Hrvatski startap pravi svemirske igračke

“Jako smo srećni kako se odvija ova kampanja, najuspešnija je dosad, a verujem kako je to i najuspešnija Kikstarter kampanja koju je napravila neka hrvatska kompanija”, rekao je za Forbes Hrvatska osnivač CircuitMessa Albert Gajšak.

Pojasnio je kako je za takve kampanje ključna dobra priprema, što podrazumeva da se unapred okupi dovoljan broj ljudi koji će hteti da kupe ponuđeni proizvod, koji pak mora biti “stvarno dobar kako bi se svideo publici”.

“Mi smo u ovom slučaju imali oboje. Radili smo na kampanji mesecima pre nego što smo je lansirali, a osim toga napravili smo fora proizvod koji ima NASA-inu licencu”, dodao je dvadesetpetogodišnji direktor startapa koji posluje šest godina, zapošljava tridesetak ljudi i dosad je prodao više od 100.000 svojih uradi-sam proizvoda, većinom u SAD, Velikoj Britaniji, Kanadi, Australiji i Nemačkoj.

Pozamašni prikupljeni iznos veseli, ali zasad ostaju kod svojih planova – što pre napraviti proizvode i isporučiti ih kupcima.

Uvertira u veliki biznis

CircuitMess jedan je od najuspešnijih hrvatskih startapova u tom alternativnom načinu prikupljanja kapitala. U dosadašnje četiri kampanje prikupio je ukupno 1,22 miliona dolara. U prvoj je kampanji 2017. za igračku konzolu MAKERbuino prikupio gotovo 101.000 dolara, godinu dana kasnije s edukativnim mobilnim telefonom MAKERphone postigao je još veći uspeh skupivši gotovo 325.000 dolara. Treća kampanja za pretplatu na STEM Box lansirana je u pandemijskoj 2020. koja je bila nezgodna. Potražnja za zabavom u kući je cvetala, a zalihe čipova se nemilice praznile, stoga je bilo zahtevno isporučiti proizvode koje su s gotovo 409.000 dolara podržali na Kikstarteru. Ali, startap koji se u međuvremenu preselio iz Karlovca u Lučko, upregnuo je sve svoje snage i uspeo da ispuni obaveze prema kupcima.

U martu je na Kikstarteru kampanju pokrenuo i hrvatski startap Choncha koji je za prednarudžbine svoje pametne tegle za cveće prikupio 10.675 dolara

Bila je to uvertira u dotad najveći biznis koji su dogovorili – saradnju s Vorner bradersom (Warner Brothers). Američki div zabavne industrije dao je malom hrvatskom startapu licencu za uradi-sam STEM igračku betmobila koja je na Kikstarteru prikupila gotovo 389.000 dolara.

Ipak, najnoviji projekat na toj platformi koji je CircuitMess prvi put radio u saradnji s drugim startapom, američkim Gik klabom (Geek Club), već je u prvih nekoliko sati premašio ciljanu svotu od 20.000 dolara. U prvih nekoliko sati taj je cilj višestruko premašio, a u prvoj polovini kraudfanding kampanje saldo je već viši nego ikada do sada, u trenutku pisanja iznosio je 498.472 dolara. Ukupno trajanje kampanje je 35 dana.

Pre ovakve naklonosti publike, startap tandem CircuitMess-Geek Club prvo je morao da osigura naklonost Američke svemirske agencije. U tome su i uspeli, NASA im je dala licencu za repliku Perseverance Rovera koji istražuje ima li tragova života na Marsu.

„Perseverance Space Rover je naš najambiciozniji projekat. Proučili smo hiljade službenih dokumenata i nacrta kako bismo dizajnirali ekstra detaljnu repliku najpoznatijeg NASA svemirskog rovera te povezali naš dizajn sa CircuitMessovom tehnologijom”, izjavio je prilikom lansiranja kampanje Nikola Deladerije (Nicolas Deladerrière), suosnivač startapa Gik klab, koji je prošle godine na tržište stavio repliku Međunarodne svemirske stanice i to im je postao najpopularniji proizvod.

Uz svemirski rover u galaktičkoj liniji proizvoda, za koji se ljudi ovih dana revnosno prijavljuju na Kikstarteru, su i pametni sat Artemis inspirisan novim svemirskim odelom u sklopu istoimene misije, replike NASA satelita Junona koji analizira Jupiter, spejs šatla Diskoveri i letelice Vojadžer.

Sve su to uradi-sam uređaji čije sastavljanje iziskuje upoznavanje s osnovama programiranja, elektronike, robotike i veštačke inteligencije. Na primer, rover ima sedam motora, šest točkova, procesor s dva jezgra, kameru za detekciju objekata koja koristi veštačku inteligenciju i robotsku ruku te omogućuje povezivanje putem WiFi i blututa. Iako se navodi kako za to nije potrebno znanje ni prethodno iskustvo, sastavljanje te moderne, pametne igračke zvuči kao ozbiljan posao, a upravo takav posao napravili su udruženi startapovi.

U razgovoru za Forbes Hrvatska Gajšak ističe kako će nakon ovog iskustva biti još otvoreniji prema saradnjama. “Startapovi bi trebalo da sarađuju kako bi se zajednički borili za tržište, a ne da se međusobno takmiče i neguju animozitete. Verujem da ćemo u budućnosti imati puno više takvih saradnja“, kaže Gajšak kojem podrška kolega iz startap zajednice nije strana.

Kada je on kao osamnaestogodišnjak krenuo u poslovnu avanturu u pomoć mu je uskočio sagrađanin Tomislav Car koji je tada imao više od 10 godina startap iskustva u nogama zahvaljujući svom Infinumu. Gajšak svakom prilikom naglašava kako ne bi uspeo bez svog mentora koji ga i danas prati na njegovom poslovnom putu.

Priprema za prvu investicionu rundu

U saradnji ili bez nje, startap iz Lučkog udara snažan tempo. Istovremeno sa svemirskim roverom, CircuitMess razvijao je i novu kolekciju proizvoda STEM Adventure koja je od ovog meseca dostupna u hrvatskim trgovinskim lancima. Njihove su se edukativne igračke prodavale i u američkom trgovačkom lancu Volmart (Walmart). Osvajanje tržišta STEM igračaka u punom je jeku, posebno zato što još nema velikih globalnih igrača koji bi dirigovali pravila. Velika je to prilika za male hrvatske startapove kojih je u tom području u Hrvatskoj sve više.

Njihov je rast usko vezan i uz finansije. Iako se zna kako najbolji novac za startapove dolazi od klijenata, to nije uvek najbrži put. I CircuitMess koji slovi kao hrvatski predvodnik masovnog prikupljanja kapitala priprema svoju prvu investicionu rundu, uzgred napominje Gajšak.

Kakav će zalet time dobiti i s kojim fondovima rizičnog kapitala pregovara, zasad se ne zna. Ipak, premda se okreće tradicionalnijim načinima finansiranja, proizvođač uradi-sam igračaka za koje priželjkuje da postanu Lego za STEM edukaciju s nadom gleda u budućnost hrvatskog kraudfandinga.

Iščekivanje Kikstartera

„U Hrvatskoj generalno kraudfanding ne ide dobro, sve je manje kampanja. Voleo bih da ih bude lansirano više, ali činjenica je da je to dosta teško. Prvi razlog je što u poslednje dve godine u Hrvatskoj više nije dostupan Indigogo, a drugi što Kikstarter tu nikada nije ni bio dostupan“, ispričao je Gajšak.

Njegov je startap prve tri kampanje na Kikstarteru sproveo uz pomoć partnera u SAD koji im je, uz naknadu, omogućio da pokrenu kampanju i na kraju im prosledio prikupljena sredstva. Za betmobil kampanju su, međutim, osnovali kompaniju u Delaveru i koristili usluge Strajp Atlasa kako bi napravili Kikstarter kampanju.

„Budući da je glavni razlog za to što se u Hrvatskoj nije mogao koristiti Kikstarter bila nedostupnost platforme za procesuiranje onlajn plaćanja Strajp, a to se prošle godine promenilo, samo iščekujemo kada će nam postati dostupni Kikstarter i Indigogo. Nije baš da imamo neke velike kampanje, ali to bi ih moglo podstaći“, zaključio je Gajšak.

Poslednjih nekoliko godina napravljeni su i pomaci u regulaciji kraudfandinga. S ciljem olakšavanja pristupa novim izvorima finansiranja te povećanja pravne sigurnosti ulagača, u oktobru 2020. usvojena je Uredba o kraudfandingu. Ta prva regulativa EU za platforme za masovno finansiranje počela je s primenom u novembru 2021. godine, a trebalo je da platforme po novim nacionalnim zakonodavstvima dobiju odobrenje za rad do 10. novembra prošle godine. Taj je rok produžen do 10. novembra ove godine kako bi se omogućio „gladak prelaz“ na nova pravila te neometano pružanje usluga.

Za razliku od Hrvatske u kojoj su aktivnosti masivnog finansiranja slabašne, u vladavini finansijske neizvesnosti globalno kraudfanding tržište je doživelo pravi bum. Prema analizi Fortune Business Insights, lane je vrednost tog tržišta procenjena na 1,25 milijardi dolara. U ovoj godini očekuje se kako će dostići 1,41 milijardu dolara, a do 2030. godine 3,62 milijarde dolara. Tome bi, doduše, u nekoj manjoj meri, mogle doprineti i hrvatske kompanije omogući li im se korišćenje popularnih platformi. Takođe, tome bi, usvoje li se predložene izmene zakona i omogući li im se ulaganje u kraudfanding projekte, mogli doprineti i hrvatski penzijski fondovi.

Vlada je ovog meseca u parlamentarnu proceduru uputila predloge izmena zakona o penzijskim fondovima koji bi, usvoje li se izmene, mogle ulagati i u kraudfanding projekte

Nikolina Oršulić, novinarka Forbes Hrvatska