Ivan je morao da dođe iz Rusije da bi nam rešio problem plaćanja bakšiša karticom

Ivana Ivanova nije u Srbiju dovelo ono što u poslednjih par godina najčešće povezujemo s ruskim državljanima. Kod nas se s porodicom obreo još u proleće 2021. kako bi radio na poslovnom projektu. I za kratko vreme uspeo je da reši nešto oko čega se u našoj zemlji godinama uzaludno raspravlja (a još manje je učinjeno) – kako ostaviti bakšiš karticom.

Kako kaže, osim gostoprimstva, jedinstvenosti i kosmopolitske atmosfere, Beograd ga je impresionirao brojem kafića, restorana, ali i ljudi koji provode vreme u njima.

Upravo tada, dolazi na ideju da pokrene Hvala.tips, startap rešenje za bezgotovinsko ostavljanje bakšiša. Iako je ovo rešenje već uveliko praksa u mnogim zemljama, u Srbiji još nije zaživelo.

„U Srbiji postoji snažna tradicija ostavljanja bakšiša za dobru uslugu. Međutim, sveprisutna upotreba kreditnih kartica nepovoljno menja pejzaž za osoblje. Gosti često ne ostavljaju bakšiš ako nemaju gotovinu. Iako je moguće ostaviti napojnicu karticom, to uključuje poresku administraciju i dodatne troškove. Sprovođenjem istraživanja i konsultacija sa konobarima i menadžerima, razvio sam nešto slično MVP (minimum viable product). Iako srpsko tržište možda nije obimno, rezultati mog istraživanja, zajedno sa određenim pretpostavkama, ukazivali su na potencijalnu potražnju za takvom uslugom“, kaže Ivanov, direktor kompanije Hvala.tips.

U jesen 2021. godine, firma je registrovana, a brend Hvala.tips stvoren. Nakon tri godine Ivanov je uspeo da plasira proizvod plaćanja bakšiša putem QR koda – na stonim držačima, kartama pića i nalepnicama, kao i proizvod plaćanja bakšiša putem terminala za kartice. Osim kafića i restorana, uslugu koriste i frizerski i kozmetički saloni, kurirske službe, prodavnice, ali i taksisti.

„QR kodovi su pogodni za hotele i restorane, dok terminali dobro funkcionišu za ostale. Takođe, iznenadili smo se kada smo videli da terminal pokazuje dobre rezultate u restoranima (uključujući i fine dining). Tokom testiranja, terminal je pokazao povećanje bezgotovinskih napojnica do 15 puta u nekim objektima“, ističe Ivanov.

Dragana Vujasin, generalna menadžerka lanca restorana Loft u Novom Sadu, koji koristi ovo rešenje, kaže da u tom gradu veoma mali broj lokala radi na taj način. S obzirom na to da je kafe-bar lociran u tržnom centru Promenada, istakla je da je promet ljudi koji dolazi veliki i da uslugu uglavnom plaćaju karticom.

„Počeli smo sa QR kodovima, a sada smo uveli i terminal, što je možda široj populaciji još lakše nego da skenira kod, pa da ulazi u aplikaciju i unosi broj računa. Ovako putem terminala mogu da izaberu iznos novca koji žele da ostave konobaru“, kaže Vujasin i dodaje da planira da ovu opciju uvede i u druge restorane.

Kako uvesti aplikaciju

Kompanija koja želi da uvede uslugu bezgotovinskog davanja napojnica QR kodom, to može da učini besplatno, a proces traje svega 15-20 minuta. Ukoliko se pak odluče za korišćenje terminala, prvi mesec je besplatan i potom se usluga naplaćuje oko 20 evra.

„Kompanije treba da registruju menadžerski nalog i potpišu jednostavan ugovor koji navodi da će usluga biti korišćena za primanje napojnica. Menadžer može da dodaje korisnike – primaoce napojnica – na svoj nalog, što uključuje i kontrolnu tablu sa statistikama, komentarima gostiju, ocenama i agregiranim podacima o napojnicama”, kaže Ivanov.

Za goste je situacija nešto drugačija. Korišćenje ne iziskuje preuzimanje bilo kakvih aplikacija. Skeniranjem QR koda klijenti biraju iznos bakšiša, a takođe, ukoliko žele, mogu da ocene uslugu, ostave komentar i izaberu način plaćanja (Gugl Pej, Epl Pej ili da unesu broj kartice). Što se terminala tiče, potrebno je da se odabere primalac, iznos napojnice i da se prisloni kartica.

Dimitrije Popdimitrovski, generalni menadžer restorana Ambar, kaže da je saradnju sa Hvala.tips započeo pre šest meseci, ali da je od decembra restoran aktivnije počeo da ga koristi. U početku je, kako je istakao, bilo dosta poteškoća, ali usavršavanje softvera otklonilo je probleme.

„Na početku je isplata bila jednom mesečno. Sada je to na dnevnoj bazi, što itekako pomaže i svi su srećni zbog toga. Mi smo locirani u Beton hali i stranci su naši najveći klijenti. S druge strane, strancima je i mnogo lakše da razumeju ostavljanje bakšiša i oni su dosta limitirani sa kešom, tako da nam ovo rešenje itekako znači“, ističe Popdimitrovski.

Novac ide na račun zaposlenih, bez poreskih obaveza za poslodavce

Pitanje uvođenja bezgotovinskog plaćanja pokretalo se već nekoliko puta. Kao jedino rešenje činilo se uvođenje bakšiša kao obavezne stavke na računu. Međutim, nakon osporavanja šire javnost i predstavnika udruženja hotelijera to nije učinjeno. Razlozi osporavanja uključivali su i tezu da je bakšiš dobrovoljan, te da ukoliko je gost zadovoljan uslugom, nagradiće je.

Takođe, problem uvođenja bezgotovinskog plaćanja obuhvatao je nemogućnost konobara da prihvati bakšiš, s obzirom na to da se on tretira kao dohodak građana na koji se mora platiti porez. To znači da bi sa PDV-om, porezom i doprinosima, konobaru ostalo manje od trećine uplaćenog bakšiša.

„U osnovi omogućili smo da, recimo konobar, direktno prima bezgotovinske napojnice na lični račun. Kako to funkcioniše inače: gost može da ostavi napojnicu putem redovnog terminala zajedno sa plaćanjem računa. Međutim, u ovom scenariju, bakšiš je usmeren na račun preduzeća, odnosno pravnog lica, te se ne može tretirati kao poklon pojedincu. Preduzeće je tada obavezno da plati porez i pronađe način da ga prenese konobaru – ili u obliku bezgotovinskog plaćanja koje bi se smatralo platom ili u gotovini što je, međutim, nelegalno“, objašnjava Ivanov.

Umesto toga, Ivanov je došao na ideju da pokrene projekat koji omogućava gostima da prenesu novac direktno na račun zaposlenih, kako bi bili sigurni da će novac u celini biti odmah dostupan. Međutim, kako bi ovakav poslovni model opstao, na svaku transakciju uključena je provizija od 15 odsto.

„Provizija pokriva sve troškove transakcije i porez, čineći je pogodnom za primaoce napojnica, jer se naknada naplaćuje samo na iznose koje prime u vidu napojnica. Dodatno, u 95 odsto slučajeva, kupci biraju opciju ‘Uključi proviziju u iznos napojnice’, osiguravajući da primalac dobije željeni iznos“, ističe Ivanov.

To praktično znači da ukoliko gost želi da se osigura da će na račun zaposlenog biti uplaćeno 100 dinara, uz pomenutu opciju, uplatiće 115 dinara, čime će pokriti proviziju od 15 odsto.

„Sa stanovišta družavnih institucija odgovornih za finansijsku i kreditnu politiku države, usluga indirektno doprinosi promociji politika povećanja upotrebe kartica među stanovništvom. Takođe, pomaže u delimičnom oporezivanju trenutno nevidljivog segmenta tržišta jer mi kao pružalac usluge plaćamo poreze, ne ugrožavajući pravo osoblja da legalno prima bakšiše“, kaže Ivanov.

Aleksandar Raičević, vlasnik kompanije za organizaciju događaja Everything Belgrade, kaže da ugostiteljski objekti nisu uvek spremni da prihvate nove stvari jer, kako nam je objasnio, često ne žele da gube vreme na njegovo implemetiranje. Međutim, ovaj projekat smatra odličnim rešenjem ukoliko objekat želi da zadrži zaposlene, koje je, dodaje on, u ugostiteljstvu veoma teško pronaći.

„Dobra stvar u svemu tome je što ljudi koji rade ne čekaju na bakšiš, imaju ga već sutra i oni su srećni. Postoji momenat gde neki procenat njihovog tipsa ide firmi, međutim, napravljena je sad opcija da to isto može da pokrije klijent odnosno gost i to je super, jer se gosti uglavnom sami odlučuju na to, a konobari dobijaju ceo bakšiš“, ističe Raičević.

Ocena za uslugu

Startap trenutno ima saradnju sa 95 firmi koje su svoje zaposlene povezale sa uslugom. Pretežno usmereni na kafiće, barove i restorane, iste mogućnosti nude i za poslove onih čiji zaposleni, kako kaže Ivanov, zaslužuju bakšiš.

„Napojnice i ocene mogu da se prošire i na čistače soba u hotelima i menadžere na recepciji. U buticima odeće može da se pokaže zahvalnost prema zaposlenima koji pomažu u izboru, probama, degustacijama, pakovanju ili podizanju raspoloženja. Slične mogućnosti postoje u rent-a-car i servisnim kompanijama, sa dostavljačkim osobljem, kao i u salonima lepote i frizerskim salonima gde je prijem napojnica očigledan“, navodi Ivanov.

Osim mogućnosti da ostave napojnicu, korisnici mogu i da ostave recenzije ili pritužbe na uslugu.

„Za organizacije čije osoblje služi ljude i za menadžere takvih organizacija, stvara se prilika za dodatnu motivaciju osoblja i alat za dobijanje statistike o kvalitetu usluge. Usluga omogućava gostima da ostavljaju komentare i ocene kako za kompaniju, tako i za određene zaposlene. Takođe, služi kao marketinški alat za povećanje prisustva na društvenim mrežama za posao, sa integrisanom opcijom za ostavljanje komentara na javnim platformama poput Google Maps, TripAdvisor i Instagram“, dodaje Ivanov.

Kako je objasnio, neki menadžeri su i zatražili opciju „Instant Complaint“ koja omogućava korisnicima da ostave negativne povratne informacije koje menadžeri odmah dobijaju, čime se stvara mogućnost za rešavanje problema, dok je korisnik još na licu mesta.

Poteškoće u kreiranju

U osmišljavanju ovakvih rešenja, često su entuzijazam i želja za pokretanjem biznisa „zvezde vodilje“. Međutim, nije uvek baš sve tako idealno. U razgovoru za Forbes Srbija, Ivanov je predočio nekoliko problema sa kojima se susreo. Ti problemi su pre svega obuhvatali tržišni kontekst, pravnu strukturu plaćanja, korišćenje platnih kartica, ali i otpor prema novim alatima.

Kako je naveo, bankarski sistem Srbije, s obzirom na malo tržište, nije visoko razvijen, kada je reč o tehnologiji, te su kompanije i banke manje sklone ulaganju u tehnološke napretke. Takođe, Ivanov je dodao da je za pokretanje startapa trebalo dosta vremena da se istraži i kreira pravno zasnovana struktura plaćanja, koja je u drugim zemljama odmah dostupna, jer ih banka nudi kao gotovo rešenje.

„Srbija ima relativno nisku upotrebu platnih kartica, ali primetan je trend ka povećanom korišćenju. Ipak, možda ne toliko brzo, ali naša usluga se razvija. Usvajanje plaćanja karticom varira i po regionima. Na primer, u određenim delovima Beograda, restorani prijavljuju proporcije plaćanja karticom koje dosežu 70-80 odsto. Isti trend postoji između Beograda i Novog Sada“, kaže Ivanov.

Kada je reč o otporu prema novinama, Ivanov kaže da većina menadžera pokazuje interes za isprobavanjem usluge. Ipak, postoje i oni koji oklevaju da probaju nešto novo. Osoblje, takođe često konzervativno, izaziva zabrinutost zbog potencijalnog gubitka napojnica.

„U poslovima gde pak davanje napojnica nije uobičajeno kao što su, na primer, pekare, saloni lepote, berbernice i tako dalje, članovi osoblja su generalno otvoreniji za naše usluge, ali menadžment je manje voljan da ih isproba“, ističe Ivanov.

Mogućnost za unapređenje

U trci za osvajanjem tržišta, startap je trenutno usmeren na istraživanje mogućnosti podrške malim proizvođačima. Osim toga, kao manje očiglednu, ali izvodljivu mogućnost, vide u saradnji sa različitim sektorima poput fitnes centara, cvećara, vodiča i blogera.

„Glavna inovacija koju planiramo da predstavimo na HORECA sajmu opreme u Beogradu je 2-u-1 terminal sa Hvala.pay softverom. On će omogućiti preduzećima da prihvate redovna plaćanja od kupaca, na primer za obrok u kafiću ili odeću u butiku, i prebace ga u režim napojnica. Važno je napomenuti da će finansijski tokovi ostati odvojeni: novac za robu ili usluge ide na račun kompanije, dok napojnice idu na lični bankovni račun zaposlenog“, kaže Ivanov.

Daljinsko naručivanje i plaćanje u restoranima i kafićima još jedna je inovacija na čijoj impementaciji i razvitku rade, a sve to u cilju smanjenja čekanja.