Startap koji je prvi presadio bubreg svinje čoveku ima velike planove: Organi životinja funkcionisaće decenijama?
Pre nešto više od dve godine biotehnološki startap eGenesis ostvario je veliki uspeh. Jedan od genetski modifikovanih bubrega svinje prvi put je presađen živom čoveku.
Prošle nedelje kompanija je objavila nove važne rezultate. Ne samo što su takvi bubrezi sada presađeni u ukupno pet pacijenata, već su dvojica od tih pacijenata kasnije dobila i ljudske bubrege. Rezultati za jednog od njih objavljeni su u medicinskom časopisu The Lancet. Kompanija se sada sprema da započne kliničko ispitivanje na više od 30 ljudi kako bi dobila konačno odobrenje američke Uprave za hranu i lekove (FDA).
„Ovo je ogroman podsticaj za čitavu oblast“, izjavio je izvršni direktor eGenesisa Majk Kertis za Forbes
Životinjski organi, za i protiv
Ksenotransplantacija – presađivanje organa životinja umesto ljudskih organa – lekari su uglavnom posmatrali kao „most“. Odnosno, način da se pacijenti održe u životu dok ne dobiju ljudski organ za transplantaciju. To je posebno važno kod pacijenata kojima je potreban bubreg, jer postoji ozbiljan nedostatak doniranih organa. Oni se inače leče dijalizom, postupkom kojim se krv pacijenta redovno prečišćava pomoću aparata. Taj proces može da izazove druge zdravstvene komplikacije i povezan je sa visokom stopom smrtnosti.
Nasuprot tome, Kertis kaže da je za pacijente kojima je presađen svinjski bubreg nekoliko meseci bez potrebe za dijalizom predstavljalo „životnu promenu“. Za jednog od pacijenata, rekao je, otkazivanje bubrega izazivalo je ekstreman umor i primoravalo ga da hoda uz pomoć štapa. Ksenotransplantacija mu je omogućila da vežba i poboljša zdravlje kardiovaskularnog sistema pre nego što je dobio novi ljudski bubreg.
To, međutim, nije bilo unapred zagarantovano. Jedna od bojazni kod ksenotransplantacije jeste da bi mogla da izazove reakciju imuniteta koja bi kasnije onemogućila presađivanje ljudskog organa. Srećom, kod dvojice pacijenata to se, po svemu sudeći, nije dogodilo.
Šest meseci bez dijalize
eGenesis je, kako kaže Kertis, sa prvih pet pacijenata naučio i druge stvari o ksenotransplantaciji. Ispostavilo se da je odgovor imuniteta kod ljudi drugačiji od onoga koji je primećen u eksperimentima na primatima. Organizam pacijenata je vremenom počeo da usporava napad na svinjske bubrege. Zbog toga su morali da promene imunosupresivne lekove koje su koristili kako bi sprečili odbacivanje organa. Taj pristup je uspeo, pa neki pacijenti sada imaju svinjske bubrege više od osam meseci.
Ti lekovi će se koristiti i u predstojećem kliničkom ispitivanju. Cilj je da pokaže da svinjski bubrezi mogu da omoguće pacijentima da najmanje šest meseci ne budu na dijalizi.
Sledeći korak
Kompanija radi i na genetski modifikovanim srcima i jetri. Kliničko ispitivanje sa jetrom trebalo bi da počne u narednim mesecima. Za sada Kertis dosadašnji uspeh kompanije vidi kao važan korak ka svom cilju – da se ksenotransplantacija od „mosta“ pretvori u trajno rešenje.
„Na kraju želimo da proizvodimo bubrege koji će trajati decenijama. Želimo minimalnu ili nikakvu potrebu za imunosupresijom“, rekao je. „Već na osnovu prvih slučajeva u podacima možemo da vidimo put napred“.
Aleks Knap, novinar Forbes