Domaći inovatori dobili grantove od 15.000 do 60.000 dolara za razvoj proizvoda

Biorazgradivi ambalažni materijal od industrijske konoplje, ogrlica za praćenje pasa, sistem za rano otkrivanje rizika od šumskih požara, softver za identifikaciju lažne robe na internetu samo su neke od ukupno 25 inovacija koje su dobile grantove na trećem konkursu programa StarTech.

Taj novac će im pomoći da u narednih godinu i po dana razviju svoje proizvode i osvoje domaće i inostrano tržište, rečeno je na današnjoj konferenciji gde su svečano proglašeni pobednici trećeg StarTech konkursa.

StarTech je projekat koji sprovodi NALED u saradnji sa Vladom Srbije, a finansira kompanija Filip Moris.

Na završnoj ceremoniji čekove u vrednosti od 15.000 do 60.000 dolara su im dodelili predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović, generalni direktor kompanije Philip Morris International za Jugoistočnu Evropu Aleksandar Jakovljević i izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.

Ko su dobitnici grantova

Najviše grantova, ukupno 15, dodeljeno je u Lotu 1 namenjenom podršci početnicima u poslovanju da razviju inovativnu ideju u prototip proizvoda. Dobitnici grantova su Bifrost Bioplastics iz Jagodine, Smart Forest – WF Software iz Čajetine, Vetroinženjering iz Čačka, Canandi i Smart Document Builder as a Service – SDBS iz Niša i Dently.AI, F&A, Farmers Assistance Platform, Hydrolyzer, Inclusio, LegalSafe, LungVision, Smartsy, Uniborn, Veles Sense iz Beograda.

U Lotu 2 namenjenom podršci izlasku inovativnog proizvoda na tržište dodeljeno je osam grantova, a dobitnici su Bacillomix Co iz Novog Sada, Pixxy i Pro Media Creative iz Niša, Laviefarm, Mindberg, Reputeo, Sanum per fructus i Talks and Folks iz Beograda.

Dva granta dodeljena su u Lotu 3, prvenstveno namenjenom izlasku na inostrano tržište. Dobitnici su preduzeća Aerrozz Consulting iz Beograda i Cropt iz Novog Sada.

Ove godine priliku da izabere svog favorita imala je i publika koja je najviše glasova dala timu LungVision iz Beograda za razvoj preciznog klasifikovanja rendgenskih snimaka grudnog koša za određivanje verovatnoće postojanja različitih plućnih bolesti.

Tom prilikom predstavljeno je drugo izdanje Sive knjige inovacija, specijalizovane publikacije koja ovaj put donosi 45 ključnih preporuka za unapređenje inovacionog ekosistema u Srbiji.

Među 25 novih pobednika ideje od igle do lokomotive

StarTech projekat je trogodišnja inicijativa vredna pet miliona dolara koju su krajem 2020. pokrenuli kompanija Filip Moris i NALED u saradnji sa Vladom Srbije kako bi zajedno podržali razvoj inovacija i digitalnu transformaciju malih i srednjih preduzeća u našoj zemlji.

Generalni direktor kompanije Filip Moris za Jugoistočnu Evropu Aleksandar Jakovljević rekao je da je ova kompanija u protekle tri godine u projekat StarTech uložila pet miliona dolara.

U ovom trećem krugu smo imali najviše prijava – 302, gotovo za trećinu više nego prethodne godine, što je najbolji dokaz da je StarTech zaživeo i da postoji veliki potencijal za njegovu dalju nadogradnju, dodao je.

“Za ove tri godine podržali smo ukupno 82 inovativna projekta, a vrednost pojedinačnih bespovratnih donacija koje smo uložili u razvoj ovih firmi kreće se između 15.000 i 100.000 dolara. Među novih 25 dobitnika grantova imamo sve „od igle do lokomotive“ ili u našem slučaju – od udice (aplikacije za ribolovce) do aviona (analitika podataka u vazduhoplovstvu)”, rekao je Aleksandar Jakovljević i najavio nastavak projekta i u naredne tri godine.

Brnabić: Cilj da izvoz IKT premaši 10 milijardi evra

Premijerka Ana Brnabić rekla je da je cilj da, do kraja mandata sledeće Vlade, Srbija ostvari izvoz u sektoru informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) vredan više od 10 milijardi evra.

Brnabić je na svečanoj konferenciji povodom završetka StarTech programa u Palati Srbija, rekla da je trenutno u IKT sektoru zaposleno 104.000 ljudi, a da je cilj da ih u tom sektoru bude 140.000.

Premijerka je rekla i da je Srbija 2012. imala izvoz IKT sektora od 375 miliona evra, a da će ove godine on iznositi između 3,6 i 3,7 milijardi evra.

Ona je navela da je razvoj veštačke inteligencije (AI) i biotehnologije logičan sled i dodala da se razmišlja o njenom korišćenju u zdravstvu, energetici, ali i nekim drugim oblastima. Biće uloženo 200.000 evra u razvoj sistema gde će veštačka inteligencija čitati veliki broj medicinskih snimaka, što će biti od velike pomoći lekarima.

Uspešni primeri Star Tech startapa

Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović istakla je da su dobitnici grantova u okviru StarTech programa na prva dva konkursa već finalizovali projekte. Takođe je dodala da su mnogi od njih predstavili svoje projekte na međunarodnim konferencijama, afirmišući Srbiju kao zemlju pogodnu za investicije i inovacije. „Nadam se da ovaj primer motiviše i druge kompanije, da podrže startapove, naučno-istraživačke projekte i biznis ideje“, rekla je Jovanović.

Takođe je navela nekoliko uspešnih proizvoda startapa koji su bili učesnici StarTech programa među kojima je prvi mobilni CT skener koji stigao na tržište SAD, zatim patentirane su četkice za pse koje će od sledeće godine biti na tržištu EU, lansirana je prva platforma u Srbiji putem koje građani Niša mogu da prijave probleme i aktivno se uključe u različite akcije i inicijative na lokalnom nivou. Na glavnoj železničkoj stanici u Beogradu postavljena je platforma koja, uz pomoć veštačke inteligencije, pretvara govor u znakovni jezik, što značajno olakšava kretanje osobama sa oštećenim sluhom.

Siva knjiga inovacija – 45 preporuka, 10 prioritetnih

Ovom prilikom je predstavljeno i drugo izdanje Sive knjige inovacija koja donosi 45 preporuka za unapređenje inovacionog ekosistema u Srbiji, od toga 12 novih.

U Sivoj knjizi NALED-a posebno je izdvojeno 10 prioritetnih preporuka među kojima su: stvoriti uslove za saradnju nauke i privrede kroz stipendirane doktorate, obezbediti da uslovi konkursa programa podrške razvoju preduzetništva ne isključuju korisnike poslovnih inkubatora i drugih organizacija podrške, omogućiti i urediti uslove za ulaganja dobrovoljnog penzijskog fonda u AIF preduzetničkog kapitala, precizirati uslove dokumentovanja troškova u nastanku digitalne imovine, definisati pojam uzorka od značaja za istraživanje i razvoj.

Takođe je navedeno da je potrebno pojednostaviti uvoz neregistrovanih medicinskih sredstava za potrebe istraživanja i razvoja, uvesti sistem zbirnih dozvola i notifikacije za uvoz i izvoz biološkog materijala, ukinuti arbitrarna ograničenja na nivou lokalnih samouprava za postavljanje radio-baznih stanica mobilne telefonije, urediti uslove za primenu telemedicine i obezbediti čuvanje i skladištenje podataka jedinica lokalnih samouprava u Državnom centru za upravljanje i čuvanje podataka i korišćenje klaud servisa.

Irena Đorđević Šušić, menadžerka za regulatornu reformu u NALED–u rekla je predstavljajući preporuke iz Sive knjige da je Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja rešilo najviše preporuka odnosno pokazalo se kao najjotvorenije za potrebe inovatora. Na drugom mestu je Ministarstvo unutrašnjih poslova, a treće Ministarstvo građevinarstva, sabraćaja i infrastrukture.

„Od 60 preporuka iz prvog izdanja Sive knjige inovacija rešeno je ukupno devet preporuka, a od čega pet u potpunosti i četiri delimično dok smo kod još šest prepoznali napredak u procesu ka njihovoj implementaciji“, rekla je Đorđević Šušić.

Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović rekla je da je država uložila „mnogo novca“ i da i dalje ulaže u naučnu infrastrukturu, dodajući da očekuje da Srbija uskoro postane mesto sa jakom saradnjom nauke i industrije.

„Ulažemo kroz Fond za inovacionu delatnost, kroz Fond za nauku, kroz Horizont projekte i sva ta infrastruktura treba da bude iskorištena na najbolji, najoptimalniji način. Nadam se u sledećih godinu dana da ćemo imati prve zvanične rezultate dobre saradnje i pomoć nauke i industrije, a u drugoj fazi očekujemo da industrija sve svoje kapacitete koje može da da nauci, to i učini“, rekla je Begović na konferenciji.