Ni 580 miliona evra uštede nije interesantno za Beogradski metro?: Kako je domaći inženjer ponudio svoje rešenje i niko mu se nije više javio

Inženjer i pronalazač Miloš Marković kaže za Forbes Srbija da je osmislio novi sistem pogona za metro saobraćaj koji omogućava da se u kraćem vremenu preveze veći broj putnika, uz značajno niže troškove izgradnje i rada sistema. Prema njegovim analizama, ovaj inovativni koncept omogućava da metro u istom vremenskom periodu preveze čak 43 odsto više putnikanego današnji sistemi. 

Prema njegovim rečima, tehnologija se zasniva na novim principima pogona i naprednim digitalnim sistemima upravljanja, uz upotrebu snažnih računarskih sistema i modernih komunikacionih mreža. Marković ne želi da otkrije previše detalja o svom rešenju, ali primena FRMCS sistema (Future railway mobile communication system) i 5G tehnologije, uz novi koncept pogona, pojednostavljeno posmatrano, omogućila bi da vozovi idu brže i češće između dve tačke.

“Novi fundamenti iz fizike omogućavaju značajno bolji sistem pogona. Ova promena će omoguciti 70% brže metro sisteme u poređenju sa današnjim najboljim sistemima i trebalo bi da ih u potpunosti zameni u narednim decenijama. Izmene koje donose na motorima zahtevaće značajno više elektronike i automatike, ali će ukupni troškovi biti značajno manji. Nadam se da će ova promena putnicima u izvesnoj meri olakšati život”, objašnjava Marković. 

Prezentacija za gradsko preduzeće

Dodaje da bi ovakvi sistemi mogli da postanu standard u urbanom transportu tokom narednih decenija. Prema njegovim rečima, novi koncept metro pogona zasniva se na drugačijim fizičkim principima u odnosu na postojeće tehnologije. 

Kako kaže, prezentacija je prošle godine održana i za predstavnike JKP Beogradski metro i voz. Tokom tog sastanka predstavljene su i finansijske analize koje pokazuju da bi primena ovog sistema mogla da smanji troškove izgradnje planiranog metroa za čak 580 miliona evra. 

Marković kaže da, uprkos tome, nakon prezentacije nije bilo daljeg interesovanja nadležnog preduzeća za nastavak razgovora o projektu. Istovremeno, projekat beogradskog metroa već godinama izaziva polemike u javnosti. Iako su prve karte simbolično već prodavane, izgradnja infrastrukture još nije započela u punom obimu. Ove godine trebalo bi da počne gradnja prvih stanica i tunela. 

Od metro sistema se očekuje da smanji saobraćajne gužve i vreme provedeno u prevozu, kao i zagađenje vazduha u gradu. Procene pokazuju da prosečan čovek tokom života provede i do tri godine u prevozu. To bi moderni sistemi javnog transporta mogli značajno da smanje. 

Veća fleksibilnost

Profesorka Dragana Macurasa Odseka za železnički saobraćaj Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu ističe da su urbani železnički sistemi veoma kompleksni i da zahtevaju stalnu prilagodljivost. 

“Transportni sistem treba da integriše potrebe putnika, privrede, administracije i drugih učesnika, što ga čini veoma kompleksnim. Železnički sistem je po svojoj prirodi relativno rigidan, jer mu fleksibilnost zavisi pre svega od infrastrukture. Međutim, predloženi metro sistem omogućava veću fleksibilnost i lakšu prilagodljivost dinamičnim zahtevima u okruženju. Dosadašnje analize pokazuju da je to pravac u kome bi urbana železnica mogla da se razvija”, navodi Macura. 

Kako navode u kompaniji Smart Metro World, kojom upravlja Marković, izgradnja modernih metro sistema menja ekonomsku mapu gradova. U delovima grada kroz koje prolaze metro linije se beleži rast vrednosti nekretnina, razvoj novih poslovnih zona i povećana investiciona aktivnost. 

Umesto koncentracije ekonomskih aktivnosti samo u centru grada, novi transportni sistemi omogućavaju razvoj više urbanih centara oko metro stanica. Beograd tako ima priliku da napravi veliki iskorak u razvoju javnog prevoza. Pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li će se pojaviti vizionari spremni da podrže tehnologije koje bi mogle da oblikuju gradski transport narednih 100 godina, navodi naš sagovornik.