Naučnici dešifrovali drevne grafite u prostoriji Isusove Poslednje večere, “urezali“ se i Srbi

Prema biblijskoj tradiciji, Cenakul — soba na gornjem spratu jedne zgrade u Jerusalimu, za koju se veruje da se nalazi iznad groba kralja Davida — mesto je na kojem je Isus održao Poslednju večeru sa svojim apostolima pre raspeća. Zbog toga mnogi hrišćani smatraju ovo mesto svetim i prevaljuju velike udaljenosti kako bi ga posetili.

Uz pomoć tehnologija poput ultraljubičastih i infracrvenih filtera i multispektralne fotografije, tim međunarodnih istraživača uspeo je da dešifruje nekoliko desetina drevnih natpisa ugraviranih na zidovima prostorije između 14. i 16. veka. Ti tragovi uključuju potpise, fraze i grbove. I bacaju zanimljivo svetlo na identitet srednjovekovnih hodočasnika i njihovu raznolikost.

I žene bile hodočasnici

„Kada se sagledaju zajedno, ovi natpisi pružaju jedinstven uvid u geografsko poreklo hodočasnika“, rekao je Ilja Berkovic, istoričar sa Austrijske akademije nauka i koautor članka o istraživanju, objavljenog u časopisu Liber Annuus, godišnjaku koji izdaje Studium Biblicum Franciscanum. Ova jerusalimska istraživačka institucija fokusira se na biblijske studije, posebno na mesta povezana sa Novim zavetom i ranim hrišćanstvom na Bliskom istoku.

Grafiti predstavljaju viševekovne zapise koje su u Cenakulu ostavili Jermeni, Česi, Srbi i brojni arapski hrišćani sa istoka.

Među novodešifrovanim natpisima, na primer, nalazi se jedan na jermenskom jeziku. Glasi „Božić 1300.“ Jedan arapski fragment sadrži reči „…ja al-Halabija“, frazu koja se odnosi na sirijski grad Alep. Na osnovu dvostruke upotrebe ženskog sufiksa „-ja“, istraživači zaključuju da je hrišćanska hodočasnica uklesala ove reči. To predstavlja retki materijalni trag predmoderne žene hodočasnika.

„U vremenu kada istraživačka literatura i dalje pretežno opisuje iskustva hodočasnika iz Zapadne Evrope, natpisi u Cenakulu predstavljaju dragoceni podsetnik na raznolikost hrišćanskog hodočasničkog toka u kasnom srednjem veku“, navodi se u članku. Tekst opisuje rad naučnika pod vođstvom Šaja Halevija i Mišela Černina iz Izraelske uprave za antikvitete.

Evropski plemići

Ugravirani tragovi obiluju i dokazima o evropskim hodočasnicima. Uključujući autogram nemačkog hodočasnika Johanesa Polonera iz 1400-ih, koji je kasnije napisao detaljan izveštaj o svom putovanju u Jerusalim. Jedan grb iz 15. veka prikazuje porodični znak plemića iz Štajerske u Austriji. Drugi je pripadao Adrianu I fon Bubenbergu, švajcarskom vitezu, vojnom komandantu i gradonačelniku iz 15. veka.

Čak i kada natpisi nisu mogli da se povežu s konkretnim osobama, istraživači navode da oni ipak pružaju materijalne dokaze o tome ko su hodočasnici bili i odakle su dolazili.

Dok se neki natpisi mogu videti golim okom, drugi su isuviše bledi za otkrivanje. Tu su u pomoć pritekle tehnologije kao što je multispektralno snimanje. Ono beleži svetlost u spektralnim opsezima nevidljivim za ljudsko oko. Tokom fotografskog rada 2021. godine, kojim su dokumentovani svi natpisi i grafiti na zidovima Cenakula, ova tehnika je otkrila ispisane i nacrtane tragove čije su boje izbledele do neprepoznatljivosti.

Zašto su hodočasnici pisali po svetim zidovima?

Danas bi, naravno, bilo uznemirujuće videti reči „grafit“ i „crkva“ u istoj rečenici. Oni koji oskrnave istorijska mesta često se suočavaju s pravnim posledicama. Ali koliko god sada bilo zabranjeno ispisivati po svetim mestima, u to vreme to očigledno nije bilo neuobičajeno.

„Grafiti u crkvama Zapadne Evrope bili su široko rasprostranjeni još od kraja 13. veka“, pišu autori rada. „U poslednje dve generacije, ovo je postalo predmet živog istraživačkog interesovanja“.

Cenakul — koji je tokom istorije više puta bio uništavan i obnavljan — nalazi se južno od Cionske kapije, unutar zidina Starog grada Jerusalima. Većina pronađenih grafita potiče iz kasnog srednjeg veka, kada je Cenakul postao srce franjevačkog manastira čiji su monasi pomagali i vodili katoličke hodočasnike, premda su i posetioci drugih vera dolazili na ovo sveto mesto.

Dugo u rukama Osmanlija

Dok su većina dešifrovanih natpisa brzo ispisana ugljem ili izgrebana nožićem, istaknuta pozicija i visok umetnički nivo drugih natpisa i crteža ukazuju na to da su nastali uz puno znanje, pa čak i uz blagoslov manastira.

Godine 1523, ubrzo nakon osmanskog osvajanja, franjevci su proterani iz Cenakula. Mesto je ostalo u muslimanskim rukama sve do 1948. godine. Odjeci tog perioda mogu se videti i u natpisima na licu mesta.

Identifikovani islamski grafiti u okviru projekta uključuju natpis i crtež škorpije, u čast sufijskog sveštenika šeika al-Adžamija, koji je postavljen za prvog verskog nadzornika osmanskog Jerusalima. Ovi urezani tragovi doprinose slojevitom duhovnom i političkom značaju ovog mesta, odražavajući njegovu važnost kroz različite vere i kulture.

Lesli Kac, saradnica Forbes