Kako se matematika Lejdi Gage razlikuje od obične matematike

Obrazovanje u matematici se brzo menja.

Iako postoje stvarne prepreke u postizanju matematičkih rezultata, nove ideje i kurikulumi koji se pojavljuju imaju potencijal da postignu stvarni napredak za učenike i promene pristup prema ovom predmetu.

U celom svetu menja se opseg i redosled stvarnog matematičkog sadržaja koji se predaje. Nova istraživanja pokazuju da je to deo sve većeg razumevanja da primena matematičkog znanja u svetu rada, i sada i kasnije, zahteva različite kompetencije i veštine.

Trenutno se pojavljuju značajni uvidi i vode se kritički razgovori o obrazovanju u matematici, koji pokrivaju širok spektar nijansi, uključujući sadržaj kurikuluma, personalizaciju, strukturiranje vremena, podršku nastavnicima i još mnogo toga. Promene usmerene na poboljšanje učeničkih rezultata u matematici dešavaju se svakog trenutka:

Koreja je uvela ažurirani kurikulum koji zapravo sužava sadržaj u osnovnoj i srednjoj školi, kako bi omogućila više vremena za dubinsko učenje.

Gruzija je revidirala svoje matematičke standarde, fokusirajući se više na strateško matematičko razmišljanje i rezonovanje, kako bi bolje odražavali potrebe na tržištu rada.

Florida je dodala analizu podataka i verovatnoću kao osnovne oblasti u matematici za razrede od prvog do petog.

Estonija je restrukturirala svoj raspored tako da učenici od 10. do 12. razreda pohađaju u proseku 32 kratka kursa godišnje i moraju da završe minimum 96 kurseva kako bi diplomirali tokom tri godine.

U Merilendu će nastavnici imati oko 40 odsto radnog vremena za planiranje, saradnju i profesionalno učenje integrisano u posao, zahvaljujući Planu za budućnost Merilenda.

Obrazovanje u matematici za današnje mlade trebalo bi da izgleda znatno drugačije od tradicionalnog iskustva koje su mnogi od nas imali, posebno kada je reč o primeni znanja na izazove iz stvarnog sveta.

A šta se dešava kada učenik kaže: „Ne volim matematiku“ ili „Nisam dobar u matematici“ ili još gore, „Neću da radim matematiku„?

Suština onoga što se predaje u matematici je zaista ključna. Međutim, takođe je od izuzetne važnosti izgraditi kulturu samopouzdanja u matematici koja ublažava strahove kod mladih i podstiče ih da cene i prihvate stvarne primene matematike.

Strastveni glas u oblasti obrazovanja u matematici i načinu na koji ga mladi doživljavaju je Vanesa Vakaria, koja je nazvana „Lejdi Gaga matematike“.

Viki Filips: Vanesa, volela bih da započnemo sa tvojom ličnom pričom u vezi sa matematikom: kakvo je bilo tvoje iskustvo kao učenika i kako to utiče na tvoj rad danas?

Vanesa: Jednom davno bila je devojka koja je sanjala da se uda za Kijanu Rivsa i postane rok zvezda… ali, ozbiljno… Kada sam bila u srednjoj školi, išla sam u školu u Torontu koja je bila veoma akademski nastrojena. Poruka koju sam svakodnevno dobijala bila je: „Ako ne dobijaš najbolju ocenu nisi vredna našeg vremena“. Pala sam matematiku u 11. razredu dva puta, a onda sam jedva prošla sa 57% u letnjoj školi, nakon čega su moji roditelji odlučili da je vreme za nešto novo. Završila sam u alternativnoj školi u komšiluku.

Prve nedelje škole, ušla sam u novu učionicu matematike za 12. razred i odmah se obratila svojoj nastavnici matematike, Evi (koja mi je danas najbolja prijateljica), rekavši: „Imaćeš puno problema sa mnom, JA NISAM MATEMATIČKA OSOBA„. Ona me je pogledala pravo u oči i izgovorila reči koje su zauvek promenile moj život: „To. Nije. Stvar.“ (To ne postoji).

Na kraju sam imala 96% iz matematike u tom 12. razredu i počela sam da se pitam šta još mogu da postignem, a u šta sam celog života verovala da ne mogu?

Tako sam osnovala rok bend, stekla diplomu iz trgovine, zatim diplomu iz nastave, a potom odlučila da proučim zašto se toliko žena uči da nisu „matematičke osobe“. Dobila sam master diplomu, a završni rad nosio je naziv „Zamišljajući svet u kojem Paris Hilton voli matematiku“.

Otvorila sam zatim prvi centar za podučavanje matematike u Torontu, a sada putujem svetom radeći Math Therapy (matematika terapiju) sa nastavnicima – što je zapravo profesionalni razvoj usmeren na pomaganje nastavnicima da izleče matematičke traume svojih učenika kako bi svi mogli izgraditi bolje odnose sa matematikom!

Viki: Ovo je zaista priča o matematici koju ljudi treba da čuju! I to je priča koja je ključna u trenutku kada vidimo pad u matematičkim postignućima širom sveta i ovde u SAD. Volela bih da čujem zašto misliš da se toliko učenika bori sa matematikom?

Vanesa: Ovo je kompleksno pitanje na koje nema jednostavnog odgovora. Istina je da se učenici bore sa matematikom iz mnogih razloga, ali podeliću misao koju retko analiziramo: istina je da su se učenici oduvek borili sa matematikom.

Ako pitate potpuno nasumičnu grupu od 20 odraslih kako se osećaju u vezi sa matematikom, kladim se u 10 kanadskih dolara da će bar polovina njih priznati da imaju loš odnos prema matematici. Većina odraslih koje poznajem danas mrze matematiku, izbegavaju određene karijere jer uključuju matematiku, osećaju se zastrašeno u vezi sa bilo čim iz oblasti finansija ili tumačenja statistike i prestravljeni su kada njihova deca donesu domaći iz matematike za 5. razred.

Moramo se zapitati koji je naš cilj. Da li samo želimo više ocene na testovima? Ili tražimo način da podignemo decu sa smislom i zdravim odnosom prema matematici koji će ih pripremiti za ceo život?

Mislim da je vreme da promenimo narativ i umesto da se pitamo: „Zašto se učenici bore sa matematikom?“, počnemo da se pitamo: „Zašto smo se pomirili sa tim da podižemo decu koja već decenijama mrze matematiku i kako to konačno da promenimo?“

Viki: Tako je! U isto vreme, sistemi mogu igrati ulogu u oblikovanju kako učenici doživljavaju sadržaj. Mnogi novi kurikulumi naglašavaju statističko modeliranje, data pismenost i matematiku povezanu sa karijerama. Zemlje poput Južne Koreje sužavaju opseg matematičkog sadržaja kako bi se fokusirali na dubinu umesto širine. Koji su tvoji stavovi o ovom pristupu?

Vanesa: Mislim da bilo koji novi kurikulum koji naglašava aspekte matematike koji tradicionalno nisu bili cenjeni omogućava učenicima da vide da matematika nudi mnogo više. To omogućava svima da pronađu nešto matematičko sa čim se mogu povezati – a to je nešto što je od suštinskog značaja za osnaživanje svih učenika da izgrade bolje odnose sa matematikom!

Dubina umesto širine je upravo pravac u kojem treba da idemo.

Ako pogledate veći deo naših trenutnih matematičkih kurikuluma, oni imaju pomalo pristup „svega po malo“. Moramo se zapitati zbog čega je matematika školski predmet i preoblikovati naše kurikulume na osnovu toga. I učenici i nastavnici često se žale na nedostatak kontinuiteta ne samo iz jednog razreda u drugi, već i iz jedne lekcije u drugu.

Sadržaj koji prenosimo deci može ih odvesti na različita mesta na koja žele da idu, ali nećemo ih tamo dovesti tako što ćemo ih učiti po malo o svemu. Umesto toga, kroz sticanje dubokog, smislenog odnosa s matematikom, oni mogu izgraditi bazu znanja koja im je potrebna da se razviju u bilo kojem pravcu koji izaberu.

Viki: To je koristan okvir za razumevanje zašto je ovaj prelazak na dubinu i sadržaj koji se lakše povezuje potencijalno tako moćan. Još jedna moćna promena je prelazak ka personalizovanom učenju. Kao matematički pedagog i tutor koji pruža specijalizovanu obuku, zanima me šta vidiš kao potencijalne prednosti i nedostatke?

Vanesa: Iskreno, u ovom trenutku mislim da treba da pokušamo nešto drugačije. Ono što trenutno radimo ne funkcioniše i tako je već dugo. Podržavam novi pristup učenju matematike ako postoji šansa da ćemo podići buduće generacije koje ne samo da vole matematiku, već se osećaju samouvereno u korišćenju matematike u svom životu, i privatno i profesionalno.

To nije samo ono što je najbolje za pojedinca, već i za zajednicu u celini. Moramo podizati generacije različitih matematičara sa različitim veštinama i jedinstvenim pristupima rešavanju problema. To je jedan od temelja ekonomskog, političkog i društvenog rasta, tako da zaista koristi svima nama kada razmišljamo o matematici na način koji uključuje više mislilaca.

Viki: Volela bih da čujem koji savet bi dala prosvetarima i donosiocima politika koji žele da se uhvate u koštac sa izazovom u matematici.

Vanesa: Moj najveći savet bio bi da tome damo vreme. Prečesto implementiramo nešto novo i onda paničimo kada to odmah ne uspe. Značajna promena zahteva vreme. Samo zato što nešto ne radi odmah, ne znači da nikada neće raditi.

Zapravo, bilo koja vrsta promene u bilo kojoj situaciji često deluje ometajuće, ali prava nagrada se oseća kada odvojimo vreme da se prilagodimo, ispravimo kurs i posvetimo se trajnoj, značajnoj promeni umesto da se zadovoljimo brzim rešenjem samo da bismo dobili trenutne rezultate. Jedini put do cilja je kroz rad!

Viki Filips, saradnica Forbes