Naša koža pokazuje koliko smo zdravi, a ovaj uređaj može to da izmeri

Istraživači sa Univerziteta Nortvestern iz SAD-a razvili su uređaj za merenje gasova koje emituje i apsorbuje koža, a koji može da pruži uvid u opšte zdravlje korisnika.

Ovaj uređaj može i da detektuje infekcije, prati nivo hidratacije, meri izloženost štetnim hemikalijama iz okoline i još mnogo toga.

Nova tehnologija obuhvata senzore koji precizno mere promene u temperaturi kože, vodenoj pari, ugljen-dioksidu i isparljivim organskim jedinjenjima. Svaka od tih promena pruža informacije i uvid u različita stanja kože, ali i u opšte zdravlje.

Kako se rodila ideja

Unutar uređaja nalazi se mala komora koja ne dodiruje kožu, ali dolazi u dodir s gasovima iz nje. Iz Univerziteta Nortvestern rekli su da je sve ovo samo unapređena tehnologija koja sakuplja i analizira znoj.

„Analizirali smo znoj kako bismo saznali više o opštem zdravlju korisnika. Iako je ova metoda korisna, ona zahteva stimulaciju znojnih žlezda ili izlaganje toploj, vlažnoj sredini. Počeli smo da razmišljamo šta bismo mogli da zabeležimo sa kože što se prirodno dešava stalno. Ispostavilo se da sa površine kože stalno izlaze različite stvari – vodena para, ugljen-dioksid i ispariva organska jedinjenja. Sve to se može povezati sa unutrašnjim fiziološkim stanjem kože“, rekao je za medije Džon Rodžers sa Univerziteta Nortvestern.

Tako su došli na ideju da kreiraju uređaj koji je dugačak samo dva, a širok jedan i po centimetar. Sastoji se od komore, različitih senzora, ventila, elektronskog kola i male baterije. A kao velika prednost izdvaja se to što komora ne dolazi u kontakt sa kožom, već „lebdi“ nekoliko milimetara iznad nje.

„Tradicionalni nosivi senzori se oslanjaju na direktan kontakt sa kožom, što ograničava njihovu upotrebu u osetljivim situacijama, kao što je nega rana ili kod osoba koje imaju smanjenu otpornost kože“, istakao je Rodžers.

Kako uređaj funkcioniše

Ventil na uređaju se automatski otvara i zatvara. Kada je otvoren, gasovi iz kože ulaze u komoru, a pri zatvaranju, senzori mere promene u koncentraciji tokom vremena. To je posebno korisno kod ljudi koji rade u potencijalno opasnim sredinama, te na taj način mogu da saznaju koliko štetnih supstanci ulazi u telo.

Osim toga, uređaj je posebno koristan u lečenju pacijenata od dijabetesa, ali i ranjivih grupa, kao što su novorođenčad, stariji i ljudi sa oštećenom kožom.

Ono što je posebno zanimljivo jeste da uređaj koristi blutut putem koga se, u realnom vremenu, šalju podaci na mobilni telefon ili tablet. Na taj način se lekarima omogućava da brže i preciznije donose odluku o tretiranju rana ili upotrebi antibiotika.

Koža kao prva linija odbrane organizma

Kožna barijera, odnosno spoljni sloj kože, prva je linija odbrane od svega što spolja dolazi. Od bakterija, preko alergena, pa sve do UV zračenja. Osim što nas štiti, pomaže nam i u zadržavanju vlage. Međutim, kada je ta barijera narušena, koža postaje osetljiva, gubi više vode i podložna je infekcijama i upalnim stanjima.

Uređaj koji su razvili istraživači može da proceni koliko je kožna barijera funkcionalna. Iako slične tehnologije već postoje, stručnjaci kažu da su one veoma glomazne i da se koriste uglavnom u bolničkim uslovima. Budući da je mali, prenosivi i da radi preko blututa, ovaj uređaj omogućava lekarima da prate stanje pacijanta na daljinu, a korisnici mogu i samostalno da vode brigu o svom zdravlju.

Osim toga, praćenje vrednosti poput povišene vodene pare, CO2 i tome slično, omogućava se lekarima da ranije otkriju infekcije.

„Prepisivanje antibiotika za rane može biti pomalo kao kockanje“, rekao je Guillermo Ameer, stručnjak koji je učestvovao u projektu.

On je dodao i da je „ponekad teško utvrditi da li je rana inficirana ili ne. Kada postane očigledno, možda je već kasno, i pacijent može da razvije sepsu, što je izuzetno opasno. Da bi to izbegli, lekari prepisuju antibiotike širokog spektra namene. To može dovesti do rezistencije na antibiotike, što je sve veći problem u zdravstvu. Mogućnost da se rana pažljivo i neprekidno prati i da se antibiotik prepiše pri prvom znaku infekcije predstavlja očigledan i važan cilj“, ističe.

Smanjite ujede komaraca

Osim uvida u zdravstveno stanje, ova tehnologija bi mogla da otvori vrata napretku u praćenju efikasnosti sredstava protiv insekata, losiona, kao i lekova koji utiču na kožu.

Određeni gasovi koje koža ispušta su upravo oni gasovi koji privlače insekte i komarce. Merenjem tih gasova, kažu stručnjaci, moglo bi se bolje razumeti zašto neki ljudi više privlače komarce od drugih. I ono što je najvažnije – kako to smanjiti.

A koristi bi mogli da imaju i dermatolozi. I to u merenju brzine upijanja krema i losiona, odnosno u dobijanju uvida u propustljivost kože.

Istraživači planiraju i dodatna unapređenja uređaja dodavanjem senzora za praćenje promena u pH vrednosti.