Nišlija osmislio startap koji pomaže muzičarima: Veštačka inteligencija umesto pratećeg orkestra
U svetu klasične muzike solisti se susreću sa jedinstvenim problemom – gde i kako mogu da pronađu orkestarsku pratnju kada se pripremaju i vežbaju za nastup. Razvoj tehnologija pružio je neke mogućnosti, poput vežbanja uz nasnimljene audio snimke orkestara, međutim, takve prakse nisu baš najbolje rešenje.
Razlog je jednostavan – audio snimci su „fiksirani“ kada je reč o tempu. Za razliku od pop muzike, u kojoj je tempo stabilan od početka do kraja, u klasičnoj muzici svako izvođenje, uvek podrazumeva različite varijacije tempa (brži i sporiji tempo, pauze, dahovi).
Tako je tridesetjednogodišnji Stefan Sretić našao rešenje. Zajedno sa svojim kolegama i prijateljima, osmislio je model koji pokreće veštačka inteligencija kako bi omogućio solistima da vežbaju uz orkestarsku pratnju bilo kada i bilo gde.
Ideja za pokretanje startapa je, kaže, proizašla iz ličnog iskustva, ali i iskustva prijatelja Andrije, inače kreativnog direktora njihove firme, jer su u praksi uvideli da je organizovanje proba sa klavirskim i orkestarskim pratnjama ozbiljan problem.
„Problemi klasičnih muzičara su isti kao i pre 400 godina, što nas je navelo da tražimo savremeno rešenje. Tako smo sredinom prošle godine osnovali PocketSymphony sa ciljem da iskoristimo prednosti moderne tehnologije kako bismo rešili poteškoće“, ističe Stefan.
A kako veštačka inteligencija kreira orkestar? Jednostavno. Interpretaciju soliste „sluša“ putem mikrofona, koristi duboko učenje i analizu zvuka kao mehanizam za praćenje tempa živog izvođača.
„U realnom vremenu reprodukuje orkestarsku pratnju koristeći unapred programirane virtuelne instrumente, koji se prilagođavaju izvođenju soliste. Tehnologija se oslanja na napredne modele mašinskog učenja, konvolucijske neuronske mreže za obradu zvuka i specijalizovane algoritme za tempo detekciju i sinhronizaciju“, objašnjava on.
Ovo rešenje može da se primeni i u edukativne svrhe u muzičkim školama i na akademijama, a može služiti i operskim kućama za pripreme solista, čime se olakšavaju muzičke probe i nastupi.
Od ideje do realizacije
Od inicijalne ideje do prvog funkcionalnog prototipa prošlo je, kaže, oko godinu dana. Tokom tog perioda intenzivno se radilo na istraživanju, anketiranju ranih korisnika, razvoju prototipa i testiranju rešenja.
„Razvoj PocketSymphony bio je izazovan, posebno u kreiranju AI modela i algoritama. Jedan od glavnih izazova bio je stvaranje realistične orkestarske pratnje i sinhronizacija sa solistom u realnom vremenu. Ove probleme smo rešavali kroz razvoj, kontinuirano testiranje sa muzičarima i stalno unapređivanje algoritama“, navodi Stefan.
Ovaj višestruko nagrađivan mladić koji inače predaje na katedri za klavir na Fakultetu umetnosti u Nišu, tim je okupio krećući se u krugovima istaknutih stručnjaka. Tako su Andrija, Dejan, Mirko i Marko, zajedno sa Stefanom, krenuli u potragu za investicijama, kako bi ideju sproveli u delo.
„Sredstva smo obezbedili putem lokalnih programa podrške za startape Raising Starts i Smart Start, državnih grantova i akceleratora. Shvatili smo važnost globalnog umrežavanja i pronašli smo investitore koji veruju u našu viziju“, kaže on.
Međutim, to nije jedini način. Stefan ističe i da strani investitori često prepoznaju potencijal u inovacijama i novim tehnologijama.
„Ključ je uveriti ih u jedinstvenost i skalabilnost ideje, kao i prikazati tim sposobnim da realizuje viziju. Uvek postoji rizik kada je reč o ulaganju, ali inovacije donose i veliku mogućnost za uspeh“, dodaje on.
Tim povodom, Stefan je na događaju Swiss Serbian Startup Night, kojem je prisustvovao i Forbes Srbija, predstavio investitorima i predstavnicima švajcarskog startap ekostistema svoje rešenje.
„Učešće na događajima kao što su Swiss Serbian Startup Night i Startup Days je ključno za naš dalji rast i napredak. Omogućilo nam je povezivanje sa investitorima, mentorima i stručnjacima koji su zainteresovani da se pridruže našem timu, što će značajno ubrzati naš razvoj i otvoriti nove mogućnosti“, ističe Stefan.
Šta dalje?
Na naše pitanje kakvi su planovi za budućnost i da li planiraju da se zadrže samo na ovom rešenju, Srefan kaže da se u budućnosti planira izgradnja baze muzičkih pratnji i izlazak na inicijalno tržište klasične muzike.
„Trenutno radimo na unapređenju AI modela za još precizniju sinhronizaciju sa solistom i istražujemo mogućnosti korišćenja dubinskog mašinskog učenja za interaktivno, personalizovano, muzičko iskustvo“, dodaje on.
A Stefan ima i savet za one koji žele da pokrenu nešto novo.
„Budite uporni i strastveni. Preporučujem učešće u akceleratorskim programima, startap habovima i mrežama za podršku, kao i aktivno traženje mentora i investitora. Najvažnije je verovati u svoju ideju, biti spreman na naporan rad i učenje iz svakog iskustva. Networking i upornost su ključni faktori uspeha“, zaključuje Stefan.