Može li blokčejn tehnologija da ubrza fanfikciju i zaštiti autore

Internet je dao priliku fanfikcijama, olakšavajući autorima i čitaocima da pronađu jedni druge i da budu opčinjeni svojim omiljenim likovima. Veštačka inteligencija je ubrzala rast, omogućavajući laku animaciju i nudeći sopstvene predloge zapleta.

Sledeći korak bi mogao da bude raj za obožavaoce fikcije. Šta ako bi obožavatelji Herkula Poaroa (Hercule Poirot) ili Bafi Samers (Buffy Summers) mogli da profitiraju od stvaranja novih priča i utiču na evoluciju voljenih likova i priča, umesto da se oslanjaju na radove originalnih autora, kao neplaćeni rad za ljubav?

Seng Jun Li (Seung Yoon Lee) smatra da je to poželjno i neizbežno. Serijski preduzetnik sa diplomom Oksforda koji nikada nije radio puno radno vreme — i član Forbesove liste za Aziju 30 ispod 30 godina, iz 2016. — Li je prikupio 54 miliona dolara finansiranja, uključujući 25 miliona dolara najavljenih u septembru za njegov startap Stori Protokol.

Finansiranje je predvodio teškaš među investicionim kompanijama iz Silicijumske doline Andresen Horovic (Andreessen Horowitz) i uključivalo je i Samsungovu jedinicu za ulaganja; impresario Bang Si-hjuk (Bang Si-hyuk) čija kompanija je menadžer korejskom dečačkom bendu BTS i severnoameričkim pevačima Džastinu Biberu (Justin Bieber) i Arijani Grande (Ariana Grande); suosnivač TPG-a Dejvid Bonderman (David Bonderman) i kompanija Paris Hilton 11:11 medija.

Stori Protokol je sistem skladišta zasnovan na blokčejnu koji omogućava kreatorima da prihvate i podstiču publiku da doprinese. Proizvođači fanfikcije mogli bi da generišu ideje ili ponude autorizovane priče.

Ova prilika obuhvata celu svetsku industriju zabave i medija, za koju je računovodstvena i konsultantska kuća PwC, procenila u junu da je imala 2,3 biliona dolara prihoda u 2022. Kombinacija filmova, televizije i striminga donosi skoro 500 milijardi dolara godišnje prodaje, praćeno igrama (213 milijardi dolara), knjigama (66 milijardi dolara), kao i muzikom (61 milijardu dolara), gde bi sistem Stori Protokola mogao da bude koristan za remiksovanje pesama.

Andresen Horovic, kompanija poznatija kao a16z, takođe je predvodila tiho prikupljen prvi krug početnog kapitala od 29 miliona dolara koji je objavljen u maju.

„Njihova vizija za rešavanje nekoliko ključnih problema koji muče industriju medija i zabave je ono što nas je zaista ubedilo da se više angažujemo – praćenje porekla, katalogizacija intelektualne svojine i podsticanje remiksovanja i novih oblika kreativnosti“, kaže za Forbes Sriram Krišnan (Sriram Krishnan), generalni partner u a16z Kripto. Ni on, ni Li, ne otkrivaju ukupnu procenu vrednosti startapa, koju je do danas donelo ovo finansiranje.

Sistem počinje sa katalogom za intelektualnu svojinu, koji je sličan GitHabu (GitHub), servisu za saradnju i hosting za kompjuterske programe. Andresen Horovic je bio rani investitor kompanije, koja je sada u vlasništvu Majkrosofta (Microsoft).

Li kaže da će skladište Stori Protokola biti održavano na Eter blok lancu, obezbeđujući globalni pristup mnogim vrstama intelektualne svojine – uključujući knjige, video i muziku – sa uslovima koji se regulišu ugovorima koji se samostalno izvršavaju.

Li, takođe poznat kao S.J. kaže da će to omogućiti brzu komunikaciju među saradnicima i može da izbaci tradicionalne posrednike iz jednačine. Oni koji registruju intelektualnu svojinu, ne moraju više nikada da komuniciraju sa servisom izvan toga, ali Li kaže da će mnogi to želeti.

„Jednom kada je IP uhvaćen na blokčejnu“, kaže Li, „on daje vlasniku potpunu kontrolu, uključujući postavljanje uslova licenciranja ili uslove za remikse, u samo nekoliko klikova, umesto da angažuje ceo tim advokata”.

Te transakcije su jedan od načina na koji Stori Protokol planira da zaradi novac, naplaćujući „mali procenat“ od svake upotrebe. Li kaže da će registar biti besplatan. Za sada, kompanija radi na izgradnji svoje tehnologije, dodaje on, a druge prilike za profit mogu da nastanu „kroz zarobljene vrednosti“, „omogućavanjem ekonomske aktivnosti“. Postoji „mnogo načina za prevođenje te vrednosti, uključujući model koji su usvojili Eter i Bitkoin“ kreiranjem kriptovaluta, ali nije želeo da pruži dodatne detalje.

Ono što njegovu ponudu čini aktuelnom je razoran efekat koji će imati brak veštačke inteligencije i sadržaja koji generišu obožavatelji, posebno na vizuelnu zabavu. AI će omogućiti da takav materijal raste „eksponencijalno u kvantitetu i kvalitetu”, napisao je Li u mejlu.

To će nadmašiti mogućnosti vlasnika autorskih prava da kontrolišu upotrebu svog materijala. On ukazuje na lažne reklame koje pokreće veštačka inteligencija, zasnovane na izmišljenim likovima, kao što je nedavna reklama za luksuznu modnu kuću Balensijaga (Balenciaga) koja je zasnovana na seriji o Hariju Poteru, koja je dobila 10 miliona pregleda na Jutjubu (Youtube), kao dokaz da je tehnologija gotovo spremna da se takmiči sa Holivudom.

Ono što je nekada bila supkulturna niša fan-fikcije i fan-arta, ograničena na nekoliko veb sajtova, preplaviće svaku glavnu društvenu mrežu, a cena proizvodnje ‘dovoljno dobrog’ sadržaja ide prema nuli. Brendovi i vlasnici intelektualne svojine neće imati izbora, osim da brzo reaguju”, smatra Li.

Skup investitora koji podržavaju Stori Protokol ukazuju na to da bi Li mogao da bude na tragu nečega.

„Vidimo da se neke od najkreativnijih ideja na internetu ne prevode u duže formate, kao što su filmovi i televizija. Danas vidimo mnogo ponovnih kreacija starih emisija ili serija stripova umesto toga”, kaže Krišnan iz a16z. On to pripisuje strogom čuvanju mejnstrim intelektualne svojine „samo za čitanje“, uprkos multimedijalnim franšizama koje privlače neke od najzahtevnijih i najmaštovitijih zajednica”.

Milijarder Dejvid Bonderman iz TPG-a finansira Stori Protokol za svoj račun. On poručuje za Forbes putem mejla, da ulaže u ideju da intelektualna svojina treba da se promeni. „Priručnik o tome kako napraviti sledeću franšizu blokbastera i nabaviti originalne IP adrese se brzo menja. Niko ne zna šta će ostati”.

Ova brza promena se delimično odražava u poboljšanju i stvaranju AI slika, animacija i generisanju teksta, što zajedno ugrožava veliki poslovni model koji dominira proizvodnjom sadržaja, smatra Li. Uskoro će ljudi moći da ih kombinuju tako da „možete da imate kompletnu priču sa vrhunskim ilustracijama i video snimkom od 30 sekundi za nekoliko nedelja, ako ne i dana”.

Liju se pridružuju suosnivači Džejson Levi (Jason Levy), koji će biti glavni operativni direktor, i Džejson Džao (Jason Zhao), koji vodi razvoj stvarnog protokola iza Stori Protokola. Levi ima iskustva u mobilnoj zabavi i proveo je pet godina kao finansijski analitičar u kompaniji Epl (Apple), kaže Li, dok je Džao tehničar koji je studirao filozofiju.

Dejvid Gojer (David Goyer), režiser i romanopisac, koji je napisao trilogije Blejd i Mračni vitez, potpisao je ugovor kao savetnik.

Li je 32-godišnji sin oca ortopeda Hong Kun Lija (Hong Kun Lee) i majke Sang Hje Jung (Sung Hye Jung), profesorke modnog dizajna i tekstila na Univerzitetu Ina, u Inčonu u Južnoj Koreji. Njegove dede su bili preduzetnici, kaže on, ali su njihovi poslovi na kraju propali. Njegovi roditelji su zbog toga preuzeli profesionalne poslove, a želeli su isto i za svog sina, iako se njegova majka povukla iz akademije i sada vodi kompaniju koja proizvodi marame.

Li je započeo svoju karijeru u Vašingtonu tokom leta 2008. godine, neinficiran preduzetničkom groznicom. Živeo je sa tetkom u Virdžiniji i uspeo je da dobije stažiranje kod Bobija Skota (Bobby Scott), demokrate koji je predstavljao treći okrug države od 1993. Li se sve više zanimao za politiku, a sledećeg leta je stažirao u Nacionalnoj skupštini Južne Koreje u svom rodnom Seulu.

Jedna od poruka koje je izvukao iz svojih iskustava u ove dve zemlje, bila je da je Južna Koreja u to vreme bila „izuzetno amerikanizovana” i Li je osećao da treba da stekne evropsku perspektivu. To ga je dovelo do Oksforda, gde je 2014. diplomirao filozofiju, politiku i ekonomiju.

Umesto uobičajene tri godine, on je proveo četiri godine na studijama, jer je veći deo 2012. bio predsednik Oksfordske unije, nezavisnog debatnog društva, čiji su članovi uglavnom studenti sa univerziteta. Prethodni predsednici su bivši britanski premijeri Vilijam Gledston (William Gladstone), Edvard Hit (Edward Heath) i Boris Džonson (Boris Johnson); Benazir Buto (Benazir Bhutto), bivša premijerka Pakistana; i Vilijam Ris-Mog (William Rees-Mogg), bivši urednik londonskog Tajmsa (The Times).

Rad u Oksfordskoj uniji, omogućio je Liju da ugosti govornike poput bivšeg senatora Džona Mekejna (John mcCain), suosnivača Pejpala (PayPal) Pitera Tila (Peter Thiel) i Psaja (Psy), korejskog repera, sa tada hit videom Gangnam Stajl, proširujući svoje kontakte u svetu politike, finansija i zabave i menjajući pravac svoje karijere. „Politika je bila veoma emotivno iscrpljujuća”, kaže i postao je „veoma zainteresovan za preduzetništvo”.

Do leta 2014, Li je pronašao svoj poziv. Pisao je slobodne intervjue za korejski dnevnik JongAng (JoongAng) i počeo je da veruje da je „model novinarstva vođen oglašavanjem pokvaren“. Li je rekao da je došao na ideju o onlajn interfejsu „koji bi povezao čitaoce sa novinarima“ tako što bi omogućio korisnicima da finansiraju novinare koji im se dopadaju.

Ovaj ciljani model finansiranja postao je Bajlajn (Byline.com), koji je pokrenut 2015. sa oko 850.000 dolara, uključujući i doprinose milijardera za nekretnine Nikolasa Bergruena (Nicolas Berggruen) – koga je Li ugostio u Oksfordskoj uniji i koji je investirao u Stori Protokol – i Dževunga Lija (Jaewoong Lee), osnivača Dauma, južnokorejskog veb portala koji je sada u vlasništvu Kakao Entertejmenta (Kakao Entertainment) iz Seula.

Bajlajn i dalje postoji u drugačijem obliku, ali Li se povukao jer „nije rastao na način na koji sam se nadao”. Problem je, kako kaže, bio u tome što su čitaoci plaćali novinare da im kažu ono što žele da čuju, a ne ono što treba da znaju. Sajt je postao politička eho komora.

Godine 2016, Li i suosnivač Danijel Tudor (Daniel Tudor), predali su imovinu Bajlajn za „malu količinu novca“, novinarima Piteru Džuksu (Peter Jukes) i Stivenu Kolgrejvu (Stephen Colegrave) , koji su se složili da „samo finansiranje zajednice ne bi podržalo nezavisno novinarstvo“, navodi se u objavi iz marta 2019. na sajtu. Sada je to mesečni list, pod nazivom Bajlajn Tajms (Byline Times) sa ograničenim finansiranjem i ima nekoliko povezanih kompanija.

Li je već imao spremnu novu ideju, Rediš Fikšn (Radish Fiction) je razvijena u okviru istog korporativnog entiteta i bio je vlasnik Bajlajna, a preneo je i neke od njegovih zaposlenih zaduženih za tehnologiju. Doneo je serijsku fikciju na mobilne uređaje u Sjedinjenim Državama, prateći praksu koja se ranije razvila u Aziji.

„Kao Južnokorejac, video sam da mobilno čitanje serijske fikcije i stripova postaje popularno u Južnoj Koreji, Japanu i Kini“, kaže za Forbes.

„Međutim, mislio sam da će SAD kasniti sa ovim trendom, jer su čitaoci prvo prešli na Kindl, pre nego što su se navikli na mobilno čitanje. Mislio sam da će u SAD na kraju svi čitati serijske fikcije i stripove na telefonu, a već su postojali dokazi o njihovoj ogromnoj popularnosti sa sajtova fanfikcije do popularnih onlajn serijala na mreži od ‘Pedeset nijansi sive’ (Fifthy Shades of Grey) do ‘Marsovca’ (The Martian)”.

Rediš, lansiran u februaru 2016. je u početku nudio sadržaj koji su korisnici generisali, ali se sada fokusira na serijalizovanu fikciju, posebno dizajniranu za aplikaciju. Specijalizovan je za žanrove romantike i fantastike, dva žanra koja su pogodna za serijalizaciju i koje Rediš prilagođava zahtevima čitalaca.

Najpopularnije priče se najčešće ažuriraju, više puta dnevno, kada korisnici pretražuju, a čitaoci koji žele da dobiju nova poglavlja čim budu objavljena, plaćaju dodatno. Cene variraju u zavisnosti od nekoliko faktora, ali cena po poglavlju se kreće u rasponu od 30 centi.

Ideja je brzo uzela maha, što je dovelo do toga da se Li nađe na Forbesovoj listi Azija 30 ispod 30 za 2016. Rediš je do kraja 2017. prikupio oko tri miliona dolara, prema Krančbejsu (Crunchbase). Još 63,2 miliona dolara prikupljeno je u okviru finansiranja serije A, u avgustu 2020, koju je vodio SoftBank, a koji su iskorišćeni za proširenje timova za pisanje i marketing. Manje od godinu dana kasnije, Kakao je kupio celu kompaniju za 440 miliona dolara.

To je Liju ostavilo pun džep novca — u rasponu od, kako kaže, „devet cifara“ — ali i sa sve većim osećajem da industriji zabave treba novi poslovni model. „Jedan od izazova koji sam imao sa Redišom – a takođe i sa Bajlajnom – bio je da, ne samo da morate da uložite mnogo novca u sadržaj već i u marketing tog sadržaja“, kaže on za Forbes.

Marketinški troškovi Rediša su porasli nakon što je Epl promenio svoja pravila privatnosti kako bi od korisnika zahtevao da se odluče za praćenje njihove aktivnosti. On kaže da već postoji „preobilje” materijala na internetu. Veštačka inteligencija će doneti još više.

Ne samo da Li želi da kreira mreže, on traži mrežni efekat, ideju da sistem postaje vredniji što ima više korisnika.

Stori Protokol kreira tehnologiju koja bi omogućila kreatorima sadržaja da se udruže sa svojim obožavaocima kako bi ubrzali proizvodnju novih dela, pri čemu su funkcionalne franšize poput Marvelovog filmskog univerzuma ili spinof serije „Gospodin Mercedes” Stivena Kinga posebno plodno tle. Trenutno, kompanija razvija svoje skladište zasnovano na blokčejnu, koje postoji da bi registrovalo intelektualnu svojinu koju nosioci autorskih prava odluče da prijave.

Pored toga, pojaviće se aplikacije, poznate kao moduli koji omogućavaju izvršavanje funkcija sa tom intelektualnom svojinom, kao što su licenciranje, honorari, praćenje izvedenih radova i ovlašćenje za remiksovanje muzike. Li kaže da očekuje da će se prvi moduli pojaviti do kraja treće četvrtine 2024. Iako će Stori Protokol dizajnirati početni set, programeri trećih strana će takođe moći da dodaju svoje.

Njegova ideja je da od intelektualne svojine napravi neku vrstu mreže koju čine fanovi i kreatori. Obožavaoci postaju više od potrošača, oni mogu da doprinesu ili transformišu svojinu ili čak da je finansiraju, pri čemu blokčejn obezbeđuje efikasan mehanizam za praćenje dodataka i izmena svake svojine, kao i uslova plaćanja ili ulaganja.

Eva Lau, koja je sa svojim mužem Alenom pomogla u razvoju veb stranice za pripovedanje Votped (Wattpad) — konkurenta Radišu — kaže da mrežni efekat može da funkcioniše na različite načine. Ljudi stvaraju stvari kao što su „pesme za priče i fanart, inspirisane glavnom umetnošću“, kaže ona, a ove vrste doprinosa bi mogle da se dodaju u skladište, proširujući brend.

Blokčejn tehnologija, koja kreira nepromenljive registre, dobro se uklapa u praćenje razvoja u skladištu informacija, dodaje Lau, koja sa svojim suprugom vodi kompaniju Tu Smol Fiš (Two Small Fish Ventures) iz Toronta, jednog od investitora u okviru Stori Protokola.

Ne samo da Li želi da kreira mreže, on traži mrežni efekat, ideju da sistem postaje vredniji što ima više korisnika. Razvio je ideju o povezivanju fanova i kreatora nakon što je postao frustriran „neprikladnim poslovnim modelom“ kompanija koje se bave sadržajem i naišao je na istraživanje Andrisin Horovic koje je potvrdilo njegove koncepte, što ga je podstaklo da traži podršku od te firme.

Kao dokaz da je tradicionalna struktura zabave, vođena studijima u problemima, Li ukazuje na listu top 10 najgledanijih filmova u SAD-u u 2022. godini, a svi su deo filmskih franšiza. Listu je predvodio Top Gan (Top Gun: Maverick), koji je zaradio 718,3 miliona dolara, prema Boks Ofisu (Box Office Mojo), a bio je i nastavak filma koji je prikazan 36 godina ranije. „Studije samo bacaju sav svoj budžet iza onoga što je funkcionisalo“, rekao je on u e-poruci. „Niko ne želi da preduzme rizik.“

„Obično je loš posao tužiti svoje najveće fanove.“

Fanfikcija je stara skoro koliko i sama fikcija. Ko je bio Jupiter ako ne nova interpretacija Zevsa?

Veliki deo žanra je zasnovan na likovima iz televizijskih i književnih serija ili filmskih franšiza. Pre interneta, fanfikcija se obično pojavljivala u amaterskim publikacijama tzv. fanzinima, koji su obično bili mimeografisani ili fotokopirani pamfleti o određenoj temi sa različitim člancima, uključujući fikciju.

„Zvezdane staze” (Star Track) inspirisale su jedan od najranijih pokušaja zasnovanih na imovini masovnih medija, naslov pod nazivom Spockanalia koji je premijerno prikazan 1967. godine, druge godine najranije otelovljenje televizijskog programa.

Svetska mreža (www – World Wide Web) je ponudila autorima mogućnost da dopru do mnogo više čitalaca nego što su to mogli putem štampanih izdanja malog tiraža, i mnogo praktičniji put za stvaranje zajednica među ljubiteljima izmišljenih serija.

Neprofitni sajtovi kao što su FanFikšn Net i Arhiv of Aur Ovn dozvoljavaju autorima da postave svoja dela, a Votped, sajt za pisce amatere koji je prodat južnokorejskom Naveru za 600 miliona dolara 2021. godine, ima odeljak za fanove koji je isključen iz nekoliko kompenzacionih planova dostupnih autorima u drugim kategorijama. Svi oni kažu da ne dozvoljavaju materijal koji krši zaštitu autorskih prava.

Neka dela počinju kao fanfikcija, ali kroz proces poznat kao „isključivanje serijskih brojeva“, autori mogu da ih preurede tako da budu dovoljno nespecifični da zaobiđu ograničenja autorskih prava, kaže Rebeka Tušnet, profesorka Pravnog fakulteta sa Harvarda koja je specijalizovana za pitanja intelektualne svojine.

„Mnogo ljudi je kreiralo sopstvene verzije Federacije „Zvezdanih staza” i vanzemaljskih rasa (Set Mekfarlana serije Orvil je odličan TV primer), a „Pedeset nijansi sive” ima sličnu strukturu radnje kao „Sumrak” (Twilight), ali nema vampira“, kaže ona.

Pedeset nijansi, knjiga koja prati odnos nedavno diplomirane studentkinje i poslovnog čoveka i nekoliko godina starijeg od nje, sa erotskim praksama u pozadini, bila je prva u trilogiji koja je takođe inspirisala filmsku trilogiju i tri romana. Sami filmovi su zaradili 1.3 milijarde dolara, prema podacima sa sajta Boks Ofis, ali to je netipično.

„Nekomercijalna fantastika ima svoju etiku i norme koje se ne podudaraju dobro sa profitnim nastojanjima i korporativnim nadzorom“, kaže Tušnet za Forbes putem mejla.

„Velika većina“ fanfikcije je nekomercijalna, što dovodi do toga da mnogi vlasnici autorskih prava to tolerišu – posebno zato što je „obično loš potez tužiti svoje najveće obožavaoce“, kaže Tušnet, koja je povezana sa Organizacijom transformativnih radova (Organization of Transformative Works), koja podržava Archive of Our Own.

Pokojna Eni Rajs (Anne Rice), čiji je roman Intervju sa vampirom 1976. doveo do pojave mnogih romana u žanru nemrtvih, nije volela da se amateri petljaju u njene radove. „Ne dozvoljavam fanfikciju“, napisala je u poruci oko 2000. na svojoj veb stranici.

„Likovi su zaštićeni autorskim pravima. Strašno me uznemirava čak i kada razmišljam o fanfikcijama sa mojim likovima. Savetujem svojim čitaocima da napišu originalne priče sa svojim likovima. Apsolutno je neophodno da poštujete moje želje“. Rajsova, koja je preminula 2021, korigovala je svoj stav u kasnijoj životnoj dobi, ali osuda ostaje na njenom sajtu.

Drugi uzimaju drugačiji pristup. Paramaunt Global (Paramount Global), producent franšize Zvezdanih staza, želi da „amaterski fanovi filmskih stvaralaca pokažu svoju strast prema Zvezdanim stazama“ sve dok su relativno kratki i nekomercijalni. Ima spisak drugih zahteva objavljenih na svojoj veb stranici, uključujući i naredbu da se nijedna roba iz Zvezdanih staza ne sme pojaviti.

Paramountov pristup sadrži malo ideje Stori protokola, ali to je jednosmerna komunikacija. Vlasnik studija govori kreatorima fanfikcije šta mogu da urade, ali oni nemaju lak način da odgovore. Ipak, njegova lista zahteva je nešto što bi se moglo upisati u pametni ugovor koji bi omogućio da se nekomercijalni rad pojavi bez straha od posledica za autorska prava.

Čini se da investitori Stori Protokola ulažu u Lija koliko i u njegovu kompaniju. Bang, korejski menadžer talenata, voli da „pažljivo sluša druge i ne plaši se da primeni ono što je naučio iz onoga što je čuo“. To su važne osobine kada pokušavate da poremetite poslovni sektor od 2,3 biliona dolara.

Bondermanova investicija stigla je preko njegovih poznanika koji su poznavali Lija, uključujući i dugogodišnjeg podržavaoca Bergruena (Berggruen). „Iako poznajem Senga Juna kratko, imamo zajedničke prijatelje koji ga poznaju još iz dana njegovog predsedavanja Oksfordskom unijom“, kaže za Forbes osnivač TPG-a. „Kao i oni, smatrao sam da su Seng Junova inteligencija i ambicije očigledne.

Mičel Martin, novinar Forbes