Maskova konkurencija: Ovaj startap želi da data centre postavi da plutaju na moru

Među velikim budućim poslovnim poduhvatima koje Ilon Mask predstavlja investitorima u kompaniji SpaceX, koja je nedavno izašla na berzu, nalazi se i plan za postavljanje centara podataka u svemir. Odnosno mreže satelita na solarni pogon koje bi obrađivale podatke u orbiti i zatim ih slale nazad na Zemlju.

Kao investiciona priča, ideja ima svu jednostavnost i privlačnost po kojoj je Mask poznat. To je tip naučnofantastičnog koncepta u stilu njegove čuvene izjave:

„Želim da umrem na Marsu, samo ne pri udaru.“ Vreme za takvu ideju je posebno pogodno: potražnja za veštačkom inteligencijom eksplozivno raste, dok zemaljski centri podataka postaju sve nepoželjniji u mnogim zajednicama zbog većih računa za energiju, buke, zagađenja i relativno malih lokalnih ekonomskih koristi.

SpaceX se nada da će početi sa lansiranjem orbitalnih centara podataka 2028, iako u dokumentaciji za izlazak na berzu nisu navedene procene troškova takvog sistema. Dokument ipak sadrži upozorenje koje se u finansijskim izveštajima ističe kao važan rizik: plan podrazumeva „značajnu tehničku složenost, neproverene tehnologije ili tehnologije koje još ne postoje ili zahtevaju značajan napredak“, te postoji mogućnost da takvi projekti nikada ne postanu komercijalno isplativi.

Advokati kompanije SpaceX su to naveli kao upozorenje. Ilon Mask bi verovatno mogao da tu rečenicu okači na zid u predvorju firme.

Ali ako je cilj jednostavno da se centri podataka izmeste sa kopna i rade po nižoj ceni, postoji mnogo bolja opcija: okean. On je daleko od poreskih obveznika, sporova oko urbanističkih planova i iznenadne pojave ogromnih tehnoloških kompleksa u komšiluku. Takođe može da obezbedi ekološki prihvatljiv izvor energije i jeftin način hlađenja masivnih centara podataka.

„Ono što radimo je potpuno ludo“

Upravo tu svoju priliku vidi kompanija Panthalassa. Ovaj startap iz Portlanda u saveznoj državi Oregon, koji podržavaju Peter Til i više investicionih fondova iz Silicijumske doline, proveo je poslednju deceniju razvijajući plutajuće centre podataka koji sami proizvode električnu energiju koristeći talase otvorenog okeana, dok se hlade hladnom morskom vodom.

Kompanija očekuje da njene prve komercijalne jedinice budu operativne 2027. Dakle, godinu dana pre nego što SpaceX planira da počne sa postavljanjem računarskih satelita u orbitu, uz sva upozorenja navedena u dokumentima za investitore.

„Ono što radimo je potpuno ludo“, rekao je za Forbes izvršni direktor i suosnivač Garth Sheldon-Coulson. „Mi smo prva kompanija koja ide usred okeana da bi ovo uradila.“

Prototip čvora Ocean-2, koji Panthalassa (na grčkom „sve more“) testira od prošle godine uz obalu savezne države Vašington, više liči na industrijski morski objekat nego na centar podataka. Sastoji se od čeličnog tornja visokog oko 70 metara, potopljenog ispod površine, sa velikom sfernom konstrukcijom koja pluta iznad vode.

Dok se konstrukcija podiže i spušta na talasima, voda se pumpa kroz centralni deo u rezervoar na vrhu. A zatim prolazi kroz turbinu koja može da proizvede do jednog megavata neprekidne električne energije.

Jedinica koju Panthalassa planira da postavi sledeće godine biće opremljena čipovima i računarskom opremom za obavljanje AI procesa učenja direktno na moru, dok će se podaci slati putem satelita, slično konceptu koji promoviše SpaceX.

„Ovo će biti najjeftiniji način za obavljanje velikog dela AI računarskih operacija, uključujući inferenciju i učenje putem potkrepljenja (reinforcement learning), bez ikakvih emisija štetnih gasova“, rekao je Garth Sheldon-Coulson za Forbes.

Korišćenje energije okeana nije isplativo

Ideja iskorišćavanja energije okeana privlači naučnike već više od jednog veka. Istovremeno, pokazala se kao izuzetno veliki izazov. Do danas nijedan sistem ili tehnologija za korišćenje energije talasa u velikim razmerama nije dokazala dugoročnu komercijalnu isplativost.

Interesovanje ipak ne jenjava, jer je reč o ogromnom energetskom resursu. Jedna procena International Energy Agency (Međunarodne agencije za energetiku) navodi da bi energija talasa mogla da proizvede hiljade teravat-sati električne energije godišnje. Čak i kada bi se uspešno iskoristio samo mali deo tog potencijala na pouzdan i kontinuiran način, to bi predstavljalo revoluciju u energetici.

Međutim, okean je imao poslednju reč u gotovo svakom dosadašnjem poslovnom planu. Drugim rečima, surovi uslovi na otvorenom moru snažne oluje, korozija, nepredvidivi talasi i visoki troškovi održavanja do sada su osujetili mnoge ambiciozne projekte zasnovane na energiji okeana.

Panthalassa nije prva kompanija koja okean vidi kao rešenje za probleme povezane sa centrima podataka. Microsoft je godinama testirao podvodne centre podataka povezane sa kopnenim izvorima energije uz obalu Scotland, pre nego što je 2024. okončao istraživački projekat. I Kina eksperimentiše sa podvodnim centrima podataka koje napajaju vetroturbine. Međutim, u tim projektima okean se uglavnom koristi kao sistem za hlađenje. Panthalassa želi da on bude i elektrana.

„Mi poslujemo na otvorenom okeanu, gde je energija talasa najobilnija, za razliku od plitkih priobalnih voda“, rekao je Garth Sheldon-Coulson. „Naši moduli imaju sopstveni pogon i mogu autonomno da menjaju položaj. Nisu povezani sa morskim dnom.“

Okean kao elektrana

On je osnovao Panthalassu 2016. zajedno sa inženjerom Brian Moffatt, nakon što je stekao master diplomu na Massachusetts Institute of Technology i diplomu prava na Harvard University. Moffatt je takođe istraživao mogućnosti korišćenja energije talasa.

Glavni inženjer kompanije, Daniel Place, došao je iz SpaceX-a, dok su ostali članovi inženjerskog tima prethodno radili u kompanijama kao što su Google, Blue Origin, Apple, Boeing, Amazon i Tesla.

U maju je Panthalassa prikupila 140 miliona dolara u investicionoj rundi Serije B za svoje prvo komercijalno postavljanje sistema. Među investitorima su Peter Thiel, John Doerr, investicioni fond TIME Ventures koji pripada Marc Benioff, fond SciFi Ventures koji podržava Max Levchin, kao i Gigascale Capital, fond koji je osnovao Mike Schroepfer. Schroepfer je ranije, kao tehnički direktor kompanije Meta, nadgledao izgradnju njenih centara podataka.

Schroepfer smatra da je ideja plutajućih bova-centara podataka izuzetno ambiciozna. Ipak veruje da bi mogla predstavljati odgovor na sve veći otpor javnosti prema gradnji novih centara podataka. Kao i na ogromne energetske potrebe koje stvara razvoj veštačke inteligencije.

„Iskoristićemo bukvalno 10 teravata neiskorišćene energije talasa u delu okeana gde nema brodskog saobraćaja. Tamo nema ničega“, rekao je on.

Može li se računarska oprema postaviti u okeanu

I svemirski i morski centri podataka predstavljaju pokušaj iskorišćavanja praktično besplatnih izvora energije: sunčeve svetlosti u orbiti i energije talasa u Južnom okeanu. Prema mišljenju Mike Schroepfer, glavna prednost okeanske varijante leži u logistici.

Postavljanje računarske opreme na moru jeste složeno. Ali postavljanje iste opreme u orbitu predstavlja isti problem uz dodatni ogroman trošak lansiranja raketama. SpaceX trenutno naplaćuje i do 90 miliona dolara po lansiranju.

„Ako uporedite koliko košta da jednu tonu tereta pošaljete u okean u odnosu na jednu tonu u svemir, odgovor je da je slanje u svemir oko sto puta skuplje“, rekao je Schroepfer. „Dakle, imamo prednost od 100 puta u troškovima. Čak i ako grešimo za ceo red veličine, i dalje bismo imali desetostruku prednost.“

Panthalassa planira da postavi stotine, a kasnije i hiljade slobodno plutajućih bova-centara podataka u morskom području između South Pole, South America i Africa. Taj region je izabran zato što ima najstabilnije i najjače talase na svetu, a istovremeno je udaljen od glavnih pomorskih ruta.

Električna energija proizvedena na tim plutajućim postrojenjima koristila bi se direktno na licu mesta, jer bi prenos struje do kopna bio preskup.

U planu zeleni vodonik

Ako plan sa centrima podataka uspe, sledeći cilj kompanije, početkom 2030-ih godina, biće proizvodnja goriva poput „zelenog“ vodonika i amonijaka bez emisije ugljenika. To bi se postizalo korišćenjem desalinizovane morske vode i elektrolizera koji razdvajaju molekule vode (H₂O) na vodonik i kiseonik.

„Taj vodonik potom utovarujemo na brodove i dopremamo ga na kopno tamo gde je potreban“, rekao je Garth Sheldon-Coulson.

Prema njegovim tvrdnjama, proizvodnja „zelenog“ vodonika na ovaj način, bez emisija ugljen-dioksida, mogla bi da košta samo deo onoga što danas košta proizvodnja zasnovana na solarnoj energiji.

Njegov argument zasniva se na ceni i pouzdanosti proizvedene energije.

„Imamo izuzetno nisku cenu električne energije. Cena kilovat-sata kod nas je oko dva centa, a pritom imamo veoma visok faktor iskorišćenja, što znači da sistem radi gotovo neprekidno — više od 90 odsto vremena“, rekao je Garth Sheldon-Coulson.

„Možete zamisliti da pokušavamo da izgradimo potpuno novi energetski ekosistem usred okeana, koristeći ogromne količine dostupne energije, daleko od kopna i sukoba oko korišćenja prostora, kako bismo obezbedili dve stvari koje su ljudima zaista potrebne: veliku računarsku snagu i čisto gorivo.“

Međutim, pre svega, mašine moraju da prežive okruženje koje žele da iskoriste.

Hlađenje data centara sve veći problem

Southern Ocean posebno je surovo područje zbog toga što nema velikih kopnenih masa koje bi zaustavljale vetrove i talase. Zbog toga se tamo formira jedan od najmoćnijih sistema talasa na planeti.

Kako bi izdržali takve uslove, moduli kompanije Panthalassa projektovani su sa relativno malim brojem pokretnih delova za proizvodnju energije i izrađeni od robusnih industrijskih materijala kakvi se koriste u velikim brodovima debelog čelika sa zaštitnim slojevima cinka ili aluminijuma.

Prema Sheldon-Coulsonu, očekivani vek trajanja jednog modula je najmanje 15 godina.

„Računarsku opremu planiramo da menjamo otprilike svakih pet godina“, rekao je on.

Priča o hlađenju je, međutim, mnogo jednostavnija od priče o proizvodnji energije.

To je posebno važno danas, jer hlađenje centara podataka na kopnu postaje sve veći problem kada je reč o potrošnji vode i električne energije, dobijanju dozvola i protivljenju lokalnog stanovništva.

Prosečna temperatura mora u oblastima gde Panthalassa planira da rasporedi svoje plutajuće centre podataka iznosi svega oko 10°C. Na toj temperaturi nema potrebe za specijalizovanim rashladnim uređajima, rashladnim tornjevima niti velikim količinama slatke vode koje su inače neophodne za rad modernih centara podataka.

Drugim rečima, sam okean postaje ogroman prirodni sistem za hlađenje, što značajno smanjuje troškove i energetsku potrošnju infrastrukture za veštačku inteligenciju.

Rizičan poduhvat

Prema rečima Garth Sheldon-Coulson, morski pristup ima niz prednosti:

„Mnogo je efikasniji, znatno jeftiniji, troši manje resursa i pruža mnogo bolje okruženje za čipove, zbog čega oni duže traju.“

Hlađenje bi moglo da se pokaže kao najveći izazov za koncept svemirskih centara podataka koji zagovara Ilon Mask.

Nasuprot tome, koncept kompanije Panthalassa koristi prirodno hladno morsko okruženje kao gotovo neiscrpan i besplatan izvor hlađenja, što predstavlja jednu od ključnih prednosti u odnosu na ideju orbitalnih data-centara.

Izvršni direktor Panthalassa, Garth Sheldon-Coulson, nije želeo da pravi direktno poređenje troškova sa orbitalnim konceptom koji promoviše Mask što je, kako navodi članak, sasvim razumljivo. Ipak, iz njegovih izjava može se naslutiti zaključak:

„Bićemo značajno jeftiniji od centara podataka na kopnu. A mislim da to znači da ćemo, barem u doglednoj budućnosti, biti i prilično bolji od orbitalnih koncepata.“

I pored optimizma, postoji realna mogućnost da plan kompanije Panthalassa ne uspe.

Velika opklada

Energija talasa ima dugu istoriju ambicioznih projekata koji su propali uprkos elegantnim tehničkim rešenjima. Pored toga, Southern Ocean važi za jedno od najneprijatnijih i najzahtevnijih okruženja na planeti za testiranje tehnologije. Snažni talasi, oluje, korozija i udaljenost od kopna predstavljaju ozbiljne prepreke.

Međutim, potencijalna korist je ogromna.

Upravo je to motivisalo Mike Schroepfer da investira u projekat.

„To je velika opklada, ali bi moglo da postane mesto gde će biti smeštena ogromna količina računarske snage o kojoj više niko neće morati da brine.“

Suština ideje kompanije Panthalassa jeste da spoji tri problema u jedno rešenje:

• proizvodnju jeftine obnovljive energije iz talasa,
• prirodno hlađenje računarskih sistema morskom vodom,
• i udaljavanje ogromnih AI centara podataka od gradova i elektroenergetskih mreža na kopnu.

Ako projekat uspe, mogao bi da promeni način na koji se grade i napajaju budući sistemi veštačke inteligencije. Ako ne uspe, pridružiće se dugoj listi pokušaja da se energija okeana pretvori u održiv biznis. Za sada ostaje jedna od najambicioznijih tehnološko-energetskih opklada ove decenije.

Alan Onsman, urednik Forbes