Palantir, najmoćnija kompanija za koju ste ikad čuli: Nadzor kojeg bi se postideo i Orvel

Palantir je najmoćnija kompanija za koju nikada niste čuli. Dovoljno je reći da joj je vlada SAD dozvolila da prati svaki vaš pokret, pa se koristi od lova na teroriste, predviđanja ratova, špijuniranja zaposlenih, do sprečavanje sudara i prognozu pobednika trka Formule 1.

Sve je počelo nakon 11. septembra. Kompanija Palantir Technologies osnovana je 2003. Kreirali su je Piter Til, Stiven Koen, Aleks Karp i Džo Lonsdejl. Til je američki preduzetnik nemačkog porekla, investitor u startape i politički aktivista koji je kao suosnivač Pejpala, fonda Founders, bio prvi spoljni investitor u Fejsbuk. Prema podacima Forbes, Tilova procenjena neto vrednost iznosi 23,8 milijardi američkih dolara (avgust 2025), što ga čini 90. najbogatijom osobom na svetu. Aleksandar Karp je američki biznismen i izvršni direktor kompanije Palantir koji je započeo karijeru ulažući u startapove i akcije. Časopis Tajm ga je 2025. proglasio jednim od 100 najuticajnijih ljudi na svetu.

Koen i Lonsdejl su Tilovi dugododišnji saradnici, kompjuterski inženjeri i diplomci univerziteta Stenford. I jevrejskog su porekla, kao i Karp.

Til je, kako je sam naveo, 10 godina nakon osnivanja kompanije imao jednu misiju. Da kroz
Palantir primeni softver sličan sistemima za prepoznavanje prevara kompanije Pejpal kako bi „smanjio terorizam uz očuvanje građanskih sloboda“.

CIA je bila, očekivano, najbrža

Njegovi saradnici mislili su da je paranoičan. I da bi ovakva avantura nagazila na mnoge prste, daleko opasnijih igračima – državama. Sumnje im je odagnala američka obaveštajna služba, koja je odmah namirisala svoj interes. A možda i više od toga želela je da Palantir ne namiriše neka druga. CIA je za početak uložila dva miliona dolara, postavši prvi (mnogi tvrde i jedini pravi klijent, uz Izrael). Stavili su šapu na nešto što će, ispostaviće se kasnije, postati zlatna finansijska koka.

Koliko je terorizam zaustavljen veliko je pitanje, ali ono što jeste sigurno je da su građanske slobode ugrožene, ali po kojoj ceni i zbog čijih interesa?

Krenimo prvo od toga šta tačno Palantir radi. Odgovor je prati sve. Telefonske evidencije, sadržaj, registarske tablice, bankovne zapise, izvore nadzora. Zatim pronalazi skrivene obrasce i predviđa šta ćete uraditi pre nego što to uradite. Palantir prodaje dva proizvoda. I oba su zastrašujuće moćna. Gotam (Gotham) i Faundri (Foundry).

Prve zloupotrebe

Gotam koriste vojska, policija i obaveštajne agencije. Zamislite ga kao Gugl za špijune, koji može da mapira terorističke mreže. Prati mete u realnom vremenu, otkriva veze. Ovo je softver koji je pomogao u pronalaženju Osame bin Ladena. Koristio se u Afganistanu i Iraku, sa generalnim ciljem da potpomogne američka dejstva van zemlje. A da se na unutrašnjem planu koristi za kontrolu i deportaciju nelegalnih migranata.

Faundri sa druge strane objedinjuje sve naše naizgled nepovezane interne podatke. Finansije, logistiku, ljudske resurse, lanac snabdevanja, koji svi odlaze u jedan interfejs. Zatim omogućava kompanijama da grade aplikacije na osnovu tih podataka. Kompanija Erbas ga koristi za predviđanje kvarova, Ferari za analizu trka, bolnice za predviđanje potražnje na odeljenjima intenzivne nege. Tu se upotreba za „opšte dobro“ završava.

Palantir se 2012. udružio sa policijom Nju Orleansa, gde su obrađivali evidenciju o hapšenjima i povezanosti sa bandama. Zatim su tiho obeležili „visokorizične“ pojedince za buduće zločine bez nadzora i saglasnosti, o čemu je pisao novinar Ali Votson u svom tekstu za The Verge.

Dve platforme su bile okosnica američkog aparata za odgovor na kovid i nisu samo „pratile virus“, već i ljude. Palantir je napravio bazu podataka za Ministarstvo zdravlja i socijalne službe. Svaki rezultat kovid testa, prijem u bolnicu, broj kreveta na intenzivnoj nezi i kretanje zaliha odlazili su u Faundri. Imena, adrese, brojevi telefona i geolokacija sa pametnih telefona su spojeni preko trećih strana. Sistem je mogao da označi pojedinca kao rizik za „nepoštovanje propisa“ i da prosledi tu oznaku lokalnim zdravstvenim odeljenjima.

Države koje su koristile Palantirove kontrolne table (njih oko 25) dobijale su toplotne mape u realnom vremenu o tome ko jeste, a ko nije primio vakcinu. Timovi koji su išli od vrata do vrata u Njujorku, Kaliforniji i Mičigenu su bukvalno dobijali štampane liste sa imenima, poslednjim poznatim adresama i „prioritetnim rezultatom“ koji je sastavio Palantirov model rizika. Ukoliko ste bili označeni kao „oklevajući“, dobijali ste dodatne posete.

Korona virus

Palantir je takođe stajao iza za desetina korporativnih sistema „zdravstvenih

propusnica“. Poslodavci su mogli da provere status vakcinacije zaposlenog, rezultate nedavnih testova, pa čak i upozorenja o praćenju kontakata.

Palantirova australijska divizija je obezbedila analitiku za karantin u Hauard Springsu. Biometrijski podaci svakog pritvorenika, metapodaci telefona i snimci drona su spojeni u vremensku liniju. Čuvari su dobijali ručne tablete koji su pingovali ako bi neko izašao iz njihove dodeljene kabine duže od 30 sekundi.

Američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) koristili su Palantir za pokretanje modela „kovid kriminala“. Poštanski brojevi sa niskim nivoom vakcinacije su ocenjivani kao delovi „potencijalnih građanskih nemira“. A ti podaci su tiho prosleđivani kako bi lokalni policajci mogli da pripreme opremu za suzbijanje nereda. Veći deo navedenog je urađen u skladu sa klauzulama o „upotrebi u hitnim slučajevima“ sakrivenim u CARES zakonu (koncept nege niske vrednosti, koji obuhvata medicinske usluge čije su koristi veće od potencijalne štete ili troškova). Palantirovi inženjeri su se kasnije hvalili na internoj mreži Slek (podaci procureli prilikom objavljivanja Veritasa 2022. godine) da im je projekat dao „najveći društveni grafikon u realnom vremenu koji su SAD ikada napravile“.

Centri za kontrolu i prevenciju bolesti dobili su 2022. ugovor vredan 443 miliona dolara. Njime se konsoliduje i obnavlja softver i digitalne mogućnosti koje Palantir pruža za nadzor bolesti i reagovanje na epidemije.

Džej Pi Morgan i Majkrosoft

Pokrenuta je lavina vođena neutaživom željom za kontrolom moćnih. Finansijski gigant Džej Pi Morgan koristio je Palantir za špijuniranje zaposlenih. Imejlovi, pregledane veb stranice, telefonski pozivi. Čak su i rukovodioci praćeni bez ovlašćenja. Ništa unutar zgrade nije bilo privatno.

Imajući sve navedeno u vidu, javnost je posebno bila zabrinuta nakon najava strateškog partnerstva Palantira i Majkrosofta. Usmeren je na unapređenje mogućnosti veštačke inteligencije i analize podataka. Posebno za američku vladu i odbrambene agencije. Ova saradnja podrazumeva integraciju Palantirovih platformi (Gotam, Faundri, Apolo i AIP) sa Majkrosoftovim Azur klaud uslugama. Uključujući Azur OpenAI, u okviru bezbednih vladinih okruženja. Cilj partnerstva je da se zvaničnicima nacionalne bezbednosti obezbede alati za planiranje misija, logistiku i druge kritične zadatke.

Bez profita, a veoma vredan

Palantir je tako jasno postao nadzor za sve, ne samo pomoćno vladino sredstvo. U današnjem svetu to nema cenu. Na taj način jedino može da se objasni podatak da Palantir nije bio profitabilan 17 godina, a danas vredi više od 350 milijardi dolara, koliko i Banka Amerike. I duboko je pozicioniran u bolnicama, vojsci i saveznim agencijama. Orvelova 1984. u odnosu na Palantir deluje kao naivni bukvar za decu od pet godina.

To je shvatila i stara-nova Trampova administracija, pa 2025. menja sve. U martu Tramp potpisuje izvršnu naredbu po kojoj svaka savezna agencija mora da deli podatke. Poreske evidencije, zdravstvene podatke, imigracione dosijee, evidencije nadzora. Palantirova livnica sve to integriše. Amerika postaje jedna ogromna baza podataka, na radost Volstrita. Akcije Palantira prestižu S&P 500. Palantir više nije tehnološka kompanija već infrastruktura. Okosnica američke mašine za nadzor.

Širenje u svet

Palantir postaje važan igrač i u Velikog Britaniji. Integrisan je u Ministarstvo odbrane, policiju i Nacionalnu zdravstvenu službu. Predala je Palantiru celokupno jezgro zdravstvenih kartona. To je bilo 23 miliona kartona pacijenata, koje je Palantirov Faundri umrežio sa pingovima lokacija, provlačenjem kreditnih kartica i podacima o licima sa CCTV kamera kako bi označio svakoga ko nije bio vakcinisan. Za manje od pet godina su prešli put od sumnjive i nejasne firme za nadzor sa vezama sa CIA-om i Izraelom do „tehnološkog giganta“. Sada se bave ratom veštačke inteligencije i grade glavnu bazu podataka o svakom Amerikancu.

Singapur je svoju aplikaciju za praćenje kovida razvio u saradnji sa Palantirom. Na vrlo sličan način to su radile i Kanada i Australija. Kompanije Volmart i Tajson Fuds su termalnim kamerama na ulazima u fabriku slale podatke o temperaturi u Faundri. Svako ko je imao blagu groznicu pokrenuo je automatsku HR kartu koja je pregledala istoriju prevlačenja njihovih znački, rasporede smena i liste bliskih kontakata.

Spone sa Izraelom

Zanimljivo je napomenuti da je preminuli seksualni prestupnik Džefri Epstin zakazao više sastanaka sa konzervativnim finansijskim operativcima. Uključujući milijardera Pitera Tila i magnata nekretnina Tomasa Baraka, uoči izbora 2016. godine, prema izveštaju lista Volstrit žurnal. A dostupan je i podatak da je Epstin uložio 40 miliona dolara u kompaniju Valar Ventures, iza koje je stajao upravo Til. Sve ovo se tiče povećane budnosti Amerikanaca i odnosa ove države sa Izraelom, koja po mnogima ima preveliki uticaj u nesrazmernom partnerstvu.

Centar za poslovne i ljudske resurse pisao je još 2024. da Palantir navodno omogućava izraelskoj veštačkoj inteligenciji ciljanje u Gazi. To je izazvalo zabrinutost zbog ratnih zločina.

U januaru 2024. godine, Palantir je pristao na strateško partnerstvo sa izraelskom vojskom (IDF). U okviru njega bi pružao usluge za pomoć u „ratnim misijama“. Suosnivač Karp je bio nedvosmislen u svojoj javnoj podršci Izraelu i često je kritikovao neaktivnost drugih tehnoloških lidera povodom izraelskog pitanja. Palantir takođe ima svoje predstavništvo u Tel Avivu.

Postavlja se pitanje da li su ovako osetljive baze podatake deljive sa partnerima ma koliko oni bili bliski?

Za kraj podatak da je Palantir krajem jula postao jedna od 20 najvrednijih američkih kompanija. Akcije su porasle za više od 2%, podižući tržišnu kapitalizaciju kompanije na 375 milijardi dolara. To je stavlja ispred kompanija Home Depot i Procter & Gamble. Tržišna vrednost kompanije je već bila veća od Banke Amerike i Koka-Kole. Prihodi Palantira u poslovanju sa američkom vladom povećani su za 45% na 373 miliona dolara u poslednjem kvartalu. Ukupna prodaja porasla je za 39% na 884 miliona dolara.