Kreativna industrija ne strahuje za zaposlene: Prava inteligencija je daleko ispred veštačke

Ubrzani razvoj tehnologije sa sobom donosi mnoge novine. Jedna od njih je i široka primena veštačke inteligencije (AI – Artificial Intelligence) u različitim oblastima: obrazovanju, nauci, ekonomiji, uslugama u javnom sektoru i mnogim drugim.

Samim tim, mnoga zanimanja suočena su sa revolucijom koju sa sobom donosi upotreba AI. Osim toga, postavlja se pitanje, u kojoj meri veštačka inteligencija donosi promene kod zanimanja koja zahtevaju ljudski faktor i kreativnost. Da li može da zameni čoveka ili pak, ukoliko je obilato koristi, može da umanji njegovu kreativnost?

Filmska poducentkinja i osnivačica produkcijske kuće Ana Renovica, kaže za Forbes Srbija da veštačka inteligencija može mnogo toga da donese i doprinese u tehničko-organizacionom smislu u različitim industrijama, te da je i sama veliki pobornik inovacija.

„Veštačka inteligencija je u biti savršena za istraživanja i rekapitulaciju bitnih informacija. Ono u čemu je ona najbolji saradnik jeste u veoma brzom čitanju i istraživanju ogromnog broja podataka i sajtova, izvlačenju ključnih informacija koje nam mogu pomoći u izradi bilo kog projekta na kom radimo“, kaže Renovica.

AI je plastično cveće

Budući da je i suvlasnica marketinške firme i koučing biznisa, biznisa u oblasti ugostiteljstva i aplikacije u industriji događaja, Renovica kaže da ni u jednoj od ovih industrija, veštačka inteligencija ne može da zameni nadahnuće, kreativnost i inspiraciju, koji su, kako kaže, duhovno-telesna kreacija, pre svega namenjena čoveku.

„Mudrost veštačke inteligencije tu se upravo i završava – na nivou dobrog pomagača, ali nikako izvora kreacije i inspiracije. Ko proba da koristi veštačku inteligenciju u svrhu kreatora, imaće tehnički tačnu stvar, ali ničije srce neće poigrati, ukoliko u te tehničke osnove ne utka svoju kreativnost, pogled na svet i nadahnuće”, objašnjava Renovica.

Veštačka inteligencija i dalje ne može da zameni stvaraoce originalnog sadržaja, koji su tu da pažljivo osluškuju želje i potrebe klijenata

Ana Radivojević i Teodora Višnjić

U oblasti produkcije, veštačka inteligencija igra ulogu sjajnog pomagača, ukoliko se pametno koristi, smatra ona, ali ko misli da veštačka inteligencija može da kreira umesto njega, ta osoba je ne koristi pametno i pravi proizvod nema nikakav kvalitet.

„Veštačkoj inteligenciji možemo da kažemo ‘Evo ovo je moj scenario, opiši mi ga najbolje što možeš u dve rečenice’; ‘Ovo je moj scenario, kako ga mogu unaprediti da ima više humora’ i tako dalje. Možemo da koristimo veštačku inteligenciju za istraživanje lokacija, da je pitamo da li je scenario koji je u epohi istorijski i činjenično tačan, koje bi bile karakteristike lika koji razvijamo, koji je imao određeno detinjstvo i istoriju i milion drugih stvari“, kaže Renovica.

Kao direktorka kompanije, ona ohrabruje zaposlene da koriste veštačku inteligenciju i da se oslone na njene tehničke prednosti.

„Ograničenja ne postoje, ali se itekako oseti ako se ona uplela u kreativni proces, jer takav projekat ne liči ni na šta, kao plastično cveće – lepo, ali svi vide ili osete da je lažno i nikoga ‘ne radi’“, dodaje ona.

Od Gutenberga do GPT-a

Dragiša Mišković iz Instituta za veštačku inteligenciju kaže za Forbes Srbija da smo, pored pozitivne primene AI u domenima obrade velikih količina podataka i repetitivnih poslova, svedoci njene primene i u oblastima koje tradicionalno podrazumevaju ekspertizu, kreativnost i razmišljanje. Teško je, kako kaže, prognozirati kakve će to posledice ostaviti na razvoj društva, ali nada se pozitivnom ishodu.

„Pronalazak štamparske mašine nije umanjio kreativnost pisaca, već je omogućio da njihova dela dođu do većeg broja ljudi. Isto tako, pojava televizije nije obesmislila pozorište“, kaže Mišković.

Dugoročno posmatrano, ne veruje da će AI umanjiti kreativnost ljudi i da će ona dobiti još jedan novi izazov.

„S druge strane, pojava generativne veštačke inteligencije predstavlja kvantitativni skok koji izaziva potres u društvu, pa ćemo u početku imati ambijent u kome je proces stvaranja zamućen i bez jasnih granica šta je originalno stvaralaštvo, a šta delo generisano primenom AI. Moramo da sačekamo da se prirodnim putem situacija ‘razbistri’ i uspostavi novi sistem koji vrednuje autentične i kreativne rezultate ljudskog stvaranja“, navodi Mišković.

Mišković kaže da veštačka inteligencija ima i prednosti, ali i mane. Pozitivna strana ogleda se u, kako kaže, mogućnosti kreiranja personalizovanog sadržaja, efikasnosti i brzini, dok se mane, pre svega, odnose na mogući gubitak autentičnosti, stvaranje zavisnosti i gubitak veština, ukoliko se ljudi, idući linijom manjeg otpora, previše oslone na usluge ove tehnologije, što je, smatra on, naročito opasno za decu školskog uzrasta.

Da mi koristimo AI, a ne ona nas

Marketinška agencija, na čijem čelu se nalaze Ana Radivojević i Teodora Višnjić, ohrabruje zaposlene da idu u korak sa svetskim trendovima i edukuju se o tome kako veštačka inteligencija može da unapredi njihove stvaralačke procese, ali ne i da ih u potpunosti zameni.

Ko proba da koristi veštačku inteligenciju u svrhu kreatora, imaće tehnički tačnu stvar, ali ničije srce neće poigrati

Ana Renovica

„Naš tim se sastoji od kreativnih, inspirisanih mladih ljudi koji imaju potrebu da stvaraju, i samim tim ne pronalaze satisfakciju u svakodnevnom oslanjanju na veštačku inteligenciju. Njihov cilj je da stvore nešto unikatno što će zadovoljiti potrebe klijenata, ali i njihove unutrašnje potrebe za stvaralaštom. Treba biti inteligentniji od veštačke inteligencije i naučiti kako da je koristimo u prave svrhe, a ne da joj dopustimo da ona koristi nas“, kažu one.

U industrijama kao što je marketing, kreativnost je sastavni deo posla. Veštačka inteligencija, prema rečima Teodore i Ane, u tom slučaju, može povremeno da posluži kao inspiracija, ili pri rešavanju rutinskih zadataka, što samim tim dovodi i do uštede vremena. U odgovoru za Forbes Srbija, navele su da bi se veoma brzo primetilo kada bi njihovi zaposleni počeli u velikoj meri da se oslanjaju na veštačku inteligenciju, jer su ljudski dodir i emocija koju unose u sve što rade i dalje nezamenljiva.

„Veštačka inteligencija i dalje ne može da zameni stvaraoce originalnog sadržaja, koji su tu da pažljivo osluškuju želje i potrebe klijenata i da u skladu sa njihovim vrednostima isporučuju originalna rešenja, koja ljude pokreću na akciju ili izazivaju određenu emociju. Iako može da doprinese procesu kada je primarni cilj da se nešto završi u kraćem roku, naš stav je da je ‘prava inteligencija’ i dalje mnogo ispred veštačke“, zaključile su.