Pet ključnih oblasti koje veštačka inteligencija menja u zdravstvu… i tu neće biti kraj

Šta danas veštačka inteligencija (AI) radi u zdravstvu? Kratak odgovor glasi – mnogo toga. Ali duži odgovor najbolje bi mogao da se predstavi u obliku liste. Ovo su neke od najvažnijih i najobuhvatnijih primena koje sam uočio slušajući stotine predavanja godišnje o veštačkoj inteligenciji i nauci koja stoji iza nje:

• razvoj novih lekova;
• analiza medicinskih snimaka;
• analiza stanja pacijenata;
• razvoj novih terapija za rak;
• genetska istraživanja.

A to je tek deo onoga što AI već radi. Spisak se stalno proširuje.

AI kao važan pomoćnik lekara

Na jednom događaju održanom u junu, Erik Rozental predstavio je neke od načina na koje veštačka inteligencija menja zdravstvo, posebno oblast neurologije.

Rozental ima impresivnu profesionalnu biografiju. Radi kao neurolog u Opštoj bolnici Masačusets. Vanredni je profesor neurologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Harvard. Direktor je Jedinice intenzivne nege za neurološke pacijente i Centra za nauku o podacima i veštačku inteligenciju u neurologiji pri toj bolnici. Takođe vodi Brigam Neuro AI Centar, koji je pomenuo tokom svog izlaganja.

Na početku predavanja povukao je paralelu sa Polom Riverom i Bostonom u vreme Američke revolucije, ističući dugu tradiciju inovacija, pronalazaštva i upornosti tog grada.

„Posao Pola Rivera nije bio da stvara informacije“, rekao je Rozental. „Njegov zadatak bio je da ih prenosi. Na sličan način možemo posmatrati i veštačku inteligenciju. Kao dva fenjera – jedan nam pomaže da tumačimo signale, a drugi da ih uskladimo i organizujemo“.

Govoreći o tome kako zdravstvena zaštita može da se približi pacijentu, naveo je primer mobilnog telefona koji tokom pregleda sluša razgovor i automatski ga beleži.

„Videćete telefon na stolu koji sluša i pomaže u zapisivanju razgovora. Mašina vodi evidenciju, a vi zaista možete da razgovarate sa pacijentom“, rekao je Rozental, ukazujući na mogućnost da AI u realnom vremenu vodi medicinsku dokumentaciju. Time lekarima ostavlja više vremena za kvalitetniju komunikaciju sa pacijentima.

Kako bolje iskoristiti vreme sa pacijentom

Rozental je istakao da lekari imaju veoma malo vremena za pregled. Često ne mogu da imaju potpuni uvid u okolnosti života svojih pacijenata.

„Koliki deo svog života provedete u lekarskim ordinacijama?“, upitao je. „Naš zdravstveni sistem traži od pacijenata da dođu kod nas u tačno određeno vreme i da u tih nekoliko minuta sažmu ceo svoj život. Neki dođu sa spiskom pitanja, ali vi često bolje od svog lekara znate šta se dešava vašoj majci, sestri ili ćerki. U budućnosti ćemo moći da ne slušamo samo ono što govorite, već i da prepoznamo kroz šta prolazite“.

Predstavljajući ono što je nazvao „spektrogram govora“, objasnio je kako funkcioniše ovakva analiza.

„Možemo da razlikujemo pacijente koji imaju neurološko oboljenje od onih koji ga nemaju“, rekao je. „Na primer, analiziramo koliko učestvujete u razgovoru, kakav vam je govor, ritam izlaganja… Na osnovu toga možemo da razumemo sa kakvim se teškoćama suočavate i da uočimo probleme čak i pre nego što ih primeti vaš lekar. Slično kao što bi ih primetili članovi vaše porodice“.

Dodao je da se isti princip može primeniti i na analizu motoričkih sposobnosti, što je ilustrovao nizom primera.

„Život pacijenata izvan ordinacije potpuno se promenio. Naš zadatak je da zdravstvenu negu prenesemo upravo u taj prostor“, rekao je.

Odgovor AI na izazove

„Današnji svet je izuzetno povezan“, nastavio je Rozental. „Ali moramo pomoći ljudima da prepoznaju kada se njihova društvena mreža podrške pogoršava. Isto tako, kada sedimo zajedno u ordinaciji, želimo da zajedno odredimo pravac lečenja i da imamo mapu koja će nas voditi“.

Kao primer naveo je osobe sa povredama kičmene moždine ili amiotrofičnom lateralnom sklerozom (ALS), kojima implantati danas omogućavaju komunikaciju.

„Mogu da upravljaju računarima i kada više ne mogu da koriste ruke. Mogu da govore čak i kada izgube glas. A mi možemo da rekonstruišemo kako je njihov glas nekada zvučao“, objasnio je.

Podrška medicinskim procedurama

Rozental je govorio i o tome kako napredne tehnologije unapređuju medicinske zahvate.

„Naši neurohirurzi više ne vide samo tumor. Tokom operacije vodi ih ultrazvučna slika tumora u realnom vremenu. To im omogućava da ga uklone što preciznije“, rekao je, pokazujući dijagram koji prikazuje proces kontinuirane zdravstvene zaštite.

„Sve manje otkrivamo terapije metodom pokušaja i greške, a sve više biramo lečenje na osnovu biologije svakog pojedinca. Tako možemo da razvijemo zaista personalizovanu terapiju. Umesto da odobrenje američke Agencije za hranu i lekove posmatramo kao konačni cilj, treba da ga shvatimo kao deo kontinuiranog procesa zajedničkog razvoja i usavršavanja terapija“.

„Institucija bez zidova“

Na kraju je naglasio da će budućnost zdravstva podrazumevati mnogo veću povezanost između pacijenata i zdravstvenih ustanova.

„Svaka revolucija mora da ima svoja načela“, rekao je Rozental. „Ako bismo imali neku vrstu povelje o pravima, jedno od njenih osnovnih načela bilo bi da pacijenta i lekara povežemo kroz ordinaciju bez zidova. A iz toga ćemo, verujem, preći na razmišljanje o ustanovi bez zidova“.

To je, kako je rekao, njegova „Vizija za 250“. Ideja koja, prema njegovim rečima, može da posluži kao temelj za izgradnju boljeg i dostupnijeg zdravstvenog sistema uz pomoć veštačke inteligencije.

Džon Verner, saradnik Forbes