Kroz aerodromsko obezbeđenje za 30 sekundi? To je cilj ove nove tehnologije
Majkro-eks razvija automatizovani proces skeniranja koji bi trebalo da uštedi vreme i minimizuje stres, ali će verovatno biti skup
U industrijskom parku pored Sijetla, australijska kompanija Majkro-eks (Micro-X) razvija sistem koji bi mogao da ispuni snove avionskih putnika: brzo bezbednosno skeniranje koje obećava minimalnu interakciju sa službenicima Administracije za bezbednost transporta (TSA).
Majkro-eks koristi novu tehnologiju da redizajnira aerodromske kontrolne tačke na način da liče na samouslužne kase u supermarketima. Ako bude išlo po planu, proces ne samo da će biti brži, već i manje stresan za putnike i zaposlene u TSA. Ipak, u okruženju gde je TSA često na udaru zbog nekih propusta – loš učinak na testovima za otkrivanje oružja, konfuzno i neprijatno iskustvo za putnike i, posebno, visoki troškovi – nova oprema možda ne zadovolji kritičare. Biće skupa.
Cilj Majkro-eksa za troškove sistema samoskeniranja je oko dva puta veće od najnovije vrste konvencionalnih bezbednosnih linija, prema rečima Brajana Gonzalesa (Brian Gonzales), direktora Majkro-eksa za istraživanje i šefa za operacije u SAD.
Ove godine, TSA je već opredelila da plati 1,3 milijardi dolara za oko 1.200 CT skenera kako bi proveravali putni prtljag. Što se tiče sistema Majkro-eks, nada je da će troškovi po putniku na kraju biti „kompetitivni“, kaže Džon Forčn (John Fortune), koji nadgleda projekat kao menadžer programa za tehnološki razvoj Ministarstva za unutrašnju bezbednost, pod nazivom Brzo skeniranje.
Dizajn kompanije „razvija kalup“, kaže Forčn za Forbes. „To bi zaista razmrdalo način na koji se prave kontrolne tačke“. Evo kako bi to radilo. Nakon što im provere lične dokumente, putnici ulaze u deo sa nizom kabina, od kojih je svaka dovoljno velika za dvoje odraslih. Avatar na ekranu kaže im da spuste svoje stvari u CT skener, koji je veličine samo jedne četvrtine postojećih uređaja na tržištu.
Skener koristi X-zrake da bi kreirao 3D sliku koju automatski analizira softver baziran na algoritmima mašinskog učenja kako bi otkrio zabranjene predmete. U međuvremenu, sistem kamera i elektromagnetski skener tela proučavaju putnika i avatar ih opominje ako su zaboravili da izvade nešto iz džepova – ili izgleda da nešto kriju. Službenici TSA bi uskočili samo ukoliko sistem otkrije sumnjivi predmet ili ako je putniku potrebna pomoć.
Od 2020. pa tokom 2022. Ministarstvo za unutrašnju bezbednost dalo je 4,9 miliona dolara kompaniji Majkro-eks da razvije koncept i isporuči prve prototipove. U julu, institucija je odobrila produžetak ugovora vredan 14 miliona dolara da naprave šest kabina za skeniranje, sa ciljem da prva bude isporučena za testiranje u roku od 12 do 18 meseci.
Zvaničnici za aerodromsku bezbednost, posebno nakon 11. septembra, pravili su delikatnu ravnotežu, odmeravajući ugodnost putnika sa imperativom da budu bezbedni. Taj zadatak je samo teži kada se povećava broj putnika. Vazdušni saobraćaj se povratio nakon pandemijskih problema, sa rekordnih 264 miliona ljudi koji su prošli aerodromske bezbednosne kontrolne tačke tokom letnje putne sezone – dva miliona više nego u istom periodu 2019.
Ako se stope rasta putnika vrate na putanje pre pandemije – oko 4% godišnje – do znači veće izazove, kaže Forčn. „U nekom trenutku nećete moći da pratite ni pretnje koje se budu pojavljivale ni broj putnika koji nastavljaju da prolaze kroz sistem“, kaže on.
Majkro-eks obećava da će njegove kabine održati protok, jer će putnici moći da završe proces skeniranja u proseku za 60 sekundi, a najbrže za 30 sekundi. Njihov dizajn čini osam kabina za skeniranje u istom prostoru koji sada zauzima jedna linija. Na taj način, ako jedan putnik oteže ili se upali alarm, ostali putnici će i dalje moći da se kreću kroz preostale kabine.
Brža budućnost
Cilj Ministarstva unutrašnje bezbednosti je da samouslužni sistem može da skenira 400 putnika po jednoj liniji na sat, a da službenici intervenišu u manje od 5% situacija. Majkro-eks misli da može bolje – 500 putnika na sat po liniji, kaže Gonzales.
TSA ne želi da otkrije statistiku o sadašnjem učinku, ali Gonzales kaže da je njegovo razumevanje da bi 500 na sat bilo značajno iznad protoka Pri ček (PreCheck) linija, za koje kažu da uspevaju da opsluže najviše 300 na sat. Standardna zagušena linija može da obradi najviše 150 putnika na sat, dodaje on.
Cilj je da se broj službenika TSA na liniji smanji na sedam, sa trenutnih 11, kaže Gonzales. Ako algoritmi za analizu slika mogu da se naprave dovoljno precizno, on ističe da bi bilo moguće da se taj broj smanji na samo tri službenika.
Sistem bi smanjio stres za službenike. Trošili bi više vremena da pomognu putnicima umesto da sprovode često napete pretrese odeće i torbi. Takođe bi mogli da budu slobodni da na drugoj lokaciji proučavaju slike torbi koje su označili algoritmi za detekciju.
Proces bi posebno mogao da bude koristan na manjim aerodromima sa ređim saobraćajem. Jedna Majkro-eks kabina mogla bi da bude sav kapacitet koji im je potreban.
Drugi pokušaj
Ministarstvo takođe finansira projekat koji vodi holandska kompanija Vanderland (Vanderlande), u cilju da razvije samouslužnu kontrolnu tačku za skeniranje sa postojećom tehnologijom. Dodali su sistem gejtova i automatizovane instrukcije svojoj kontrolnoj tački sa dve linije, koja koristi konvencionalnu CT mašinu uparenu sa Rod end Švarc (Rohde&Schwarz) skenerom za telo, sa dodatkom virtualnog asistenta koji usmerava putnike da provere svoje džepove ako skener nešto otkrije.
Vanderland projekat je više napredovao nego Majkro-eks. Ministarstvo ga je testiralo ovog proleća i očekuje da lansira probnu verziju do kraja godine na Pri ček linijama Međunarodnom aerodromu Heri Rid u Las Vegasu. Poseduje neke odlike koje mogu da mogu da ubrzaju protok putnika – postoje tri stanice gde putnici staju u red da stave torbe na transporter – ali nema isti potencijal da ubrza proces kao sistem koji razvija Majkro-eks, kaže Forčn.
On upozorava da ima mnogo toga oko novih tehnologija koje i dalje treba ispitati.
Majkro-eks je već komercijalizovao male, mobilne medicinske mašine na bazi X zraka, zasnovane na istoj tehnologiji kao u njihovim CT skenerima. Standardne mašine sa X zracima i dalje rade na prilično sličan način kao i kada su razvijene na prelasku u 20. vek. Sijalično vlakno se zagreva u vakuumskoj cevi, slično kao kod staromodne sijalice, i generiše protok elektrona koji stvaraju X zrake kada su naglo usporeni gustim metalom.
Majkro-eks je usavršio tehnologiju koju su prvo razvili istraživači na Univerzitetu Severna Karolina u Čepel Hilu, koja primenjuje električno polje u karbonskim nanocevima da bi generisala protok elektrona. Koristi su: njihove cevi za X zrake su veličine samo četvrtine standardnih i tek desetina težine. Obezbeđuje i precizniju elektronsku kontrolu za tempiranje i doziranje, navodi kompanija.
Uspeh projekta bezbednosnog samoskeniranja mogao bi da znači veliku budućnost za malu kompaniju. Majkro-eks ostvario je prodaju od 9,7 miliona dolara u fiskalnoj godini koja je završena 30. juna. Sa tržišnom vrednošću od samo 35 miliona dolara na Australijskoj berzi, Gonzales kaže da će im biti potrebno ulaganje spolja ili partnerstvo kako bi sistem izbacili na tržište.
Projekat takođe zavisi od minhenskog Voksel radara (Voxel Radar) i tvrdnje da je njihov skener tela nove generacije sa milimetarskim talasima sposoban da pravi precizne slike putnika dok se pomeraju u kabini i dostavi brzu povratnu informaciju o stvarima koje nose.
Trenutni skener s milimetarskim talasima zahtevaju da putnici stoje mirno, sa ispruženim rukama. Druga ključno pitanje biće da li algoritmi za otkrivanje mogu biti kreirani tako da precizno interpretiraju slike, koje prave oba tipa skenera.
Kompjuterska vizija
Algoritmi za analiziranje slika se već koriste na CT skenerima da bi se otkrio eksploziv u prtljagu. TSA kaže za Forbes da je 75 do 80% ispitanih kofera dobilo dozvolu za prolazak bez intervencije čoveka. Ali ručni prtljag je komplikovaniji. Mora da se proveri širi krug zabranjenih stvari, uključujući pištolje i noževe.
Za algoritme može da bude teško da prepoznaju oblik pištolja u zavisnosti od položaja ili da prepoznaju da li je pištolj rastavljen u delove ili ako su ti delovi podeljeni u više torbi, kaže Norman Šenks (Norman Shanks), ekspert za skeniranje torbi, koji je vodio obezbeđenje na londonskom aerodromu Hitrou krajem devedesetih. „Nisam toliko ubeđen da imamo prepoznavanje na osnovu slika za svaki zabranjeni predmet“, rekao je za Forbes. „Doći će i do toga, ali još nismo dotle stigli“.
Dok će preciznost morati da bude visoka, a stope lažnih uzbuna niske da bi se smanjio broj zaposlenih na kontrolnim tačkama, koji previđa projekat Majkro-eks, nije jasno da li ljudska bića predstavljaju jaku konkurenciju algoritmima za detekciju.
U testovima sprovedenim 2017, istraživači Ministarstva uspeli su da prokrijumčare imitaciju oružja i eksploziva pored službenika TSA na kontrolnim tačkama, u najmanje 70% situacija. I dalje, smanjenje ljudstva predstavlja rizik, smatra Šenks.
To znači manje službenika koji mogu da primete ako se putnik ponaša sumnjivo. „Tehnolozi žele da govore o tome da je tehnologija odgovor za sve, ali nije“, kaže on. Takođe su potrebne „meke veštine prepoznavanja ponašanja i tehnike osmatranja“.
Još jedno pitanje je da li će automatizovane instrukcije obezbediti da dovoljno putnika koristi nove sisteme bez pomoći. Iskustvo je pokazalo da znakovi i video nisu zamena za usmeravanje osoba, kaže Džefri Prajs (Jeffrey Price), konsultant za bezbednost u avijaciji i profesor Metropoliten državnog univerziteta u Denveru, koji to naziva „jedna od tajni naše industrije“.
„Morate svaki put da im kažete šta da rade ili će samo da stoje i budu zbunjeni“, kaže Prajs o avionskim putnicima. „Čak iako ne rade ništa osim što idu hodnikom, morate da im kažete da idu hodnikom“.
Sveti gral industrije je da se proces pojednostavi do te mere – ukinuti kontrolne tačke i kontinuirano skenirati putnike dok hodaju. Ministarstvo finansira istraživanje u Nacionalnoj laboratoriji Pacifik Nortvest (Pacific Northwest) kako bi razvio tehnologiju koja to omogućava.
Forčn kaže da bi prototip za takav san mogao i dalje da bude par godina daleko.
Džeremi Bogajski, novinar Forbes