Gde su vanzemaljci, zašto nas još nisu kontaktirali: Niko ne daje novac da ih nađemo

Jedini život za koji ljudi znaju nalazi se unutar 10 kilometara iznad naših glava. Zasad nismo našli dokaz da postoji bilo kakav život izvan tog prostora. Ali, astronomi i biolozi su fokusirani da ga pronađu na nivou mikroorganizama, bilo da je sadašnji ili da je nekad postojao. To bi pokazalo da je život uobičajena pojava u svemiru. I imalo bi vrlo snažan efekat na planetu odnosno bio bi to najdramatičniji događaj u istoriji ljudske civilizacije.

Sa pronalaskom inteligentnog oblika života situacija je komplikovanija. Imajući u vidu primer Zemlje gde se inteligentni život razvijao veoma dugo, pitanje je da li su mnogi svetovi imali vremena da ga razviju. Potraga ne prestaje, ali još nema konkretnih rezultata.

Ovo je samo deo zaključaka tribine „Gde su vanzemaljci?“ u okviru serijala Nauka u kući. Događaj su organizovali Evropska kuća i portal Nauka kroz priče u cilju približavanja nauke i otkrića široj javnosti. Govornici na tribini bili su profesorka Biološkog fakulteta Tanja Berić i direktor Istraživačke stanice Petnica i astrofizičar Nemanja Martinović.

Šta je život?

Profesorka Berić koja vodi Laboratoriju za eksperimentalnu astrobiologiju Instituta za fiziku i koja je doprinela da se astrobiologija izučava na fakultetu, ne sumnja da postoji tzv. mikrobijalni život izvan planete Zemlje. Smatra da je verovatno vrlo rasprostranjen. I da je sličan onom na našoj planeti. To i slikovito opisuje.

„Ako je čitav univerzum napravljen od iste prašine, i mi od te prašine, onda očekujem da to može da bude različita biohemija, ali ne može da bude radikalno drugačija“.

Međutim, ukazuje i da bi prvo trebalo da razumemo šta je život na Zemlji i kako je nastao da bismo ga tražili u svemiru. To je, prema njenim rečima, pitanje svih pitanja.

„Kako je nastao život na Zemlji je prvo pitanje astrobiologije. Takođe, da li postoji van Zemlje i kakva je budućnost života na Zemlji i van nje. To su tri kanonska pitanja kojima se bavimo. Još nedovoljno poznajemo život da bismo pouzdano mogli da ga definišemo. Kad to sebi osvestimo, tada ćemo potpuno razumeti život i moći ćemo i da ga napravimo. Tada ćemo razumeti proces nastanka života i moći ćemo da se bavimo pitanjem postoji li van Zemlje“, ističe Berić, Dodaje da će nam to pomoći i da otkrijemo način na koji da ga tražimo.

Gde da ga tražimo

Prema njenim rečima, postoji mnogo mesta i u Sunčevom sistemu za pronalaženje života. Možda Jupiter i Saturn ne mogu da udome život, ali to mogu njihovi sateliti. Najozbiljniji kandidat za pronalaženje života je Jupiterov satelit Evropa. Na njemu je otkrivena voda u tečnom stanju.

Mars je takođe jedan od kandidata imajući u vidu dokaze o nekadašnjem postojanju vode na toj planeti. Iako je Venera vrela planeta, u njenoj atmosferi bi mogli da se nađu živi organizmi jer neki delovi njenog omotača imaju odlike slične atmosferi na Zemlji.

Tu je i više hiljada dosad otkrivenih planeta izvan Sunčevog sistema. Osnovni uslovi koji bi trebalo da budu ispunjeni jeste da je planeta u tzv. nastanjivoj zoni odnosno u delu planetarnog sistema gde može da postoji tečna voda, kao i da je površina kamenita.

Ali, problem je novac

Iako ima puno „meta“ ka kojima bi mogle da se pošalju misije i rade ispitivanja, Berić ukazuje na problem novca.

„Nažalost, glavni kriterijum koji utiče na istraživanja je novac. Imamo mnogo kandidata za misije i uzimanje uzoraka, ali u pitanju je nažalost novac. A imamo milijardere koji ne znaju šta će s parama. Neki od njih bi da idu na Mars, ali ne da istražuju da li ima života“, dodaje Berić.

S njom se slaže i Nemanja Martinović koji podseća na veliko rezanje budžeta za NASA. Problem je i skori završetak oko 20 aktivnih misija i odlaganje najavljenih.

„Broj radio teleskopa koji se koriste za istraživanje je zanemarljiv. Tek od šezdesetih godina imamo ozbiljnija posmatranja i potrage za vanzemaljcima, ali to nije stvar koja se radi sistematski odnosno da se daje novac i posmatraju sve frekvencije. To rade naučnici u slobodno vreme na svojim instrumentima u trenutku kada ih ne koriste za astronomska posmatranja. Niko neće da da pare da se traže vanzemaljci. Imamo gomilu ograničenja vezano za to“, ukazuje Martinović.

Zašto još nismo našli vanzemaljce ili oni nas

Na događaju je ukazano na formulu astrofizičara Frenka Drejka koji je izračunao da ima 15 miliona civilizacija koje pokušavaju da komuniciraju s nama. Sa napretkom tehnologija obim poznatih informacija o svemiru je značajno veći nego u vreme nastanka formule pa je rezultat niži, ali formula ostaje relevantna.

Ipak, odgovor na tzv. Fermijev paradoks i pitanje „Gde su svi?“ još ne postoji. S druge strane, postoje četiri grupe teorija. Jedna je da su vanzemaljci već među nama i da nas posmatraju. Druga je da ne žele da komuniciraju s nama, treća da ni sami nemaju tehničke mogućnosti da to izvedu, a četvrta je da smo možda ipak jedinstveni u svemiru.

„Ono čemu se nadam jeste da nismo pogodili frekvenciju na kojoj pokušavaju da komuniciraju sa nama. Odnosno da nismo dovoljno duboko tražili“, ocenjuje Martinović.

On ukazuje na još jedan izazov. Trenutni „radio potpis“ planete Zemlje je oko 70 svetlosnih godina. Ako bi neko hteo da primi signal od nas, naša sfera do koje dobacujemo je ta razdaljina u kojoj smo samo mala tačkica. Naša galaksija ima 100.000 svetlosnih godina. Nemamo tehnološki potpis kakav očekujemo od civilizacije koju tražimo, objasnio je Martinović.

Znaci

Profesorka Berić navela je i dva primera otkrića koji su pružili naznaku da i van Zemlje ima života. Podseća na primer Venere gde je u atmosferi otkriven fosfin, jedinjenje fosfata. Reč je o gasu koji na Zemlji proizvode mikroorganizmi. Takođe, otkriven je u količini dovoljno velikoj da se posumnja da se stalno obnavlja. To je bio signal da je reč o tzv. biosignaturi (supstanca koja pruža naučni dokaz o bivšem ili sadašnjem životu). Iako je otkriće iz 2021. i dalje se vodi debata da li je taj fosfin nastao od nekog oblika života u atmosferi Venere.

Drugo otkriće je pronalazak dimetil sulfida na planeti iz sistema udaljenog više od 120 svetlosnih godina. I ovo jedinjenje na Zemlji prave mikroorganizmi.

Ona dodaje da bi prisustvo metana u atmosferi neke planete, u paru sa kiseonikom, mogao da bude dobar znak o uslovima za postojanje života.

Kada su se naučnici ponadali

Martinović je podsetio na ranije primere kada su se naučnici ponadali da su otkrili znake života. Jedan od primera je pojava tzv. Vau signala u Ohaju koji je trajao punih 77 sekundi. Međutim, nikada nije moglo da se potvrdi šta je dovelo do pojave tog signala u radio spektru.

Na misijama Apolo 11 i 12 astronauti su po povratku morali da provedu 20 dana u karantinu. Mislilo se da su možda doneli neku bolest s Meseca dok se nije kasnijim testovima utvrdilo da je Zemljin satelit sterilan.

Viking sonda koja je posetila Mars i danas izaziv kontroverze. Obavljena su tri testa u cilju istraživanja mogućnosti postojanja života i jedan od njih bio je pozitivan. Međutim, ni danas se sa sigurnošću ne zna zašto.

Dvoje naučnika saglasni su da su neke misije poslate prerano odnosno u trenucima kada znanje o svemiru nije bilo na dovoljno visokom nivou. To se posebno odnosi na Viking, a pomenuta je i misija Galileo koja je došla do Evrope, ali s obzirom na to da nije bila sterilisana i kako ne bi ugrozila Jupiterov satelit, oborena je na Jupiter i sagorela.

Posmatranje

Berić ukazuje da postoji puno razloga da sada budu lansirane sonde sa astrobiološkim laboratorijama.

„Biće šteta ako se takve vrste misija zaustave. Ima veoma malo misija sa astrobiološkim laboratorijama. U njihovom izostanku moramo da uložimo sve u daljinsko posmatranje odnosno gledanje atmosfera. Tu možemo da tražimo nešto što bi nedvosmisleno moglo da bude biosignatura. Da je poreklom od života“, kaže Berić.

Tabloidizacija teme

Na skupu je ocenjeno da je tema postojanja života van Zemlje veoma relevantna za nauku. Međutim, i u ovom segmentu postoji senzacionalističko prikazivanje događaja.

Martinović navodi primer nedavnog ulaska komete 3I/Atlas u Sunčev sistem. To je tek treće međuzvezdano telo koje nas je posetilo od 2017. Tabloidi su to spremno dočekali pripisujući kometi razne anomalije i tako sugerišući da tu ima nečeg vanzemaljskog. S druge strane, za naučnike je njena pojava veoma važna radi izučavanja da li drugi planetarni sistemi liče na Sunčev sistem. Jer, sve što ljudi znaju o svemiru potiče iz podataka prikupljenih u Sunčevom sistemu.

Direktor Petnice ukazuje i na primer profesora Avija Loeba, astrofizičara sa Harvarda. On je sugerisao da 20% vremena treba odvojiti na smišljanje ludih teorija jer se ne zna koja će se pokazati kao tačna. Za kometu Atlas nije rekao da su to vanzemaljci, ali jeste dodao da ne može da isključi tu mogućnost. S druge strane, mediji nekritički prenose informacije pozivajući se na izjavu profesora s Harvarda.

„To ne zamara naučnike, ali ih zamara to što se stvaraju nerealna očekivanja od istraživanja“, dodaje Martinović.

Kako je na skupu iznet podatak da 42% američke populacije veruje da su nas vanzemaljci već posetili, Martinović je ocenio da je tako visok procenat i kod mlađe populacije u Srbiji. On kaže da su izloženi brojnim emisijama na nekada naučnim, a sada kvazi naučnim TV kanalima gde se to prikazuje kao sigurna stvar.