Ovako izgleda profil osnivača startapa u Srbiji

To je muškarac star između 30 i 39 godina, tačnije ima 35, sa diplomom visokog obrazovanja iz oblasti menadžmenta i ekonomije ili softverskog inženjerstva, koji je prethodno iskustvo za osnivanje i vođenje startapa u najvećoj meri stekao kroz radna iskustva u korporacijama ili u vođenju sopstvenog biznisa.

Najveći izazov mu je obezbeđivanje finansiranja, da pridobije kupce i zaposli nove ljude. Moglo bi se očekivati da možda već ima iskustvo u pokretanju startapa, a motiv mu je rešavanje nekog problema ili komercijalizacija ideje.

Živi u Beogradu i zasad uglavnom ne uspeva da napravi profitabilan biznis.

Ovako u najkraćem izgleda profil srpskog osnivača startapa.

Inicijativa „Digitalna Srbija” objavila je prethodne nedelje Startap skener 2024, novu sveobuhvatnu analizu okruženja u kom posluju domaće inovativne tehnološke kompanije fokusirane na globalno tržište. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 201 startapa, a realizovano je u okviru projekta „Preduzmi ideju”, koji konzorcijum okupljen oko Inicijative „Digitalna Srbija” sprovodi u saradnji sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID).

Trećina osnivača (33%) su pre trenutnog preduzetničkog poduhvata već učestvovali u pokretanju barem jednog startapa. 

Uprkos široko prihvaćenom mišljenju da je kreiranje inovativne ideje i postizanje globalnog uspeha često rezultat individualnog napora, ipak osnivanje startapa pretežno je timski poduhvat – u čak 83,6% slučajeva.

Muškarci dominantniji

Startap statistika nije naklonjena ženama jer je analiza pokazala da većina startap timova ima isključivo muške osnivače (64,1%), dok 27,4% startapa u osnivačkom timu ima samo jednu ženu.

Uglavnom 37,8% startapa funkcioniše sa isključivo muškim menadžment timovima, dok je u 49,3% startapa prisutan samo jedan ženski član menadžmenta. Svega 4,5% startapa ima menadžment sastavljen isključivo od žena.

Poslednje istraživanje demantovalo je uglavnom zastupljeno i opšte prihvaćeno mišljenje da su osnivači startapa pretežno osobe sa tehničkim znanjem i veštinama, poput inženjera, programera i stručnjaka iz oblasti informacionih tehnologija.

Više od polovine ispitanih startapa ima u svom osnivačkom timu netehničke osnivače koji dolaze iz industrija poput marketinga, biznisa, finansija i kreativnih industrija.

Osnivač startapa ne liči na Džobsa ili Gejtsa

Istraživanje pokazuje da je najbrojnija starosna grupa osnivača startapa u Srbiji ona od 30 do 39 godina, koju čini 41% ispitanika. Osnivači u starosnoj kategoriji od 40 do 49 godina čine 25,5% ukupnog broja, dok su mladi između 15 i 29 godina osnivači u 28,2% startapa što je znatno veći procenat u odnosu na 2022. i 2023. godinu (19,5%, odnosno 19,2%). Samo 5,3% osnivača prelazi starosnu granicu od 50 godina.

Rezultati dobijeni na osnovu istraživanja u najvećoj meri se poklapaju sa svetskim i evropskim trendovima, i istovremeno odstupaju od stereotipnog viđenja uspešnog osnivača – mlade muške osobe u dvadesetim godinama, koji je napustio fakultet i započeo svoj biznis iz garaže, što su popularizovali primeri poput Stiva Džobsa, Bila Gejtsa ili Marka Zakerberga.

Što se tiče obrazovne strukture osnivača startapa u Srbiji, većina osnivača je stekla visoko obrazovanje, a najveći broj poseduje master diplomu (35,1%). Diplomu osnovnih studija ima 22,9% osnivača, dok je doktorat steklo 8% osnivača. Manji procenat, od 10,6% osnivača, ima diplomu srednje škole, a 10,1% trenutno studira na osnovnim studijama.

Podaci istraživanja pokazuju da je najveći broj osnivača startapa (32,4%) stekao diplomu iz oblasti softverskog inženjerstva. Odmah za njima, značajan deo čini tehničko-tehnološka oblast (31,4%). Oblast društveno-humanističkih nauka zastupljena je sa 21,3%, dok je prirodno-matematička oblast zastupljena kod 9% osnivača.

Većina nije ostvarila prvu prodaju

Značajan udeo startapa (34,9%) još uvek nije ostvario prvu prodaju, što je direktno povezano sa činjenicom da su uglavnom formirani pre manje od dve godine i prioritet je uspostavljanje poslovanja i razvoj proizvoda.

Kada je reč o podizanju prve investicije, 17,4% startapa uspeva da to postigne u prvih šest meseci. Međutim, većina startapa još nije privukla početni kapital.

Već neko vreme ukazuje se na to da je primetan eksponencijalni rast broja startapa iz godine u godinu, a uglavnom je većina registrovana kao društvo sa ograničenom odgovornošću.

AgriTech i FoodTech odskočili

Kada je reč o sektorima u kojima startapi najčešće posluju, AgriTech i FoodTech se ističu kao vodeći sektori, a Biotech i Medtech predstavljaju još jednu ključnu oblast.

Ovaj Startap Skener pokazao je i neke novitete: posebno značajna razlika vidljiva je u sektoru obrazovanja koji je 2023. bio zastupljen sa 1,8%, a ove godine je 12,9% ispitanika navelo obrazovanje kao industriju u kojoj njihov startap posluje.

Najviše startap timova je u Beogradu, tačnije skoro 58 odsto. Vojvodina, kao drugi po veličini region prema broju startapa, ima značajnu zastupljenost sa 22,9%, dok startapi iz Centralne Srbije čine 19,2% .

Polovina startapa (51,8%) posluje na tržištu Srbije, a četvrtina (28,9%) u drugim zemljama Zapadnog Balkana. Od inostranih tržišta značajne destinacije za srpske startape su Evropa (36,8%) i SAD (27,5%). Pored toga, Azija i MENA region sa 10,9% i 8,5% odražavaju globalne aspiracije srpskih startapa.

Samostalnost pre svega

Skoro trećina osnivača navodi da im je glavni motiv za pokretanje startapa rešavanje određenog problema.

Komercijalizacija ideje predstavlja motivaciju za pokretanje startapa kod 20,2% osnivača, što ukazuje na značaj preduzetništva i stvaranja novih proizvoda i usluga na tržištu.

Skoro petina osnivača (19,1%) kao glavni motiv izabrala je želju da budu samostalni u radu i da samostalno vode posao.

U većini slučaja, startapi se suočavaju sa izazovima generisanja prvih prihoda i postizanja profitabilnosti, zbog čega ne iznenađuje da je značajan deo startapa (41,8%) poslovao bez prometa, navodi se u istraživanju. Svaki četvrti imao je promet ispod 50.000 evra, a iznad milion išlo je samo 3,5 procenata.

Skoro 70% startapa neprofitabilno

Skoro 70 odsto startapa u Srbiji još nije profitabilno, što je neznatno više nego prošle godine.

Iz analize biznis modela startapa u Srbiji, primećuje se značajan rast u broju startapa koji posluju po modelu B2B – business to business, sa prošlogodišnjih 67,3% na ovogodišnjih 82,6%.

Takođe, došlo je do povećanja i u segmentu modela B2C – business to consumer, sa prošlogodišnjih 27,7% na 50,2%. Za razliku od prošle godine kada nijedan startap nije označio da posluje po modelu B2G – business to government, ove godine je 11,4% startapa navelo da posluju na ovaj način.