Nikola Tesla u očima Amerike i Srbije: Ili smo mi suviše pristrasni ili su Amerikanci previše surovi

Iako je veći deo svog života proveo u Americi i tamo realizovao većinu svojih ideja, ime i nasleđe koje je ostavio Nikola Tesla danas, čini se, daleko snažnije odjekuje u Srbiji nego u SAD.

Uprkos njegovim dostignućima, u Americi je ostajao u senci drugih velikana industrijske ere.

Nedavno se na Forbes listi 250 inovatora najvećih inovatora u Americi, Tesla našao tek na 174 mestu. Ipak, trebalo bi imati u vidu da je metodologija ovog rangiranja bila tako postavljena da je prednost data onima čiji su pronalasci direktno uticali na živote građana (poput sijalice, automobila ili ajfona) i bili komercijalno veoma isplativi dok to nije bio slučaj s Teslinim. Što ne umanjuje njihov značaj, ali se odrazilo na poziciju.

To još jednom nameće pitanje da li su Tesla i njegov doprinos isto viđeni u Americi i u Srbiji? Da li smo previše pristrasni ili su Amerikanci nepravedni prema njegovom doprinosu? I zašto?

„Živimo u Teslinom svetu“

Danas živimo u Teslinom svetu. Bežična komunikacija, mobilni telefoni, Wi-Fi, električna mreža… Sve se to zasniva na njegovim principima, kažu sagovornici Forbes Srbija. S druge strane, prodaja prava na korišćenje patenata koja je udaljila Teslino ime od njegovih izuma (za razliku od Edisona i drugih), neuspeh pojedinih projekata i izvođenje „magičnih“ eksperimenata kako bi privukao investitore (a što je možda uticalo na pad njegovog ugleda), kao i to što nije bio orijentisan na stvaranje zarade od svojih dela, uticali su da u Americi ne bude viđen na isti način kao u Srbiji.

Bernard Karlson, emeritus profesor inženjerstva i istoričar tehnologije koji proučava karijere pronalazača i preduzetnika i koji je između ostalog objavio biografiju Nikole Tesle, koja je prevedena na 11 jezika, uključujući i srpsko i hrvatsko izdanje, kaže za Forbes Srbija da je praktično od pedesetih godina do ranih 2000-ih godina Tesla dobijao vrlo malo pažnje u Sjedinjenim Američkim Državama.

Objašnjava i kako je do toga došlo.

Ako bi se njegovo ime uopšte i pominjalo, smatran je ekscentričnim i neuspešnim pronalazačem, dok je Tomas Edison bio slavljen, kaže profesor.

„Međutim, u poslednjih 25 godina Tesla je po popularnosti nadmašio Edisona, uglavnom zato što su Amerikanci postali više zainteresovani za tehnološke vizionare poput Tesle i Stiva Džobsa, a manje za tehnološke heroje koji su se fokusirali na zarađivanje novca“, primećuje Karlson.

Za razliku od Amerikanaca, Srbi su, kako mu se čini, više zainteresovani da Teslu posmatraju kao složenu ličnost.

„Srbi cene Teslu kao kreativnu osobu i čoveka nauke. Takođe, primetio sam da Srbi umeju da Teslu stave u kontekst, da razumeju njegovu porodičnu situaciju, recimo, uticaj pravoslavne religije preko njegovog oca, kao i političke izazove odrastanja kao Srbina u Hrvatskoj. Ovaj kontekst humanizuje Teslu na način koji je Amerikancima teže da prihvate“, smatra Karlson.

Uticaj medija

Ipak, ukazuje i da to ne znači da su Srbi pristrasni kada je reč o Tesli, već da jednostavno imaju uravnoteženiji pogled na njega i njegov rad.

Tokom svoje karijere, Tesla je objašnjavao svoj način rada naglašavajući intuitivan, induktivan pristup, za razliku od naučnog, deduktivnog pristupa, dodaje.

To, prema mišljenju našeg sagovornika, ne znači da Tesla „nije bio logičan ili da nije imao metodologiju već da je jednostavno prirodu razumevao na drugačiji način“.

„Pošto i novine u Teslino vreme, kao i savremeni mediji, nemaju adekvatne načine da opišu kako neki ljudi rade na nenaučan način, postalo je lako predstaviti ga kao mađioničara sa izuzetnim sposobnostima što je, uostalom, i privlačno za novinske tekstove“, ističe.

Karlson ističe još jedan momenat. A to je da su Amerikanci skloni da tehnološki uspeh povezuju sa osnivanjem kompanije i sticanjem velikog bogatstva, te i da to samo po sebi umanjuje značaj pronalazača iza kojih ne stoji kompanija koja nosi njihovo ime.

„Lakše je bilo slaviti Edisona…“

„Lakše je slaviti Edisona, Vestinghausa i Aleksandra Grejema Bela jer velike korporacije nose njihova imena. Takođe, treba imati u vidu da su te kompanije ponekad sklone da koriste imena svojih slavnih osnivača u marketingu i promociji, što se potom preliva i u popularne knjige, pa čak i u naučne radove, dodaje on.

Kustos u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu Vladimir Perić kaže da iako postoji određena doza pristrasnosti prema ličnosti od takvog značaja ipak ne misli da preterujemo u vezi s Teslom. (Muzej Nikole Tesle baštini originalnu arhivu čiju je građu UNESCO uvrstio u registar “Pamćenje sveta”. To predstavlja najviši oblik zaštite nekog kulturnog dobra)

„Značaj i uticaj njegovih pronalazaka na formiranje savremenog načina života je evidentan u tolikoj meri da ga nisu bez razloga nazivali čovekom koji je izmislio 20. vek. Sa pravom možemo reći i 21. vek“, dodaje naš sagovornik.

To je, kako kaže, jasno ako samo pomenemo nekolicinu najvažnijih pronalazaka:

Jedan od njih je motor na naizmeničnu struju koji je stvorio Drugu industrijsku revoluciju i čitav sistem elektrifikacije i upotrebe naizmenične struje koji i danas koristimo. Takođe, i bežična komunikacija bez koje ne možemo zamisliti život danas, pa sve do osnova informatike i robotike.

Tesla vs Edison

Podseća, međutim, da je Nikola Tesla ličnost koja je bila u direktnom konfliktu sa Tomasom Edisonom, izašavši kao pobednik iz tog konflikta, trijumfom Tesline ideje u tzv. „Ratu struja“.

Dodaje da se mora uzeti u obzir da je Tomas Edison u najmanju ruku američki nacionalni heroj.

„Pored toga, čini se da je Teslin odnos prema sopstvenom radu i njegova potpuna nesebičnost, ali i specifičan odnos prema materijalnoj dobiti, u suštoj suprotnosti sa načelima kapitalizma i osnovama „američkog sna“, zapaža Perić.

Tesla i njegovi patenti

Tesla je sa 116 osnovnih patenata zaštitio ukupno 125 svojih pronalazaka. Postoje i oni koje nije zaštitio. Razlozi su različiti.

„Neki patenti su mu bili odbijeni, za neke nije otklonio nedostatke u prijavi. Posebno su zanimljivi patenti koji mu nisu odobreni jer nije platio taksu„, dodaje Perić.

Pored toga, postoje i pronalasci za koje nikad nije podnosio prijavu. „Od telefonskog pojačivača iz perioda života u Budimpešti, pa sve do intrigantnog Zraka smrti“, dodaje Vladimir Perić.

Najvažniji Teslini patenti su svakako oni vezani za njegov polifazni sistem, na čelu sa indukcionim motorom. Čitav sistem i ideju Tesla je zaštitio sa čak 37 patenata. Pronalasci koje je Tesla zaštitio u najvećem broju zemalja su njegova pumpa i turbina.

Baština sećanja na Teslu

Muzej Nikole Tesle je od 1955. otvoren za javnost i osnovni koncept stalne postavke nije se mnogo menjao. Sa jedne strane nalaze se radni modeli kroz čiju demonstraciju se prikazuju neki od Teslinih najvažnijih pronalazaka. Sa druge su lični predmeti Nikole Tesle, koje Muzej čuva, kao što su komadi odevnih predmeta ili kancelarijskog pribora, kao i manji tehnički predmeti koje je imao. Takođe, na postavci se nalazi i sef iz njegove hotelske sobe. Osim muzeja postoje još neka mesta koja u većoj ili manjoj meri baštine sećanje. Teslina rodna kuća i crkva u Smiljanu ili njegova laboratorija na Long Ajlendu, hotelska soba u Njujorkeru, hotelu u kome je proveo poslednjih 10 godina života… Takođe, i Rankinova hidrocentrala na Nijagari, koja je sada muzejski kompleks, a u kojoj je Muzej Nikole Tesle prošle godine imao gostujuću izložbu.

Perić smatra da je od 2006. godine Teslina popularnost u konstantnom porastu. Njegov lik i delo čine Teslu svojevrsnim brendom, kaže.

„Tesla je na neki način izronio iz možda nepravedne zaboravljenosti ozbiljno osvajajući svetsku pozornicu. Sve više pažnje posvećuje mu se širom sveta“, dodaje Perić.

Različita percepcija

Sagovornici Forbes ukazuju i da treba imati u vidu da je Tesla u popularnoj kulturi prikazan i kao ludi naučnik, mađioničar, osoba koja poseduje natprirodne sposobnosti.

„Ne bi trebalo zaboraviti još jednog američkog junaka koji je, iako imaginaran, imao ne tako mali uticaj na američku pop kulturu. Upravo se Supermen u jednom od svojih prvih animiranih filmova bori protiv „zlog ludog naučnika“ koji personifikuje Teslu“, dodaje Perić.

Kako kaže, priča o Nikoli Tesli u budućnosti će zavisiti od svih nas koji se bavimo “pričanjem priče” o njemu i načinom na koji to činimo. „Nadam se da će to biti slika svojevrsnog heroja čovečanstva“, kaže.

Ukazuje da su njegov lik i delo obuhvaćeni kroz mnoge dodatne nastavne i vannastavne aktivnosti za decu. Ukazuje da je važno i to što je poseta Muzeju Nikole Tesle deo programa školskih ekskurzija. „Sve je više radova i prezentacija u školama na temu Nikole Tesle, pa i poziva da održimo dodatna predavanja“, dodaje kustos.

Što se tiče poseta muzeju, Perić kaže da se veliki broj stranih posetilaca interesuje za Teslin lik i delo. Najbolji primer je odnos vođenih tura u Muzeju Nikole Tesle kojih ima 10 dnevno. Sedam ili osam je na engleskom jeziku.

Viđenje još jednog od Teslinih biografa

Drugi biograf Nikole Tesle Mark Sajfer kaže da je još sedamdesetih sproveo istraživanje koje je pokazalo da Teslino ime nedostaje u mnogim knjigama o inovatorima i pronalazačima. Međutim, danas se situacija promenila.

„Tesla je heroj za Srbe, do te mere da su mnogi mladi ljudi iz Srbije odlučili da studiraju elektrotehniku. Srbija s pravom oseća ponos što je jedan od najvećih pronalazača svih vremena bio sa tih prostora“, tvrdi.

Tesla je, kako kaže, i simbol ujedinjenja, jer je rođen u Hrvatskoj. „Teslin otac je bio veoma zainteresovan za ideju jugoslovenstva, da bi svi slovenski narodi trebalo da se ujedine“, navodi Sajfer.

Prikupljanje podataka

Međutim, Tesla danas dobija sve više priznanja i u Americi, kaže. Više nego pre.

„Dobijam mnogo pisama od učenika osnovnih i srednjih škola koji rade svoje seminarske radove i naučne projekte o Tesli“, priča Sajfer.

Navodi kao primer i jedno istraživanje iz 2023. godne „GeekWire“ o tome ko je najveći „geek“ svih vremena (entuzijasta i zaljubljenik u nauku). Sa jedne strane su bili savremeni inovatori (Bil Gejts, Leri Pejdž, Džef Bezos, Ilon Mask), a sa druge istorijski inovatori (Albert Ajnštajn, Galileo Galilej, Guljelmo Markoni, Isak Njutn, Nikola Tesla, Leonardo da Vinči). Prvo mesto je pripalo Nikoli Tesli.

Govoreći kako je počeo svoje istraživanje o Tesli 1976. godine, kaže da je u to vreme jedini način da se pronađe materijal o njemu bio preko jedne američke organizacije gde je dobio prvu veliku Teslinu biografiju. Nju je 1944. napisao Džon O’Nil, koji je dobitnik Pulicerove nagrade.

O’Nil je poznavao Teslu. „Kada sam se ja počeo baviti analizama tokom 1970-ih i 1980-ih malo ljudi je znalo o Tesli“, priseća se.

Kaže da je uspeo za potrebe istraživanja da dobije Teslinu knjigu od oko 1.000 stranica koja sadrži njegova predavanja, patente i članke – reprint iz 1956. iz Muzeja Nikole Tesle u Beogradu.

Tesla u senci Pupina

Ipak, kaže da je Teslino ime izostavljeno iz nekih istraživanja. Ostao je uskraćen i za nagrade, dodaje Sajfer.

Nobelove i Pulicerove nagrade dodeljene su za različite aspekte njegovih izuma, kaže Sajfer. Pupin je, recimo, dobio Pulicerovu nagradu za autobiografiju „Od pašnjaka do naučenjaka“ i Teslu tu pominje samo u jednoj rečenici, a veliki deo knjige je o AC polifaznom sistemu, što je Teslin izum.

On ukazuje da je Čarls Proteus Štajnmec, koji je tada radio za Dženeral Elektrik, napisao udžbenik o AC polifaznom sistemu (objavljen 1897. godine), izostavio Teslino ime iz knjige.

„To je isto kao kada bi neko napisao udžbenik o teoriji relativiteta i izostavio ime Alberta Ajnštajna„, kaže Sajfer.

Podseća na još neke detalje kada je reč i tome da mu nije bilo lako i da je imao dosta protivnika.

Među njima je bio i Mihajlo Pupin. „Pupin je učinio sve što je mogao da umanji ili prikrije Teslinu ulogu“, tvrdi. „Zbog toga su mnogi univerziteti izostavljali kasnije Teslino ime iz istorije iskorišćavanja energije Nijagarinih vodopada“.

Kako je ostao bez Nobelove nagrade

Kada Nikola Tesla nije uspeo u projektu Vordenklifov toranj, kojim je planirao stvaranje svetskog bežičnog sistema, ljudi su zapamtili ime Guljelmo Markoni, koji je dobio Nobelovu nagradu, dok Tesla nije.

Zbog čega? „Pošto je Tesla prodao svoje patente kompaniji Vestinghaus Elektrik, njegovo ime se odvojilo od njegovih izuma„, podseća Sajfer.

Nakon kasnijeg neuspeha u Vordenklifu zbog nedostatka novca i odbijanja Dž. P. Morgana da obezbedi dodatna sredstva za završetak projekta, Markoni je postao poznat po bežičnoj telegrafiji.

„Ipak, njegov takozvani izum radija u potpunosti je bio zasnovan na Teslinim patentima„, kaže Mark Sajfer.

Tesla između nauke i okultnog

Godine 1899, Tesla je u svojim eksperimentima u Kolorado Springsu primio signale odnosno električne impulse za koje je pretpostavio da bi mogli biti komunikacija sa Marsa ili druge planete, što je izazvalo veliku pažnju i debatu u tadašnjoj javnosti.

Zbog toga su počeli da ga povezuju sa okultnim temama, navodi njegov biograf.

Njegovo ime je ostalo prisutno u krugovima koji istražuju prijave neidentifikovanih letećih objekata, dok je nestajalo iz glavnih naučnih tokova, ukazuje.

Uloga automobila u „oživljavanju“ Tesle

Sajfer kaže da je primetio da je objavljivanjem njegove biografije 1996. godine, Teslino ime počelo ponovo da se pojavljuje u javnosti.

„Jedan od ključnih razloga bio je to što sam imao više od 1.000 fusnota, pa su mnogi Teslini kritičari, a u to vreme ih je bilo mnogo, teško mogli da održe svoje stavove. Kroz fusnote sam mogao precizno da potkrepim svaku tvrdnju u vezi njegovog rada“, dodaje.

U biografiji je naveo i dokazao da je Tesla bio glavni pronalazač indukcionog motora, prenosa električne energije na velike udaljenosti pomoću naizmenične struje, fluorescentnog i neonskog osvetljenja, bežične komunikacije, osnove radio i TV prenosa, selektivnog podešavanja, osnove radio i mobilne telefonije, mogućnosti stvaranja neograničenog broja bežičnih kanala sa zaštićenom privatnošću.

Kaže i da je prepoznavanju Tesle pogodovalo to što njegovo ime koristi poznati brend električnih automobila.

Profesor Karlson međutim ima drugačije viđenje. Navodi da nije siguran da je kompanija automobila Tesla Ilona Maska značajno doprinela većoj prepoznatljivosti Nikole Tesle.

„Kada recimo spomenem da proučavam Teslu, ljudi automatski pretpostave da mislim na automobil ili kompaniju i samo maglovito znaju da je automobil dobio ime po čuvenom pronalazaču“, objašnjava Bernard Karslon.

Pogrešne tvrdnje

U javnom diskursu u Americi se često pominje da je puno doprineo inovacijama, ali da su mnogi drugi nastavili da razvijaju izume te je samim tim njegova uloga nedefinisana do kraja.

Sajfer kaže da je to jedna od najvećih pogrešnih tvrdnji kada je Tesla u pitanju.

Ono što je Tesla radio, posebno u svojoj bežičnoj laboratoriji u Kolorado Springs 1899. godine, bilo je da shvati kako da elektrifikuje celu planetu. Preciznim podešavanjem svoje opreme, Tesla je mogao da šalje energiju na drugu stranu planete bez gubitka snage, dodaje.

„Ono što je Tesla radio i danas živi“

Profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Branko Kovačević podseća da je Tesla otišao u Ameriku kada je shvatio da tamo mogu da se realizuju njegove ideje.

U Americi se u to vreme pametno razmišljalo, naglašava profesor. „Tamo je najlakše bilo realizovati ideje i patente. I Pupin i on su realizovali tamo svoje ideje“, kaže Kovačević.

„Ono što je konkretno Tesla uradio je živo i danas“, dodaje. Obeležio je istoriju civilizacije. Osvetlio je svet i napravio hidroelektranu na Nijagari, gde je od 14 patenata 11 bilo njegovih, podseća profesor.

Kaže da je i hidrocentrala na Đetinji koja je napravljena isto kada i Nijagara svojevrstan istorijski spomenik za njegov rad i da i danas radi. Ona je napravljena sasvim pod Teslinim patentima.

„Nije sve gledao kroz novac već ideju“

„Posle toliko godina neke stvari nisu prevaziđene, žive su i dalje. Teslin asinhroni motor, imate ga svuda, u beloj tehnici, tramvajima, svim uređajima. Tesla jednostavno ne može zastariti, on je izmisio 21. vek“, kaže.

Kada je reč o percepciji koju imamo u Srbiji u odnosu na onu koju ima ostatak sveta, naročito u Americi, gde je živeo i stvarao, profesor Kovačević objašnjava: „Treba imati u vidu i drugi momenat. Ne može nama i u Americi biti isti pogled jer se tamo dosta stvari gleda kroz biznis. Naime, oni su smatrali da nije bio talentovan za biznis i da bi se od negovih izuma mogao zaraditi veliki novac. Njega to toliko nije zanimalo već istraživanje, ideje i opšte dobro“.

Tesla je bio idealista, radio je za dobro čovečanstva, sam je želeo da prenese energiju na svaku tačku zemaljske kugle, to niko nije uradio do tada, dodaje profesor za kraj razgovora.