Znate li koliko je naučnika bilo među 12 ljudi koji su hodali po Mesecu: Zašto se tamo vraćamo
Upravo lansirana misija Artemida 2, dovešće ljude blizu Meseca posle pune 54 godine. Misija Artemida 4 koja je planirana za 2028. trebalo bi da dovede i do prvog sletanja ljudi na jedini Zemljin satelit još od 1972.
Kako se godinama unazad predstavlja, motiv za vraćanje na Mesec jeste svojevrsna provera sposobnosti ljudi da dugoročno borave na nebeskom telu koje nije Zemlja. I međukorak pred slanje ljudi na Mars.
I od ovog događaja, američka javnost uspela je da napravi svojevrsni šou. Pored geopolitičkih i naučnih pomaka koje bi trebalo da donese, ističu se i neke druge osobenosti najnovije misije poput recimo slanja prve žene ka Mesecu, prvog afroameričkog astronauta, kao i prvog Kanađanina.
Poznati američki astrofizičar Nil Degras Tajson u svom podkastu StarTalk pre dva dana dao je svoje viđenje razloga zašto SAD ponovo idu ka Mesecu. Kako kaže, ne gaji iluzije oko toga jer je ponovo prevagnula geopolitika.
Zašto smo prvobitno otišli na Mesec?
SAD su prvi i jedini put išle na Mesec u okviru programa Apolo. Devet puta letelice su stizale do ovog satelita. Šest se spustilo na površinu.
Apolo 8 je otišao do Meseca, orbitirao i vratio se. Ova misija poznata je po čuvenoj fotografiji Zemlje koja se pojavljuje na horizontu. Snimio je astronaut Bil Anders.
Apolo 10 je stigao do Meseca, orbitirao, spustio modul na samo devet kilometara od površine kako bi ga testirao za narednu misiju.
Apolo 11 je poznat po prvim ljudima na Mesecu – Nil Armstrong i Baz Oldrin.
Slede Apolo 12, Apolo 13 (koji je imao nesrećni slučaj zbog kojeg je vraćen na Zemlju) i potom Apolo 14, 15, 16 i 17.
„Zašto smo otišli? Mi smo Amerikanci. Mi smo istraživači. Kažu nam da je to u našem DNK.
To nije razlog zašto smo otišli“, kaže Degras Tajson.
Svemirska trka
Podseća da su pre toga Sovjeti u svemir lansirali prvog čoveka, Jurija Gagarina.
„Šest nedelja kasnije imamo sednicu Kongresa. Predsednik Kenedi izgovara snažne reči da moramo poslati čoveka na Mesec i bezbedno ga vratiti na Zemlju pre kraja decenije. Treba se vratiti nekoliko pasusa pre toga u istom govoru gde kaže – „ako su događaji poslednjih nedelja…“. Nije mogao čak ni da izgovori ime tog čoveka. Ako su događaji poslednjih nedelja ikakav pokazatelj uticaja ove avanture na umove ljudi širom sveta, onda moramo svetu pokazati put slobode naspram puta tiranije. Neprijatelj je uspostavljen. Čekovi su napisani“, rekao je Degras Tajson, aludirajući na odobrenje koje je projekat dobio u Kongresu.
Podseća da je SSSR u tom trenutku već pobedio SAD u više „kategorija“. Poslali su i prvu životinju u svemir, psa Lajku. „Trebalo nam je nešto da ih pobedimo. Pa smo rekli: hajde da odemo na Mesec i malo prošetamo“, dodaje astrofizičar.
Jedan naučnik u šest misija
„Šta se onda dešava? Stignemo na Mesec, osvrnemo se oko sebe – nema Rusa. U redu, završili smo naš posao ovde. Dakle, da li smo zaista išli da istražujemo? Ili smo išli samo da pobedimo Ruse? Znate li koliko je naučnika otišlo na Mesec? Jedan. Znate li koja je to bila misija? Poslednja“, rekao je Degras Tajson.
Naučnik kojeg pominje je geolog Harison Šmit koji je bio deo poslednje misije Apolo 17.
„Dakle, astronauti su radili naučne eksperimente. Nije da nauke nije bilo. Ali nemojte se zavaravati da je sve ovo bilo zbog istraživanja. To je bilo pokazivanje mišića u geopolitičkoj sferi tokom Hladnog rata. Dok smo vodili rat u jugoistočnoj Aziji protiv tog neprijatelja“, objašnjava Degras Tajson.
Otkud ponovo priča o Mesecu
Ističe da se SAD posle toga nisu vraćale na Mesec. Ni sedamdesetih ni osamdesetih ni devedesetih.
„A onda, čekaj malo, u 2010-im kažemo „hajde da se vratimo na Mesec“. Kakva sjajna ideja. Odavno je trebalo. Prošlo je pola veka. Ali, šta se još desilo u 2010-im? Kina je rekla da želi da pošalje tajkonaute na Mesec. Njihova verzija kosmonauta, naša verzija astronauta. O, Bože, Kina ide na Mesec. Ako je ikada postojao razlog da Kongres ponovo oživi finansiranje povratka na Mesec – to je bio taj. I tako najavljujemo program povratka na Mesec. To se dešava tokom Trampove administracije“, kaže Degras Tajson.
Zašto Artemida
Tajson kaže da program povratka na Mesec ima jedno od najboljih imena ikada – Artemida (Artemis).
Ko je Artemida? U grčkoj mitologiji, Artemida je sestra bliznakinja Apolona (Apolo). „Ne može „budnije“ od toga“, dodaje Degras Tajson (aludirajući na woke kulturu kojoj se suprotstavlja Tramp).
Trenutno je planirano više misija u okviru programa Artemida. Svaka od njih, kao i kod originalnog Apolo programa, biće ambicioznija od prethodne.
A mediji mogu da izveštavaju o svakom koraku jer je svaka misija korak više nego prethodna. Svaka predstavlja napredak.
Modernija raketa
Apolo misije obavljane su pomoću rakete Saturn 5.
U okviru programa Merkur, raketa je mogla da ponese jednog astronauta. Raketa Gemini programa mogla je da ima dva astronatura, a raketa Apolo programa – tri.
Za program Artemida se koristi SLS (Space Launch System). Takođe je reč o višestepenoj raketi koja može da odbacuje delove koji joj više nisu potrebni, kao što su prazni rezervoari za gorivo.
Ovaj sistem osmislio je Verner fon Braun. Bio je poznat kao oficir nacističke Nemačke i konstruktor rakete V2. Nakon Drugog svetskog rata završio je u SAD gde je radio za NASA.
Unapređenja kapsule
Kapsula za astronaute ne samo da može da primi čoveka više već astronaute bolje štiti od radijacije. Takođe ima i dodatne sisteme za održavanje života koji štite posadu.
Kao i kapsula u Apolo programu, ima sistem zaštite u slučaju da nešto krene po zlu, koji će katapultirati kapsulu i odvojiti je od dela rakete u kojem je gorivo.
Artemis misije
Prva misija u okviru programa Artemida je već obavljena 2022. godine. Bila je bez astronauta i poslužila je da se testira ceo sistem. Stigla je do Meseca i uspešno se vratila na zemlju.
Sada je lansirana Artemida 2 koja ide sa posadom do Meseca, ali neće sleteti na površinu.
„To će biti prvi put da smo poslali astronaute van Zemlje ka nekom odredištu od 1972. godine. Od Apola 17. To su 54 godine“, rekao je Degras Tajson.
Zašto je cilj južni pol Meseca
Artemida 4, planirana za budućnost, odvešće posadu na južni pol Meseca.
„Južni pol ima kratere gde Sunce nikada ne dopire do dna. Kada komete donesu vodu, ona ispari ako je izložena Suncu. Ako padne u te kratere – ostaje tu zauvek. I tu vodu možete da koristite. Da je pretvorite u gorivo razdvajanjem vodonika i kiseonika“, objašnjava Degras Tajson.
Južni pol je glavna meta. I Kina i Rusija su slale rovere na tu lokaciju.
„Tu se svi sada okupljaju. Ako bude sukoba – biće tamo. Nismo želeli da ostanemo po strani. Imamo stvarnu ili zamišljenu pretnju protivnika na koju reagujemo“, navodi astrofizičar.
Artemis sporazum
Podseća i da postoji Sporazum o svemiru, koji je ažuriran u Artemis sporazum. Potpisalo ga je 50–60 zemalja. Ali ne i Kina i Rusija, koje imaju svoj sporazum. Ideja takvih sporazuma je da države pomažu jedne drugima u svemiru i da ne kriju informacije.
To je prilika da se pokaže spremnost za saradnju.
Međutim, sada se javlja stari problem „borbe oko pojilišta“ između plemena. Samo sada – na Mesecu.
Iznad politike
Degras Tajson smatra i da posada koja ide na Mesec više liči na Ameriku nego grupa od sedam astronauta u programu Merkur (trebalo je da simbolizuju idealne Amerikance).
Ono što u celoj priči sa svemirskim programom povratka na Mesec ističe kao dobro jeste što je Trampovu ideju nastavio i Bajden posle njega.
„Svi podržavaju svemirski program jer on nadilazi politiku. NASA ima 10 centara u osam država. Te države glasaju različito – čas republikanski, čas demokratski. Program je duboko ukorenjen u političkom sistemu. Ako neko ne voli NASA – to vam ne govori za koju stranku glasa. Tako se pravi sistem koji opstaje. Tako ja to vidim. Dakle, želim da proslavim to što se vraćamo, iako je prošlo 50 godina. Drago mi je što se vraćamo. Razumem motive. Nemam iluzije o tome“, zaključio je Degras Tajson.