Ilon Mask i Tejlor Svift najčešće žrtve dipfejka
Da li ste nedavno naišli na slike Tejlor Svift u kompromitujućim situacijama na internetu? Ako jeste, niste usamljeni.
Od početka godine zabeleženo je 179 incidenata – više nego tokom cele 2024. godine. A broj iz 2024. (150 incidenata) već je bio više nego dva i po puta veći nego u 2023.
Četvrtina dipfejk sadržaja odnosila se na Ilona Maska, dok je Tejlor Svift druga najčešće korišćena poznata ličnost u ovim falsifikatima. Tu su se našli i Tom Henks, Kanje Vest, Ema Votson i Bred Pit.
Cilj u trećini slučajeva bio je prevara, dok su ostali motivi uključivali pravljenje eksplicitnog sadržaja i političku promociju.
„Tehnologija dipfejka napreduje zabrinjavajućom brzinom, a sa njom raste i kapacitet za širenje dezinformacija i zlonamerne namere“, rekao je Tomas Stamulis, direktor bezbednosti kompanije Surfshark, koja je sprovela istraživanje.
Od narušavanja reputacije do ugrožavanja bezbednosti
„Potencijalna šteta kreće se od narušene lične reputacije do ugrožavanja nacionalne bezbednosti. Ljudi moraju biti oprezni, jer gubitak poverenja u informacije koje čujemo i vidimo može ozbiljno uticati na privatnost pojedinaca, institucije, pa čak i na samu demokratiju“.
Broj primera koji uključuju eksplicitan sadržaj porastao je ovog proleća na 53, u poređenju sa 26 u istom periodu prethodne godine. Zabeleženo je 48 slučajeva prevare. Cele prošle godine bilo ih je 56.
A iako biste možda pomislili da će nakon završetka američkih izbora političkih slučajeva biti manje, to nikako nije situaciji. Politički incidenti već su dostigli brojku od 40 ove godine. U 2024. bilo ih je ukupno 50.
Tramp najčešća meta među političarima
Kao što se moglo očekivati, Donald Tramp je najčešća meta među političarima, sa 25 incidenata, što čini 18 odsto svih dipfejk sadržaja vezanih za političare. Džozef Bajden je sledeći, sa 20 incidenata, uglavnom zabeleženih tokom izbora, kada je njegov glas korišćen u automatskim telefonskim pozivima (robocalls). Kamala Haris i Volodimir Zelenski suočili su se sa šest, odnosno četiri incidenta.
U jednom nedavnom slučaju, lažna slika voditelja NBC News-a, Ala Rokera, korišćena je kako bi se tvrdilo da je imao dva srčana udara i kako bi se reklamirao navodni lek za hipertenziju.
U Ujedinjenom Kraljevstvu, poslednji dipfejk slučajevi uključivali su poznate ličnosti kao što su finansijski stručnjak Martin Luis, radijska voditeljka Zoi Bol i avanturista Ben Fogl, a sve u svrhu promocije lažnih šema za ulaganje u kriptovalute i druge prevare. Jedna starija žrtva izgubila je čak 50.000 funti.
Ali pojavljuju se i novi pokušaji rešavanja ovog problema. U Ujedinjenom Kraljevstvu, dipfejk sadržaji potpadaće pod odredbe Zakona o bezbednosti na internetu (Online Safety Act).
Između koristi i štete
U Sjedinjenim Američkim Državama, dvostranački predlog zakona pod nazivom No Fakes Act (Nurture Originals, Foster Art, and Keep Entertainment Safe) ima za cilj da zaštiti glas i vizuelni identitet pojedinaca od neovlašćene kompjuterski generisane rekreacije.
Zakon ima podršku platforme YouTube, koja je najavila da će uvesti jasne pravne okvire za zaštitu prava pojedinaca.
„Niko – bilo da je u pitanju Tom Henks ili učenik osmog razreda koji samo pokušava da bude dete – ne bi trebalo da brine o tome da mu neko ukrade glas i lik“, rekao je senator Kris Kuns, jedan od inicijatora zakona. „Neverovatne tehnologije poput veštačke inteligencije mogu nam pomoći da pomerimo granice ljudske kreativnosti, ali samo ako Amerikance zaštitimo od onih koji bi ih koristili za štetu našim zajednicama“.