasnog plana kako će sve to finansirati.
Obe kompanije lobiraju u skladu s tim. Antropik je lobirao povodom izvršne uredbe iz jula čiji je cilj ubrzavanje saveznih dozvola za data-centre. U oktobarskom pismu, OpenAI je pozvao na poreske olakšice i druge subvencije, kao i pojednostavljene energetske i ekološke dozvole kako bi objekti brže bili pušteni u rad. Antropik je podržao slične politike i nedavno najavio da će pokrivati troškove električne energije vezane za priključenje novih data-centara na mrežu.
AI ulazi u predizbornu kampanju
Među ostalim zakonima i pitanjima navedenim u dokumentima o lobiranju nalazi se zakon CREATE AI. On ima za cilj da AI tehnologiju učini dostupnom svakom Amerikancu. Tu su i pitanje mešanja veštačke inteligencije u izbore, autorska prava i izvršna uredba o sprečavanju „woke AI“ u saveznoj vladi. Tu je i moratorijum na AI, kao i šira regulativa o bezbednosti i upravljanju veštačkom inteligencijom. Ipak, još je rano. Zakonodavstvo koje bi suštinski promenilo pravac razvoja i primene AI u SAD još nije usvojeno. Jedan ključni predlog – da savezna AI politika ima prednost nad zakonima saveznih država, čime bi im se gotovo onemogućilo donošenje sopstvene regulative – na kraju je u decembru donet kao izvršna uredba, a ne kao zakon koji je usvojio Kongres.
„Vašington opasno zaostaje u AI politici, ostavljajući kreatore politika previše zavisnim od tehnoloških kompanija kada je reč o informacijama o pravcu i uticaju novih tehnologija koje će uticati na sve nas“, kaže Met Lerner, direktor istraživanja u organizaciji Founders Pledge. To je neprofitna organizacija koja okuplja donacije osnivača i usmerava ih ka organizacijama za AI politiku i bezbednost (organizacija se ne bavi lobiranjem).
Regulacija veštačke inteligencije oblikuje se kao važna tema predizborne borbe. Kandidati i bogate filantropske organizacije troše milione kako bi se njihov glas čuo. Ali za sada, teren pripada graditeljima. Kompanije koje pišu specifikacije AI modela istovremeno pišu i najveće čekove u Vašingtonu. Tvrde da je brzina patriotizam, razmera bezbednost i da je njihov komercijalni uspeh dobar za državu. Dok Kongres ne dokaže suprotno, one ostaju i predmet pravila i najglasniji akteri u njihovom oblikovanju.
Fibi Liu, novinarka Forbes