Zašto muškarcima raste brada i da li je brijanje čini gušćom?

Ljudi su pre mnogo vremena izgubili većinu vidljivih dlaka na telu. To je osnovna karakteristika naše vrste. U tom kontekstu, gusta dlakavost koja se pojavljuje na licu kod jednog pola, i to tek nakon puberteta, predstavlja izuzetak koji zahteva objašnjenje. Očigledna objašnjenja ne stoje baš najbolje. Brada nije izolacija, budući da lako raste i muškarcima čiji su preci živeli u blizini ekvatora.

Zaštita od sunca je zanimljivije, ali ipak nedovoljno objašnjenje, iako dlake na licu zaista blokiraju značajan deo ultraljubičastog zračenja. Međutim, sunčevoj svetlosti podjednako su izloženi muškarci i žene, kao i deca, tako da UV zračenje ne može da objasni osobinu koja se pojavljuje samo kod jednog pola. I tek nakon adolescencije.

Ono što biolozi mogu sa sigurnošću da kažu jeste kojoj kategoriji pripada. Brada je sekundarna polna karakteristika, odnosno osobina koja se pojavljuje u polnoj zrelosti. Značajno razlikuje polove, a da pritom nema direktnu ulogu u razmnožavanju. Pokreću je androgeni, grupa hormona kojoj pripada i testosteron, zbog čega se pojavljuje u pubertetu, a ne postoji od rođenja.

Čemu brada verovatno služi

Osobine poput ove obično se objašnjavaju seksualnom selekcijom. Procesom koji je Čarls Darvin predložio za objašnjavanje osobina koje se ne mogu opravdati samo preživljavanjem.

Seksualna selekcija funkcioniše na dva načina. Neka osobina može da se proširi zato što je pripadnici suprotnog pola preferiraju. Ili zato što svom nosiocu pomaže da se nosi sa suparnicima istog pola. To su dva različita objašnjenja, sa različitim predviđanjima, a brada daje iznenađujuće različite odgovore u zavisnosti od toga koje od njih testirate.

Objašnjenje zasnovano na izboru partnera ono je koje većina ljudi pretpostavlja, ali ono je slabije od ova dva. Preferencije prema dlakama na licu veoma se razlikuju među kulturama. Menjaju se i unutar jedne kulture tokom perioda od desetak ili dvadesetak godina.

Studija objavljena 2014. u časopisu Biology Letters pokazala je da su sva četiri stila uređivanja brade koja su istraživači testirali, uključujući i potpuno obrijano lice, ljudima izgledala privlačnije kada su bila retka među licima koja su ih okruživala. To više ukazuje na sklonost ka novini nego na posebnu sklonost prema bradi.

Izgled

Objašnjenje zasnovano na takmičenju između suparnika doslednije se pokazuje kao održivo. Studija objavljena 2012. u časopisu Behavioral Ecology prikazala je istim muškarcima fotografije sa bradom i bez nje posmatračima na Novom Zelandu i Samoi, koje su dve kulturno udaljene sredine. U obe grupe bradate verzije muškaraca ocenjene su kao starije i sa višim društvenim statusom, bez ikakvog povećanja privlačnosti.

Brada takođe vizuelno povećava veličinu lica i naglašava četvrtastu liniju vilice. To je vizuelni znak koji ljudi povezuju sa fizičkom snagom i sposobnošću za sukob. Težina novijih dokaza ukazuje na to da su upravo drugi muškarci glavna publika kojoj je brada namenjena.

To se anegdotski poklapa sa onim što muškarci govore o sopstvenim izborima. Kada nekoga pitate zašto je pustio bradu, često ćete čuti da je želeo da izgleda starije ili da ga na poslu ozbiljnije shvataju. Retko ćete čuti da je želeo da bude privlačniji drugima.

Korisnije poređenje ovde je lavlja griva, a ne paunov rep. Ona manje funkcioniše kao reklama potencijalnim partnerima, a više kao oznaka koju suparnici mogu da pročitaju. Oznaka koja može da reši sukob pre nego što postane fizički. Izgledati zastrašujuće znatno je jeftinije nego dokazivati da zaista jesi takav.

Gde nauka o bradi još nema konačan odgovor

Jedna hipoteza kaže da brada ima i fizičku funkciju, odnosno da štiti vilicu tako što ublažava udarce. Studija objavljena 2020. u časopisu Integrative Organismal Biology testirala je ovu ideju tako što su istraživači ispuštali tegove na zamenu za kost prekrivenu ovčjom kožom. Utvrđeno je da su uzorci prekriveni dlakom apsorbovali primetno više energije od onih sa ošišanom dlakom.

To je zanimljiv rezultat koji ukazuje na moguću funkciju, ali nije konačan dokaz. A pomalo je nezgodno što su druga istraživanja pokazala da nema veze između toga koliko je muškarac bradat i toga koliko je zapravo uspešan u fizičkom sukobu.

Postoji i povezana rasprava o tome da li brada predstavlja iskren signal, odnosno signal koji je preskup da bi mogao lako da se lažira. Puštanje pune brade zaista zahteva godine izloženosti androgenima koje tinejdžer ne može da „odglumi“. Ali održavanje brade ne košta gotovo ništa. Njeno uklanjanje traje svega nekoliko minuta, što je čini prilično neobičnom vrstom hendikepa.

Takođe je važno reći da rast brade varira više nego što ova opšta slika sugeriše. Gustina brade u velikoj meri je nasledna i razlikuje se među populacijama. Pri čemu mnogi muškarci istočne Azije i starosedelačkog porekla iz Amerike u proseku imaju ređu dlakavost na licu. Deo toga povezano je sa uobičajenom varijantom gena EDAR.

Studija objavljena 2016. u časopisu Nature Communications analizirala je genome više od 6.000 ljudi i utvrdila da je upravo taj gen do tada predstavljao najjači identifikovani genetski signal povezan sa gustinom brade. Isti gen utiče i na kosu na glavi, znojne žlezde i oblik zuba. Dlake na licu delimično koriste razvojne mehanizme koji su evoluirali za druge funkcije.

Brijanje ne doprinosi povećanju gustine

I još jedna stvar, budući da se stalno postavlja isto pitanje: brijanje ne čini da brada ponovo izraste gušća. Brijač seče dlaku na njenom najširem delu i ostavlja tup vrh, koji na dodir deluje grublje od suženog vrha dlake. Ali brijanje nema nikakav uticaj na folikul koji se nalazi ispod kože.

Ono što ostaje zanimljivo jeste jaz između same osobine i njenog značenja. Sama dlakavost na licu gotovo se nije promenila tokom ljudske istorije. Ipak, poruka koju ona šalje iznova se menjala – od rimskih legija, čiji su vojnici brijali lica, preko viktorijanske gospode koja su se nadmetala u brkovima i bradama, do kancelarija 20. veka u kojima se glatko obrijana vilica smatrala uslovom za zaposlenje.

Biologija je obezbedila signal. Ono što on znači oduvek je zavisilo od nas.

Skot Travers, saradnik Forbes