Norveški trezor Svalbard – čuvar semena i čovečanstva

Svalbard Global Seed Vault predstavlja osiguranje i dugoročnu zaštitu za jedan od najvažnijih prirodnih resursa na Zemlji od inkrementalnog i katastrofalnog gubitka raznovrsnosti useva koji se čuvaju u tradicionalnim bankama gena širom sveta. Kako i zbog čega baš Svalbard?

Svalbard je teritorija Kraljevine Norveške koja su lako mogli da u 12. veku otkriju Vikinzi i Rusi. Zasluge ipak idu Holanđaninu Vilijemu Barencu koji je do ostrva stigao 1596. godine. Najveće ostrvo Svalbarda je Spitsbergen, čije ime na holandskom znači oštri vrhovi. Nekad se celo područje tako nazivalo dok se konkretno ostrvo zvalo Vestspitsbergen.

U 16. i 17. veku to je bilo područje za lov na kitove, a smatra se da su u tom periodu samo Holanđani iz baze Smirenburg odneli oko 60.000 kitova. Danas ostrvo naseljava tek nešto više od 2.000 ljudi i 60% je pokriveno glečerima i snegom. Stanište je mnogobrojnim morskim papagajima, galebima, arktičkim lisicama i polarnim medvedima. Ali, nije po tome poznato, makar od 2008. godine.

Više od 1.700 banaka gena u svetu

Širom sveta, više od 1.700 banaka gena poseduje kolekcije prehrambenih useva za čuvanje. Neke vrste su prilično ugrožene. Izložene su ne samo prirodnim katastrofama i ratu, već i katastrofama koje se mogu izbeći, kao što su nedostatak finansiranja ili loše upravljanje. Nešto što deluje prilično obično i svakodnevno, poput neispravnog zamrzivača može da uništiti čitavu kolekciju. A svaki gubitak sorti useva je nepovratan poput nekadašnjeg izumiranja dinosaurusa, a danas životinja ili bilo kog oblika života.

Trezor semena Svaldbard čuva duplikate (rezervne kopije) uzoraka semena iz svetskih kolekcija useva. To je zaštita od katastrofalnog gubitka jer je obezbeđivanje raznovrsnosti useva u svetu već odavno postala globalna briga. To je preduslov za buduću sigurnost hrane i ishrane. Važnost očuvanja i korišćenja raznovrsnosti useva prepoznata je i u međunarodnom pravu i politici. Proklamovana je i u ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija.

Trezor na taj način nudi mogućnost budućim generacijama da prevaziđu izazove klimatskih promena i rasta stanovništva.

Minus 18, pa sve ostalo – zbog čega baš Svalbard

Za optimalno skladištenje semena neophodna je temperatura od -18°C. Permafrost je zemljište koje se nalazi na temperaturi tačke topljenja (mržnjenja) vode (0°C), ili ispod nje, u periodu od dve ili više godina. Ta vrsta zemljišta i debela stena unutar koje se trezor nalazi osiguravaju da će uzorci semena ostati zamrznuti čak i bez struje. Seme je zapečaćeno u troslojnim folijskim paketima napravljenim po meri. Oni su zapečaćeni u kutijama i uskladišteni na policama. Niska temperatura i nivoi vlage unutar skladišta obezbeđuju nisku metaboličku aktivnost. Tako osiguravaju da seme bude održivo tokom dužeg vremenskog perioda.

Ovo skladište je na idealnoj lokaciji iz nekoliko razloga. Istraživački tim uključuje bivšeg izvršnog direktora kompanije Crop Trust Kerija Faulera, iza koga su stale grupacije CGIAR (globalno partnerstvo koje ujedinjuje međunarodne organizacije koje se bave istraživanjem bezbednosti hrane). Tu je i Poljoprivredni univerzitet Norveške i NordGen – nordijski centar za genetičke resurse i čuvar genskih resursa finansiran od Nordijskog saveta ministara.

Oni su sproveli studiju izvodljivosti i zaključili da je Svalbard odgovarajuća lokacija za dugotrajno skladištenje semena. Seed Vault je otvoren kao partnerstvo između Ministarstva poljoprivrede i hrane Vlade Norveške, Nordijskog centra za genetičke resurse (NordGen) i Crop Trusta. Časopis Tajm proglasio je ovaj zadivljujući poduhvat šestim najboljim izumom te 2008. godine.

Globalni fond za raznovrsnost useva pruža podršku tekućim operacijama, kao i finansiranje pripreme i otpreme semena iz zemalja u razvoju u ovaj objekat. Nordijski centar za genetičke resurse (NordGen) upravlja objektom i održava javnu onlajn bazu podataka uzoraka koji se čuvaju u semenskom trezoru. Međunarodni savet nadgleda upravljanje i rad.

Najudaljenija severna tačka

Svalbard je najudaljenijija severna tačka na koju se može stići redovnim letom. Može se reći najnedostupnija dostupna destinacija. Dok je sam ulaz vidljiv, sam semenski svod nalazi se više od 100 metara unutar planine. Područje je geološki stabilno i nivoi vlažnosti su niski. Svod je znatno iznad nivoa mora, pa je tako zaštićen od poplava okeana, i u najgorem scenariju porasta nivoa mora. Permafrost nudi prirodno zamrzavanje za seme, obezbeđujući isplativo i bezbedno čuvanje.

Trezor ima kapacitet za skladištenje 4,5 miliona sorti useva. Svaki paket semena u proseku se sastoji od 500 semena, tako da se u skladištu može smestiti najviše 2,5 milijardi primeraka.

Od maja 2024. trezor poseduje više od 1,3 miliona sorti koje potiču iz skoro svake zemlje na svetu. Oni se kreću od jedinstvenih sorti glavnih afričkih i azijskih namirnica kao što su kukuruz, pirinač, pšenica, kravlji grašak i sirak do evropskih i južnoameričkih sorti patlidžana, zelene salate, ječma i krompira.

Samo deponenti mogu da povuku seme

Trezor već sadrži najraznovrsniju kolekciju semena prehrambenih useva na svetu. Cilj je da zaštiti što je moguće više jedinstvenog svetskog genetskog materijala useva, istovremeno izbegavajući nepotrebno dupliranje. Biće potrebno nekoliko godina da se sastavi. Banke gena prvo moraju da umnože zalihe semena, a druga semena treba da se regenerišu pre nego što mogu da se otpreme na Svalbard.

Kutije za seme se čuvaju pod „uslovima crne kutije“, što znači da su deponenti jedini koji mogu da povuku svoje seme. Kada se seme deponuje u Svalbard, njihovo pravno vlasništvo se ne prenosi. To znači da je deponent koji odluči da čuva seme u trezoru i dalje vlasnik semena i jedini koji ga može povući. Kao rezultat građanskog rata u Siriji, Međunarodni centar za poljoprivredna istraživanja u sušnim područjima (ICARDA) nije bio u stanju da održava svoju sirijsku banku gena i napravio je prvo povlačenje semena iz skladišta da bi se regenerisalo i pohranilo to seme u aktivnom stanju u Libanu i Maroku.

Seme iz Albanije, Hrvatske i Makedonije prvi put deponovano

Seed Vault je obeležio svoju desetogodišnjicu u februaru 2018. godine primanjem pošiljki od preko 70.000 sorti useva od 23 depozitara, čime je ukupan broj primljenih sorti tada iznosio više od milion (ne računajući povlačenja). Pleme Čiroki bila je prva domorodačka grupa koja je dala depozit u obliku semena devet nasleđenih prehrambenih useva iz vremena pre evropske kolonizacije.

Zahvaljujući ažuriranju portala SEED (centralni resurs za deljenje i omogućavanje podataka o životnoj sredini) novodeponovano seme bi prvi put moglo da se stavi u istu kutiju kao depozit iz prethodne godine, što će uštedeti prostor za buduće pošiljke od istih depozitara.

Svetski lideri sastali su se u ovom trezoru u februaru na samitu „Seed“ kako bi razgovarali o genetičkoj raznolikosti za otpornije sisteme ishrane. U međuvremenu, broj sorti semena uskladištenih u semenskom trezoru premašio je milion od ukupnog kapaciteta od 4,5 miliona.

Trezor za seme obeležio je svoju 15. godišnjicu u februaru 2023. Primili su tada skoro 20.000 uzoraka semena od 20 deponenata, uključujući prve kolekcije iz Albanije, Hrvatske, Severne Makedonije i Benina. Nakon ovih pridošlica pokrenuta je i nova virtuelna tura koja omogućava posetiocima da uživaju u svim čarima raskoši ljudskog promišljanja, brige i tehnologije.