Ovaj startap omogućava korišćenje računara osobama s invaliditetom – bez ugrađenog čipa u glavi

Rabi Jici Harvic već 10 godina komunicira isključivo očima. Amiotrofna lateralna skleroza (ALS), poznata i kao Lu Gerigova bolest, dijagnostikovana mu je 2013. godine. Brzi gubitak kontrole nad mišićima značio je da može da „govori“ samo mukotrpnim spelovanjem reči pomoću tabele za praćenje očiju. To je, kako možete zamisliti, frustrirajuće i obeshrabrujuće.

Jedan od 30.000 Amerikanaca koji trenutno žive sa ALS-om (oko 5.000 novih slučajeva dijagnostikuje se svake godine), Harvic nije imao mnogo mogućnosti za olakšanje, ali sada se polako pojavljuju nove opcije.

Jednu od njih razvio je Andreas Forsland, izvršni direktor kompanije Cognixion. Njegov interfejs između mozga i računara (BCI) omogućava paralizovanim pacijentima interakciju sa računarima i komunikaciju. Za razliku od sličnih tehnologija koje razvija Neuralink Ilona Maska, rešenje kompanije Cognixion ne zahteva hiruršku ugradnju u lobanju. Kompanija je objavila da je započela svoje prvo kliničko ispitivanje u kojem će tehnologiju testirati na 10 pacijenata sa ALS-om. Rabi Harvic je jedan od njih i već tri dana nedeljno trenira sa uređajem.

„Veoma obećavajuće“

Harvicov negovatelj izjavio je za Forbes da već primećuju napredak. „Izgleda veoma obećavajuće“, rekao je. „Prvi put kada je otvorio tastaturu, uspeo je samostalno nešto da kaže, što nas je iznenadilo. Već dugo ga nisam video da to može da učini sam“.

Cognixion je prikupio 25 miliona dolara od investicionih fondova poput Prime Movers Lab i Amazon Alexa Fund za razvoj svog BCI uređaja nazvanog Axon-R. Reč je o kacigi koja može očitati moždane talase pomoću EEG-a i pratiti pokrete očiju, omogućavajući korisnicima interakciju sa proširenom stvarnošću.

Ova tehnologija omogućava različite načine komunikacije, uključujući i „kucanje“ reči koje se zatim glasno izgovaraju putem računarskog zvučnika. Kompanija koristi generativne AI modele koji se prilagođavaju govornim obrascima pacijenata, što bi s vremenom trebalo da ubrza komunikaciju. Razvojni API omogućava programerima izradu aplikacija za uređaj. Forsland je izjavio da trenutno na tome radi oko 10 timova.

Klinička studija

Klinička studija proceniće sposobnost pacijenata da koriste Axon-R i pratiće njihov napredak tokom vremena, kao i optimizovati BCI za pacijente. Ispitivanje delimično finansira ALS Accel, nova podružnica neprofitne organizacije ALS Association, koja podržava razvoj novih tretmana za obolele od ALS-a.

Prema proceni Morgan Stenlija iz oktobra prošle godine, tržište interfejsa između mozga i računara moglo bi dostići 80 milijardi dolara do 2035. godine. Investiciona banka prepoznala je potencijalne primene ove tehnologije u lečenju raznih stanja osim ALS-a, uključujući cerebralnu paralizu, multiplu sklerozu, epilepsiju i druga neurološka oboljenja – i to samo za implantabilne uređaje.

Iako implantabilni uređaji nude određene prednosti, Forsland vidi još veću priliku za svoju neinvazivnu tehnologiju. Ona ne zahteva operaciju i pruža veću fleksibilnost za programere aplikacija. Cognixion planira da do 2035. godine ima više od tri miliona korisnika svoje tehnologije.

Brzo u komercijalnoj upotrebi

Nakon završetka početne studije na 10 pacijenata ove jeseni, Cognixion planira da sprovede drugo ispitivanje sa do 50 pacijenata sa ALS-om. Ako rezultati budu jednako pozitivni, to bi moglo olakšati odobrenje Axon-R uređaja od strane FDA-a, koji mu je već dodelio status uređaja koji donosi „proboj“. Forsland je zbog toga uveren da će kompanija brzo komercijalizovati svoj proizvod.

„Dok se kompanije poput Neuralinka bore sa ugradnjom svojih prvih uređaja u pacijente, mi ćemo ovog leta imati 10 korisnika koji će, nadamo se, ponovo moći da vode razgovore nakon dugo vremena tišine“, izjavio je.

Aleks Knap, novinar Forbes