Startap SPAN i AI: Da li su data centri već u američkim kućama?
Dok se na makro nivou vodi rat građana protiv megastruktura, tehnološki preduzetnici su shvatili da data centre mogu da usele direktno u američke domove. Ključni igrač u tihoj decentralizaciji je kalifornijski startap SPAN. On uživa podršku velikih imena svetskog biznisa, a sve navedeno je postalo moguće kroz običnu rekonstrukciju kućne strujne table.
Zamislite da u dvorištu, odmah pored klima uređaja, dobijete belu kutiju veličine toplotne pumpe koja napaja svetsku mrežu veštačke inteligencije. Upravo to je najnoviji trend koji u Americi testiraju tehnološki giganti i građevinske kompanije. Cilj je jednostavan. Žele da umesto gradnje masivnih, skupih i bučnih skladišta sa serverima računarsku moć presele direktno u stambene četvrti.
Milijarde na ideji obične strujne table
Ideja o decentralizaciji servera nije potpuno nova. Njen prelazak u privatna dvorišta postao je stvarnost zahvaljujući kalifornijskom startapu SPAN. Priča iza kompanije SPAN je intrigantna jer su oni bukvalno rekreirali kućnu strujnu tablu, uređaj koji se tehnološki nije menjao skoro 100 godina i pretvorili ga u ključno oružje za energetsku tranziciju i pametne domove.
Kompaniju je 2018. u San Francisku osnovao Arč Rao koji je bio glavni inženjer za razvoj kućnih baterija Ilona Maska (Tesla Powerwall). Radeći u Tesli shvatio je da možete da imate najbolje solarne panele i baterije, ali da sistem u kući i dalje kontroliše analogna metalna kutija sa osiguračima na zidu koja ne zna da komunicira sa internetom. Stara tabla ne može da elektrifikuje kuću, doda joj toplotne pumpe, punjač za električni automobil ili računar, makar bez preskupog i dugotrajnog menjanja instalacija na uličnoj mreži.
Umesto klasičnih prekidača koji samo iskaču kada se mreža preoptereti, SPAN panel je u potpunosti digitalizovan, kontroliše osigurače, daljinsko paljenje i gašenje, pametno upravljanje opterećenjima i računa isplativost u realnom vremenu (vlasnici preko aplikacije prate kada je struja jeftina). Jedan AI rig (računarska konfiguracija) sa nekoliko Nvidia procesora troši struju kao tri klima uređaja zajedno i radi ceo dan. SPAN omogućava da se kućni serveri izoluju na posebne strujne krugove i da im se automatski gasi snaga ako ostatak kuće zatraži energiju (recimo šporet).
Span je osmislio sistem takozvanih distribuiranih data centara kroz uređaje koji se nazivaju XFRA čvorovi i projekat se uveliko implementira. Kompanija tvrdi da mrežu kućnih servera može da postavi šest puta brže i za petinu troškova u poređenju sa gradnjom klasičnog velikog data centra. Pokrenuta je prva velika test-faza koja obuhvata mrežu od oko 100 odabranih domova opremljenih SPAN pametnim tablama i baterijskim sistemima. Ovi domovi već funkcionišu kao „živa” mreža, gde se veštačka inteligencija i klaud operacije procesuiraju kroz garaže i podrume običnih građana.
Podrška ozbiljnih igrača, od Nvidije do Roberta Daunija Mlađeg
Nvidia, svetski lider u proizvodnji AI čipova isporučuje grafičke procesore za ove kućne jedinice, dok je SPAN u ove servere ugradio naprednu tehnologiju tečnog hlađenja bez ventilatora, koja eliminiše karakterističnu buku koja inače prati rad velikih računarskih postrojenja.
Projekat je prešao iz teorije u praksu kroz partnerstva sa velikim američkim građevinskim kompanijama (glavni partner PulteGroup, jedan od najvećih graditelja kuća u SAD), koji uveliko testira ovu tehnologiju na novim stambenim objektima. Sistem se instalira potpuno besplatno tokom same izgradnje kuća u odabranim naseljima.
Sve ovo bilo bi neizvodljivo bez velikih igrača koji finansiraju i guraju ovaj startap. Najveći i najznačajniji strateški partner je Eaton, globalni gigant za upravljanje energijom i elektro-opremom, koji je uložio čak 75 miliona dolara. Tu su i Amazon preko svog fonda Alexa Fund, investicioni fond TDK Ventures, Wells Fargo Strategic Capital, Munich Re Ventures, ogranak Munich Re, jedne od najvećih svetskih kompanija za reosiguranje, ali i holivudski glumac Robert Dauni Mlađi i Van Džons, poznati politički komentator, aktivista i bivši savetnik u Beloj kući.
Zašto bi građani pristali na to?
Glavni adut za privlačenje vlasnika kuća jeste drastično smanjenje režijskih troškova.
Prosečan američki dom je projektovana da izdrži vršna opterećenja (kada su istovremeno upaljeni rerna, veš-mašina, klima i bojler), ali u realnosti koristi tek oko 40% svog ukupnog električnog kapaciteta tokom dana. To znači da svako domaćinstvo ima ogroman, neiskorišćeni energetski prostor. Pametna tabla startapa SPAN koristi upravo taj višak.
U klasičnom sistemu, unos servera u kuću bi značio astronomski skok računa za struju koji bi pojeo svu zaradu vlasnika. Zato SPAN nudi potpuno obrnut model, preuzimajući na sebe plaćanje mesečnog računa za struju i računa za brzi, optički internet domaćinstva, pa tako umesto varijabilnog i skupog računa energetskih kompanija, vlasnik kuće plaća fiksnu mesečnu naknadu tehnološkom provajderu (koja iznosi oko 150 dolara).
S obzirom na to da prosečan račun za struju i internet u SAD često prelazi 300 do 400 dolara, fiksna tarifa od 150 dolara predstavlja direktnu uštedu od preko 50% za budžet domaćinstva. Da bi razbili skepticizam građana oko unosa hardvera koji oslobađa toplotu, kompanije u ranim test-fazama idu korak dalje i nude uslugu potpuno besplatno. Vlasnik kuće dobija besplatnu struju za sve svoje potrebe i besplatan internet, a jedina obaveza mu je da izda nekoliko kvadratnih metara u podrumu, garaži ili tehničkoj prostoriji za smeštaj mikro-servera. To je otprilike kao kada nam nude „besplatni“ Spotifaj na mesec dana, pa nakon toga ne umete da se iskobeljate kako da ga ne plaćate u narednim mesecima, ili čak godinama.
Pored čistog novca, građani u hladnijim saveznim državama (poput unutrašnjosti Virdžinije ili Masačusetsa) imaju i direktnu energetsku korist. Pošto Nvidia procesori, dok procesuiraju AI podatke oslobađaju ogromnu toplotu, taj topli vazduh se preko specijalnih ventilacionih sistema preusmerava u kućnu mrežu za grejanje. Građani tako dobijaju računar koji im plaća struju, a zimi radi kao besplatni, visokotehnološki radijator.
Previše lepo da bi bilo istinito
Iako zvuči kao finansijski dobitak za pojedinca, ovaj fenomen izaziva ozbiljne debate i otpore na lokalnom nivou. Širom SAD (naročito u Virdžiniji i lokalnim zajednicama gde niču megastrukture) građani se već dugi niz godina masovno bune protiv tradicionalnih data centara zbog uništavanja pejzaža i zauzimanja plodnog zemljišta, preopterećenja lokalne elektromreže i straha od restrikcija, buke i ekološkog otiska.
Građani Virdžinije, koja je globalno središte internet saobraćaja, već godinama vode žestoku bitku protiv tehnoloških giganata zbog nesnosne buke i uništavanja životne sredine koje proizvode džinovski data centri. Vašington post i lokalni mediji redovno izveštavaju o protestima u okruzima Laundon i Prins Vilijam, gde džinovski ventilatori za hlađenje servera rade bez prekida, stvarajući konstantno zujanje niske frekvencije koje uništava san i zdravlje lokalnog stanovništva.
Zoniranje gde mu mesto nije donelo je brojne probleme, za početak nesnosnu buku. Stanovnici mnogobrojnih okruga su se žalili na buku koja uzrokuje anksioznost još u vreme dok je samo Gugl bio njihov komšija. U okviru stambenog bloka Dulles u Severnoj Virdžiniji, koji se nalazi na oko 200 metara od Amazonovih centara jedva da može da se čuje zvuk ptica od brujanja generatora, uz pojačane vibracije. Jedan korisnik na Jutjubu opisao je zvuk koji meštane prožima svakodnevno kao „autoput koji nikada ne staje“. Ništa manja stigma i strah ne prati ni SPAN.
Bezbednosni i zdravstveni rizici
Postoje opravdani zdravstveni i ekološki strahovi. Iako Nvidia garantuje da su uređaji tihi zbog tečnog hlađenja, građani su skeptični oko dugoročnog uticaja zračenja i toplote tik uz mesta gde im se igraju deca. Skeptici na društvenim mrežama i forumima ističu ironiju tvrdeći da tehnološke kompanije problem nesnosne buke i zračenja zbog kojeg su građani Virdžinije protestovali, sada prosto hoće da minimiziraju i upakuju u privatne domove pod paravanom finansijske pomoći.
Postoji opravdana sumnja među agentima za nekretnine da bi kupci mogli da izbegavaju kuće koje u dvorištu imaju industrijsku AI opremu, bez obzira na niže račune za struju.
Postavlja se pitanje privatnosti i fizičke bezbednosti. Građani opravdano brinu šta će se desiti ukoliko hakeri napadnu mrežu kućnih data centara ili ako sistem zakaže i izazove požar u zidu spavaće sobe usled neprekidnog rada Nvidia čipova na maksimalnoj snazi?
Analitičari iz medija kao što su Fast Company i The Week upozoravaju na veliku zamku. Iako domaćin koji instalira server dobija fiksnu tarifu i uštedu, konstantan rad hiljada procesora u jednom naselju preopteretiće lokalne ulične transformatore što će dovesti do njihovog bržeg pregrevanja i propadanja, što bi na kraju moglo da poveća račune za struju svim ostalim građanima u tom okrugu kako bi se platile popravke mreže.
Domaćinstva kao pokusni kunići
Ekološki i tehnološki stručnjaci sa platformi poput Scientific American i Fortune su optimističniji, pa ocenjuju ideju kao „genijalnu na papiru”. Umesto gradnje gigantskih zgrada koje troše struju kao 100.000 domaćinstava i uništavaju prirodu, preusmeravanje rada na kućne viškove drastično smanjuje pritisak na centralne elektro-mreže.
Dok Nvidia i SPAN tvrde da je ovo najbrži i najjeftiniji način da se nahrani glad veštačke inteligencije za energijom, predgrađa Amerike postaju polje eksperimenta. Da li će se ovaj trend masovno usvojiti zavisiće isključivo od toga da li će finansijska ušteda uspeti da pobedi strah građana od tehnologije u sopstvenom dvorištu? SPAN sa svojom milijarderskom evaluacijom više nije samo proizvođač pametnih uređaja, već postaje alternativni elektro-energetski i klaud gigant koji menja mapu infrastrukture. Pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li će građani u budućnosti kontrolisati svoje domove, ili će njihovi domovi postati pioni u trci za premoć u sferi veštačke inteligencije?
Jedna stvar je kristalno jasna, milijarderi koji stoje iza ovakvih i sličnih prijekata beže u Argentinu, Urugvaj, Novi Zeland, dok običnoj „raji“ nude „jeftinije življenje“, nešto ipak nije kako treba.