Biotehnološka revolucija Srbije: Uvidi dr Fransoa Feiga o inovacijama i globalnom uticaju

U poslednjih nekoliko godina, biotehnologija je značajno promenila pejzaž medicine. Od ubrzavanja otkrivanja bolesti i identifikacije biomarkera, do omogućavanja personalizovanih tretmana inovativnim terapijama. Srbija, zahvaljujući strateškim inicijativama i sve većem stručnom znanju, postaje ključni centar za inovacije i razvoj u oblasti biotehnologije.

Na proleće 2024. godine, Vlada Srbije je potpisala Memorandum o razumevanju sa vodećom globalnom naučno tehnološkom kompanijom Merck. U ime kompanije Merck Memorandum je potpisao dr Fransoa Feig, direktor za Srednju Evropu i viši potpredsednika kompanije Merck Healthcare, a u ime Vlade Republike Srbije dr Jelene Begović, ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. Ovaj memorandum predstavlja važan korak ka međunarodnoj prepoznatljivost Srbije u oblasti bioekonomije i doprinosi razvoju medicine, unapređenju dijagnostike i pristupa inovativnim tretmanima, kako za građane Srbije, tako i za ljude širom sveta.

U intervjuu dr Feig govori o njegovim perspektivama na sve veću ulogu biotehnologija i rastući uticaj Srbije u biotehnološkim i biomedicinskim istraživanjima.

S obzirom na to da ste više od 30 godina u sektoru zdravstvene zaštite, svedočili ste brojnim naprecima u biotehnologiji. Šta Vas je najviše impresioniralo i kako je to uticalo na pristup kompanije inovacijama?

Kada razmislim o svom tridesetogodišnjem putu u ovoj industriji, napredak u biotehnologiji je bio zaista transformativan. Ono što me je najviše impresioniralo jeste brza evolucija personalizovane medicine. Mogućnost prilagođavanja tretmana individualnim genetskim profilima revolucionisala je brigu o pacijentima, dovodeći do efikasnijih i ciljano usmerenih terapija.

Pored toga, razvoj i primena tehnologija za uređivanje gena, poput CRISPR-a, otvorili su nove horizonte u našem razumevanju i lečenju genetskih poremećaja. Ove tehnologije ne samo da unapređuju naše sposobnosti u istraživanju i razvoju, već imaju i dubok uticaj na strateški pravac naše kompanije.

Tokom svih ovih godina, Merck je dosledno prihvatao inovacije, integrišući najsavremenije tehnologije kako bi poboljšao ishode za pacijente i odgovorio na nezadovoljene medicinske potrebe. Bila mi je čast da budem svedok i učesnik ovog puta naučnih otkrića i inovacija.

U aprilu ste potpisali Memorandum o razumevanju između Mercka i Vlade Srbije. Šta Vas je inspirisalo za ovu saradnju i koje uzbudljive prilike Memorandum donosi?

Ova saradnja je inspirisana našom zajedničkom vizijom da se Srbija pozicionira kao centar biomedicine i biotehnologije u Evropi. Posvećenost Vlade Srbije unapređenju naučnih istraživanja i inovacija savršeno se poklapa sa Merckovom misijom da unapredi i produži živote kroz najmoderniju nauku i tehnologiju.

Memorandum otvara brojne uzbudljive prilike. Pre svega, postavlja temelje za razvoj BIO4 kampusa, novog naučno-istraživačkog centra koji će unaprediti kapacitete Srbije u biotehnološkim i biomedicinskim istraživanjima. Ova inicijativa ne samo da će osnažiti lokalne naučne talente već će i privući međunarodne istraživače, stvarajući dinamičnu naučnu zajednicu.

Saradnja takođe ima za cilj unapređenje dijagnostike i pristupa inovativnim tretmanima, na korist građana Srbije i ljudi širom sveta. Korišćenjem bogatog iskustva i resursa Mercka, možemo ubrzati razvoj novih medicinskih rešenja i doprineti globalnom zdravstvenom napretku.

Osim toga, partnerstvo uključuje učešće u nekoliko naših globalnih inicijativa, poput Future Insight Conference. Ona pruža platformu srpskim naučnicima da se povežu sa vodećim svetskim inovatorima u nauci i tehnologiji. Tu je i Innovation Cup, koji okuplja studente iz celog sveta u Merckovo sedište, omogućavajući učenje, umrežavanje i razvoj poslovnih planova, uz takmičenje za vredne nagrade. Takođe, Curiosity Cube, mobilna naučna laboratorija, pruža interaktivno STEM obrazovanje, inspirišući mlade ljude da istraže buduće karijere u nauci i tehnologiji.

Sve u svemu, ovaj Memorandum predstavlja stratešku alijansu koja će podstaći naučni napredak, unaprediti zdravstvenu zaštitu i pozicionirati Srbiju kao lidera u sektoru bioekonomije.

Na osnovu Vaših ličnih zapažanja, šta biste izdvojili kao uspehe Srbije u oblastima koje se poklapaju sa delovanjem kompanije Merck?

Srbija je ostvarila značajan napredak u biomedicini, biotehnologiji i inovacijama. Od 2017. godine, zemlja se transformisala u ekonomiju zasnovanu na znanju, stičući globalno priznanje kao najbolja destinacija za strane direktne investicije 2019. godine. Srbija je takođe osnovala prvi Institut za istraživanje veštačke inteligencije i nacionalnu strategiju za veštačku inteligenciju u jugoistočnoj Evropi. Uz to, u saradnji sa Svetskim ekonomskim forumom, otvoren je Centar za četvrtu industrijsku revoluciju.

Kao što sam već pomenuo, Vlada Srbije je pokrenula BIO4 kampus u Beogradu, fokusirajući se na biomedicinu, bioinformatiku, biotehnologiju i biodiverzitet. Ovaj kampus će ugostiti više od 1.000 doktora nauka i više od 300 laboratorija, pružajući podršku velikim farmaceutskim kompanijama za zajednička istraživanja i razvoj, klinička ispitivanja i kapacitete za bioproizvodnju.

Ekosistem je dodatno ojačan kvalifikovanim talentima, sa 250.000 aktivnih studenata, od kojih je 130.000 u STEM oblastima, i 86% njih govori engleski. Vlada takođe pruža snažnu podršku u vidu zaštite intelektualne svojine, poreskih olakšica i posvećenosti razvoju sektora bioloških nauka.

Srbija je imala problem sa dugim vremenskim rokovima i komplikovanim procedurama koje su obeshrabrivale i otežavale klinička ispitivanja novih lekova. Da li primećujete neka poboljšanja u ovom području?

Apsolutno primećujem velika poboljšanja u ovoj oblasti. Zapravo, vremenski rokovi za odobrenje kliničkih studija su značajno skraćeni. Sada čak nadmašuju prosečne nivoe zemalja Evropske unije.

Dodatno, usvojeni su novi i revidirani pravilnici o kliničkim studijama, što će omogućiti još aktivnije sprovođenje studija u budućnosti.

Takođe, Memorandum o razumevanju (MoU) i aktivnosti i projekti koji su njime obuhvaćeni imaju veliki uticaj na pozicioniranje Srbije kao atraktivnog tržišta za klinička ispitivanja. Ova ispitivanja ostaju ključna za osiguravanje da inovacije postanu dostupne u budućnosti.

Šta biste savetovali Srbiji da poboljša kada je reč o podsticanju istraživanja i razvoja u dijagnostici i dostupnosti lekova?

Mislim da je ključno da se Srbija fokusira na obezbeđivanje pristupa inovativnim lekovima za pacijente. Ovo ostaje ključni aspekt u toku farmaceutskih inovacija.

Iako je Srbija na obećavajućem putu, kontinuirana ulaganja u inovativne lekove su od suštinskog značaja. Globalno gledano, i dalje postoji značajan izazov u ograničenim budžetima za zdravstvenu zaštitu, posebno za inovativne lekove, dok samo nekoliko zemalja postiže visoku dostupnost savremenih terapija.

Srbija ima potencijal da postane centar inovacija uz snažnu podršku države i investicije u ovoj oblasti. Iskorišćavanjem visokokvalifikovanog i motivisanog kadra, Srbija može unaprediti svoj položaj na globalnom farmaceutskom tržištu, osiguravajući da najsavremenije terapije budu dostupne onima kojima su potrebne.

Koje bolesti danas najhitnije zahtevaju inovativne lekove? U kom pravcu se industrija kreće?

Postoji mnogo bolesti koje predstavljaju značajne izazove zbog svoje složenosti i potrebe za individualizovanim tretmanima. To uključuje, između ostalog, rak, neurološke poremećaje i retka genetska stanja. Na primer, rak uključuje brojne biološke puteve i genetske promene, što zahteva prilagođene terapijske pristupe.

Farmaceutska industrija sve više se fokusira na personalizovanu medicinu, koristeći biotehnologiju i veštačku inteligenciju za razvoj ciljano usmerenih terapija. Ovaj pristup ima za cilj poboljšanje ishoda za pacijente prilagođavanjem tretmana individualnim genetskim profilima i mehanizmima bolesti. Dodatno, raste naglasak na ranoj detekciji i prevenciji bolesti, koristeći napredak u dijagnostici i analizi podataka.

Industrija se, takođe, kreće ka povećanju dostupnosti inovativnih tretmana na globalnom nivou. Ovo uključuje saradnju sa različitim zainteresovanim stranama, uključujući vlade i zdravstvene ustanove, kako bi se osiguralo da nove terapije efikasno stižu do pacijenata. Fokusiranjem na ove pravce, industrija nastoji da odgovori na hitnu potrebu za inovativnim rešenjima u zdravstvenoj zaštiti, čime se konačno poboljšava kvalitet života pacijenata širom sveta.

Veštačka inteligencija je postala sveprisutna i sve više će biti uključena u istraživanje i razvoj. Šta će ona doneti svetu dijagnostike i razvoja novih lekova? Šta je sledeća velika stvar koja nas očekuje?

Razvoj veštačke inteligencije, posebno u svetu dijagnostike, veoma je zanimljiva i uzbudljiva tema. U kompaniji Merck koristimo veštačku inteligenciju kako bismo ubrzali proces otkrivanja lekova, optimizujući dizajn i testiranje molekula, što značajno smanjuje vreme i resurse potrebne za plasiranje novih lekova na tržište. Ovaj tehnološki napredak omogućava nam da brže i efikasnije rešavamo složene zdravstvene izazove.

Veštačka inteligencija poboljšava ranu detekciju i dijagnostiku bolesti analizirajući ogromne skupove podataka kako bi identifikovala obrasce i anomalije koje bi mogle biti propuštene tradicionalnim metodama. Ova sposobnost omogućava razvoj personalizovanijih i efikasnijih planova lečenja, prilagođenih jedinstvenim genetskim i zdravstvenim profilima pacijenata.

Lično sam uveren da veštačka inteligencija ima ogroman potencijal da unese revoluciju u naše razumevanje i lečenje složenih bolesti, integrisanjem sa genomikom i personalizovanom medicinom. Ovaj sledeći veliki korak učiniće zdravstvenu zaštitu prediktivnijom, preventivnijom i personalizovanijom, poboljšavajući ishode i kvalitet života pacijenata.