Na koje semafore vozači bolje reaguju
Svetlosni signali koji omogućavaju pešacima da pređu prometne puteve tako što će prvo pritisnuti dugme, čime aktiviraju crveno svetlo koje prolazi kroz nekoliko faza upozoravanja pre nego što vozačima signalizira da stanu, efikasni su u zaustavljanju vozača. Poznati su i kao pešački hibridni semafori. Međutim, mnogi pešaci ih ne koriste.
Nasuprot tome, pre aktiviraju semafore koji odmah počinju da trepću. Oni instruiraju vozače da ustupe prednost čim se dugme pritisne. To su pravougaoni brzotrepereći semafori. Ipak, manje su efikasni u tome da zaustave vozače.
To su glavni nalazi nove studije. Studiju je objavio Institut za osiguranje sigurnosti na putevima, neprofitna organizacija koju finansira osiguravajuća industrija.
„Dokazano je da oba ova uobičajena pešačka signalna sistema povećavaju verovatnoću da će vozači ustupiti prednost i omogućiti pešacima da bezbedno pređu ulicu“, izjavio je Dejvid Harki, predsednik Instituta za osiguranje sigurnosti na putevima. „Ali oni mogu ispuniti svoju svrhu samo ako pešaci pritisnu dugme da ih aktiviraju“.
Efikasni u smanjenju saobraćajnih nesreća
I pešački hibridni semafori (PHB) i pravougaoni brzotrepereći semafori (RRFB) pokazali su se kao efikasni u smanjenju broja saobraćajnih nesreća u kojima učestvuju pešaci. Međutim, istraživači su želeli da uporede ponašanje pešaka na ove dve vrste pešačkih prelaza kako bi procenili kako ih ljudi zaista koriste u svakodnevnom životu.
Za potrebe studije „Faktori koji utiču na ponašanje i motivaciju učesnika u saobraćaju u vezi sa pešačkim hibridnim semaforima i pravougaonim brzotreperećim semaforima u Severnoj Karolini“, istraživači su analizirali učestalost ustupanja prednosti i aktivacije signala putem video snimaka više od 3.000 pešaka na različitim lokacijama, kao i anketom sprovedenom među skoro 350 ispitanika.
Istraživači su otkrili da su pešački svetlosni signali koji prolaze kroz faze upozorenja efikasniji na prometnim prelazima. Trepćući signali bolje funkcionišu u oblastima sa slabijim saobraćajem i nižim ograničenjem brzine.
Mnogi pešaci nisu aktivirali PHB signale u zonama sa manjim saobraćajem ili nižim brzinama. Prelazili su ulicu bez pritiskanja dugmeta i čekanja signala. S druge strane, RRFB signali imali su veću stopu aktivacije.
Razlozi zašto ih pešaci aktiviraju
Najčešći razlozi zbog kojih su ispitanici aktivirali bilo koji od ovih signala bili su gust saobraćaj, velike brzine vozila ili široke saobraćajnice. Studija je takođe pokazala da su stope aktivacije značajno rasle u takvim uslovima, dok su stope ustupanja prednosti pešacima opadale.
Pešaci su češće aktivirali signalne sisteme na mestima gde na suprotnoj strani ulice nije bilo trotoara. Aktivacija je bila učestalija u školskim zonama, na pešačkim prelazima van raskrsnica, tokom perioda pojačanog saobraćaja i kada su pešaci prelazili u grupama.
Istraživači su otkrili da su vozači češće ustupali prednost na lokacijama sa ostrvima za pešake, u školskim zonama i kada su pešaci prelazili u grupama. Stope aktivacije signala bile su više tokom gustog saobraćaja, ali su vozači češće ustupali prednost u periodima sa manjom gužvom.
„Pešaci ne žele da čekaju ako misle da mogu bezbedno da pređu ulicu“, izjavio je Raul Avelar, glavni autor studije.
„To znači da su pešački hibridni semafori, koje vozači češće doživljavaju kao crveno svetlo na klasičnim semaforima, efikasniji na najopasnijim prelazima, gde ih pešaci češće koriste. RRFB signali bi trebalo da se postavljaju na manje zahtevnim prelazima. To bi mogle biti dvosmerne ulice sa slabijim saobraćajem ili na mestima sa nižim ograničenjem brzine“.
Studija je zaključila da bi, ako bi saobraćajni inženjeri bolje uskladili signalne sisteme sa karakteristikama prelaza, pešaci i vozači bili skloniji da ih koriste, što bi poboljšalo ukupnu bezbednost.