Marko je u Luvenu razvio softver koji pulmološke testove tumači preciznije od lekara

Uz pomoć softvera koji je zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji je razvila firma “ArtiQ” u belgijskom gradu Luvenu, a na čijem je čelu Marko Topalović, poreklom iz Srbije, lekari mogu preciznije i blagovremeno da postave dijagnozu, a samim tim leče i prate pacijente sa plućnim bolestima.

Veštačka inteligencija se u ovom slučaju koristi kao alat koji može da reši određeni problem u medicini ili farmaciji, odnosno kao pomoć za dijagnozu plućnih oboljenja ili za optimizaciju kliničkih istraživanja koje farmaceutske kompanije vode širom sveta.

A kako je došao na ovu ideju i našao se u inovativnoj industriji i gradu inovacija, i koje benefite rešenje koje je razvio sa svojim timom donosi pacijentima i zdravstvenim ustanovama govorio je za Forbes Srbija.

Nakon završenih studija na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu počeo je da radi u jednoj internacionalnoj kompaniji. Međutim, ubrzo su učenje i usavršavanje počeli da mu nedostaju, a kako je želeo da dublje razume neke tehničke probleme i rešenja, kao i da dodatnim usavršavanjem sebi obezbedi posao gde će biti bliže stvaranju nego obavljanju poslova, opredelio se za Luven, grad inovacija.

Uvek voleo inovacije i tehnologiju

“Uvek sam voleo inovacije i tehnologiju i san mi je bio da ne budem samo njihov korisnik već i da ih pravim, zato sam u Belgiji upisao doktorske studije na Medicinskom fakultetu, nakon redovnih i master studija na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu“, priseća se Marko Topalović svojih početaka u ovoj industriji.

Tema se, kako objašnjava, praktično nastavljala na njegov master u oblasti biomedicinskog inženjeringa.

“Iako sam na početku bio malo nesiguran kako ću se snaći, mogu da kažem da se ni u jednom trenutku nisam pokajao. Luven je savršen grad za bavljenje naukom i bilo kakvim inovacijama”, priča sa oduševljenjem Marko Topalović za Forbes Srbija.

Posle doktorskih studija i rada na univerzitetu dobio je stipendiju i tako pokrenuo firmu koja sada pomaže lekarima da dijagnostikuju plućne bolesti brže, bolje i tačnije koristeći veštačku inteligenciju.

Analize koje su do sada rađene pokazale su da je njihova softverska dijagnostika na testovima plućne funkcije 82 odsto precizna, a lekarska 45 odsto.

Praktično, to znači da ovaj softver tumači testove preciznije od lekara, a veštačka inteligencija podrazumeva da softver praktično razmišlja kao tim pulmologa.

Kako se rodila ideja za startap avanturu

Tokom doktorata Marko je radio na razvijanju algoritama za detekciju plućnih bolesti i sa kolegama je uvideo da bi oni imali značajan efekat kada bi se koristili u bolničkom okruženju.

“To mi je dalo dodatnu motivaciju da moj naučni rad ne završi kao lepa priča u objavljenim radovima, već da dobije šansu za implementiranje u dnevnoj praksi i pomogne doktorima i pacijentima. Ta želja je rezultirala kompanijom koja bi bila mehanizam za komercijalizaciju tehnologije koju smo napravili. Posle nekoliko godina planiranja, 2019. smo odlučili da registrujemo ArtiQ i od tada sa puno entuzijazma prelazimo razne prepreke koje su ispred nas”, priča za Forbes.

I na ovom putu nije moglo bez izazova, pa ih je na početku bilo dosta i oni su pre svega bili egzistencijalne prirode, poput toga kako će zaposliti ljude i isplatiti plate.

“Kada smo rešili taj problem investicijom dva fonda, onda se javio novi izazov u dodatnom zapošljavanju ljudi i dobijanju sertifikata za plasiranje proizvoda na medicinsko tržište. Niko od nas se time ranije nije bavio. Nakon toga, došli su izazovi prodaje – kako plasirati proizvod na tržište, izbor tržišta… U suštini, sve se na kraju i sada svodi na slične izazove – kako prodati, kako da prodaja što brze raste i kako obezbediti potrebne resurse za podržavanje planiranog rasta. Zapošljavanje ljudi je definitivno izazov za sebe, jer samo pravi tim može da obezbedi pravu reputaciju i snagu kompanije”, priča Marko Topalović.

Ovaj tim sada čini 20 ljudi i to su uglavnom stručnjaci za menadžment i razvoj proizvoda. Ipak, jezgro njihove ekspertize i dalje leži u razvijanju same veštačke inteligencije.

Kaže da su ekspertize posebno relevantne za tip kompanije kao što je ArtiQ (mlada i tehnološka), jer je to stručnost koja stimuliše sposobnost plasiranja tehnologije koja nikada ranije nije postojala i remeti trenutno tržište.

Topalović navodi i da kako firma raste i razvija se, nastavljaju da šire tim i angažuju stručnjake za finansije, kao i marketing.

Ipak, kako kaže optimistično, najveća snaga tima je sposobnost da efikasno rade zajedno, koristeći individualne snage za postizanje zajedničkih ciljeva.

“Iako se trenutno ističemo uglavnom tehničkim veštinama, takođe prepoznajemo važnost stalnog učenja i razvoja. Uvek smo otvoreni za sticanje novih veština kako bismo ostali na čelu naše oblasti”, priča Marko.

Prvi proizvod koji je sa timom razvio bio je softver za automatsku interpretaciju testova plućne funkcije i pomoć prilikom dijagnostike koji je Marko napravio i klinički validirao još na univerzitetu.

Prvi koraci su razumljivo bili spori, jer se prvi put susreo sa različitim preprekama kao što su osnivanje kompanije, pronalaženje sredstava i prodaja softvera. Sada, posle skoro pet godina od osnivanja ArtiQ-a, porasla je i brzina rada i plasiranja novih proizvoda na nova tržišta.

Praćenje pacijenata i u kućnim uslovima

Pored glavnog proizvoda, njihovi AI proizvodi se koriste i za praćenje pacijenata sa plućnim oboljenjima van bolnice, odnosno kod kuće.

“Najviše smo porasli u radu sa farmaceutskim kompanijama koje su postale veoma otvorene za benefite koje AI donosi u optimizaciji kliničkih istraživanja čineći ih efikasnijim. Za njih smo u ArtiQ-u, između ostalog, razvili proizvode koji kontrolišu kvalitet sakupljenih podataka. Takođe razvili smo proizvod za praćenje zasnovano na riziku i za profilisanje pacijenata. Još jednom bih naglasio da svi ovi proizvodi u pozadini koriste različite tipove AI algoritama. Iako smo još mlad tim, mislim da smo do sada puno postigli”, kaže Marko.

Usled medicinske regulative za prodaju proizvoda koji pomaže dijagnostiku, limitirani su na tržišta za koja su dobili sertifikate ili na tržišta koja ne zahtevaju striktne medicinske propise.

Do sada je softver korišćen na više od 300.000 testova u nekoliko evropskih država, dok su prošle godine izašli na tržište Sjedinjenih Američkih Država, a već je više od 20 institucija kupilo njihovu licencu.

“Započeli smo, takođe, jako zanimljiv projekat u Meksiku, gde je 180 apoteka kupilo naš softver kako bi što bliže pacijentu testirali poboljšanje detektovanja respiratornih oboljenja, poput hronično opstruktivne bolesti pluća”, kaže Marko Topalović.

Rano otkrivanje bolesti i preciznost

Objašnjava da je glavni benefit korišćenja njihove tehnologije rana detekcija respiratornih oboljenja, kao i ušteda vremena za interpretaciju testova.

“U slučaju primarne zdravstvene zaštite, gde je, na primer, spirometrija glavni alat za evaluaciju plućne funkcije, ali često i netačno izveden test, naš softver omogućava da se on tačno izvede. Zbog načina na koji daje povratnu informaciju, naš softver omogućava i operatorima sa manje iskustva ili niže stručne spreme, da neometano izvrše spirometriju”.

Druga tehnologija, koja se primenjuje za farmaceutske studije i do sada je korišćena više od 500.000 puta. S obzirom na to da upotreba tehnologije ne podleže nikakvim regulativnim propisima, sam teritorijalni plasman tehnologije nema limite.

“Između ostalog, glavni benefiti naše tehnologije su u mogućnosti da momentalno identifikuje pogrešno snimljene podatke u kliničkoj studiji, da identifikuje loše centre, pa čak i potencijalne prevare u studijama”, dodaje.

Biznis strategija

Prodajna strategija tima koji predvodi Marko je hibridna, odnosno indirektno preko lokalnih biznis partnera, koji već dugo sarađuju sa bolnicama na teritorijama na kojoj rade.

„Kada se napravi dogovor, dalje implementiramo softver preko cloud-a i povezujemo ga na neki izvor podataka. To su uglavnom ili elektronski medicinski kartoni, ili mašine na kojima se izvršavaju testovi. Na primeru softvera za pomoć pri dijagnostici plućnih bolesti, nakon što se test sprovede u laboratoriji, test mašina momentalno šalje podatke našem softveru koji u roku od 0,2 sekunde analizira podatke i odgovara izveštajem sa interpretacijom testa koji se ili štampa ili sačuva u kartonu pacijenta”, navodi.

Proces je sličan i u farmaceutskim istraživanjima, samo tu većinu prodaje rade direktnim kontaktom sa klijentima, dodaje.

Belgija – zemlja inovacija

Sagovornik Forbes Srbija ističe da je Belgija povoljna destinacija za preduzetnike koji žele da započnu svoje startap avanture, zahvaljujući okruženju koje podržava nove kompanije i raznim inicijativama koje imaju za cilj podsticanje inovacija i rasta.

Iako je Luven mali grad od oko 100.000 stanovnika, puno pažnje je usmereno na preduzetništvo i motivisanje ljudi da se pokrenu u tom smeru.

“Sam Univerzitet u tako malom gradu je inicirao više od 150 svojih kompanija. Samim tim, postoji jak ekosistem startapa gde je lako dobiti savet od iskusnijih ljudi i podršku koja je neophodna prilikom borbe sa raznim izazovima”, priča.

Dodaje i da u Belgiji preduzetnici mogu da koriste različite mogućnosti finansiranja i grantove koje pružaju regionalne i nacionalne vlasti za podršku inovacijama, istraživanju i razvoju.

“To ne znači da novac pada sa neba, ali je za inovativne inicijative, kao što je ArtiQ, dostupan i definitivno daje potreban vetar u leđa. Takođe, na samom početku, imamo određene poreske olakšice koje se smanjuju vremenom i rastom kompanije. Mislim da se Belgija može pohvaliti živahnim ekosistemom startap inkubatora i akceleratora koji pružaju neprocenjivu podršku, uključujući mentorstvo, kancelarijski prostor i mogućnosti umrežavanja”, navodi prednosti života i rada u gradu inovacija.

I njegova firma je svoju misiju započela u jednom od takvih akceleratora.

Kada je reč o primeni AI u poslu za koji se on opredelio kaže da je treba posmatrati na sledeći način:

“Najbitnije je da razumemo da veštačka inteligencija ne treba da se gleda kao magija ili nešto nemoguće. To je jednostavno proces u kojem se kompjuter uči određenom zadatku, isto kao i čovek. Dakle, ljudi će naučiti određeni zadatak kada imaju puno primera istog i kada zadatak ponavljaju u praksi više puta. Isto tako ćemo i kompjuter izložiti velikom broju primera onoga što želimo da i on nauči ponavljajući ga”.

Na samom kraju razgovora dodaje da se nada saradnji sa kolegama iz Srbije, odnosno proširenju saradnje sa timom lekara Kliničkog centra Srbije koju su već započeli nedavno.