Šta bi se dogodilo da Mesec priđe 20 puta bliže Zemlji
Šta bi se dogodilo ako bi Mesec počeo da se približava Zemlji. Posebno ako bi se približio 20 puta u odnosu na sadašnju razdaljinu.
Astrofizičar Nil Degras Tajson u svom podkastu StarTalk objasnio je da je francuski astronom iz XIX veka Eduard Roš pokazao, radeći proračune na osnovu Njutnovih zakona gravitacije i kretanja, šta bi se dogodilo objektu u svemiru u zavisnosti od njegovog položaja u odnosu na drugi objekat.
Oblikovanje sfera
Objekti koji su dovoljno veliki da ih gravitacija oblikuje u sferu, drže se zajedno zahvaljujući gravitaciji. Poput Zemlje i Meseca.
„Ako ste veoma mali, kao neki asteroidi, tada je strukturna čvrstoća stene veća od onoga koliko bi gravitacija na taj objekat mogla da utiče. Zbog toga asteroidi mogu da imaju bilo koji oblik. Oblik zavisi od same stene. I zato je uobičajeno da izgledaju kao krompir. To su stene koje “vise” u svemiru. Kada objekti postanu dovoljno veliki, gravitacija postaje sve važnija. Gravitacija teži da sve pogura što bliže centru. Postoji samo jedan oblik koji je posledica te težnje – sfera. Zamislite pravougaoni blok. Deo materijala je blizu centra, ali deo bi mogao da bude bliže. Ako nastavite da “gurate” materijal prema centru, na kraju dobijate sferu“, rekao je Degras Tajson.
Šta bi se desilo da se Mesec približi Zemlji?
Ako Mesec približimo Zemlji, šta će se desiti? Ukoliko bi orbitirao sve bliže i bliže, došlo bi do većih plima na našoj planeti.
„Roš nam je pokazao šta bi zapravo trebalo da se desi“, objasnio je Degras Tajson.
Naime, plimske sile rastu sa smanjenjem razdaljine između dva objekta. I to značajno. Kada bi se Mesec približio na trećinu sadašnje distance, plimske sile koje deluju u oba smera bi porasle 27 puta. Takođe, kada bi došao na jednu desetinu sadašnje razdaljine, sile bi bile 1.000 puta jače.
„Roš je primetio da postoji rastojanje unutar kojeg objekat, npr. Mesec, ako se približi previše, plimske sile koje deluju na njega prelaze snagu njegove gravitacije. Rezultat? Mesec bi počeo da se raspada. Stene ne bi bile povezane, jer ih plimske sile “vuku”. Praktično bi ga rastrgle“, ističe Degras Tajson.
Kako je nastao Mesec?
Kada je objekat Teja udario u Zemlju u ranim fazama Sunčevog sistema, njegov materijal je formirao prsten oko Zemlje koji se s vremenom spojio i stvorio Mesec. Ali, to nije moglo da se desi unutar Rošove granice, već odmah izvan nje, gde gravitacija može da nadvlada plimske sile.
„Za sistem Zemlja–Mesec, Rošova granica je otprilike 1/20 trenutne udaljenosti Meseca. Mesec bi danas nastao izvan tog limita i bio bi 20 puta veći na noćnom nebu nego sada. Ipak, vremenom je počeo da se udaljava od nas – otprilike 3–4 cm godišnje“, navodi Degras Tajson.
Rošova zona i binarni sistemi
Rošovo otkriće se koristi i kod razumevanja binarnih sistema, gde su dve zvezde jedna pored druge. Ako jedna ima veću masu, razvija se brže. I brže će postati crveni džin.
Ona se ne približava drugoj zvezdi, ali njeni spoljašnji slojevi jesu bliži jer se širi. Tokom rasta popunjava prostor izvan kojeg će njen materijal početi da prelazi na drugu zvezdu. Taj prostor se naziva Rošova zona (ili šupljina).
Degras Tajson objašnjava da to stvara “ples” između zvezda. Jedna postaje masivnija, evoluira brže i puni svoju Rošovu zonu. Posle čega vraća materijal drugoj zvezdi.
Poznavanje Rošove zone korisno je i za razumevanje binarnog sistema T Korona Borealis. U njemu crveni džin dostiže svoju Rošovu zonu i prebacuje materijal na drugu manju zvezdu, belog patuljka. Na belom patuljku u jednom trenutku dolazi do eksplozije primljenog vodonika što će učiniti da znatno jače sija na nebu. Eksplozija ne uništava celu zvezdu kako kod supernove već je reč o pojavi koja se naziva – nova. U ovom slučaju ciklus se ponavlja svakih 80 godina.