Ovo je godina u kojoj je veštačka inteligencija postala mejnstrim: Zaslužni su ČetGPT i milijarde dolara

Dok su investitori milijarde dolara ulagali u alate za generativnu veštačku inteligenciju, javnost se počela suočavati s teškim pitanjima o ovoj tehnologiji koja brzo, ali sigurno, menja društvo.

Ovo je bila godina veštačke inteligencije. Nakon predstavljanja u novembru 2022. ČetGPT je postala jedna od najbrže rastućih aplikacija u istoriji: unutar dva meseca dobila je 100 miliona mesečnih korisnika. Veštačka inteligencija postala je tema godine, baš kao što je Bil Gejts predvideo u januaru, a čitav niz startapa pojavio se na tech sceni s alatima veštačke inteligencije koji mogu stvoriti sve, od glasova do videozapisa. Očito je da je veštačka inteligencija prešla veliki put od početka godine kada su se ljudi pitali hoće li ČetGPT jednog dana zameniti Gugl pretraživač.

“Puno me više zanima razmišljanje o stvarima većim od pretraživača… Šta radimo, a da to bude potpuno novo i više kul?“, rekao je izvršni direktor OpenAI, Sem Altman, za Forbes u januaru.

Milijarde dolara investicija

Ovakva brzina tehnološkog napretka za oko je zapela i investitorima, a u sektor su počele da pristižu milijarde dolara ulaganja. Put je predvodio Majkrosoft, uloživši 10 milijardi dolara u OpenAI, a ta kompanija navodno je danas procenjena na 80 milijardi dolara.

Inflekšen (Inflection) je svog četbota Pi predstavio u junu i prikupio 1,3 milijarde dolara, a vrednost kompanije procenjena je na četiri milijarde dolara. Mesec dana kasnije je vrednost platforme Haging fejs (Hugging Face) za open sors (open source) modele veštačke inteligencije procenjena na četiri milijarde dolara. U septembru je Amazon najavio kako planira da uloži četiri milijarde dolara u konkurenta OpenAIa, kompaniju Antropik (Anthropic), koja je vlastitog četbota Claude 2.0 predstavila u julu, a čija se vrednost danas procenjuje na 25 milijardi dolara.

Groznica veštačke inteligencije proizvela je još nekoliko jednoroga, poput kompanije Adept koja izrađuje AI asistente koji mogu za korisnike pretraživati internet i pokretati kompjuterske programe. Tu je i Character AI, kojeg 20 miliona ljudi koristi kako bi kreirali i čavrljali s četbotovima koji nalikuju osobama poput Ilona Maska ili Tejlor Svift. Typeface, Writer i Jasper su startapi za generativnu veštačku inteligenciju koji pomažu kompanijama da automatizuju zadatke poput pisanja imejlova ili sažimanja opsežne dokumentacije, a i u njih se mnogo ulaže.

Ipak, u trci za izgradnju i predstavljanje takvih alata, tech gigant Gugl našao se u zaostatku: predstavili su svog četbota Bard i AI model Gemini tek krajem godine.

AI ulazi u svaku sferu života

Veštačka inteligencija ove je godine ušla u praktično svaku poru života. Učitelji su se bojali da će njihovi učenici koristiti ČetGPT kako bi varali na zadacima, a alat je zabranjen u nekim od najpopularnijih školskih okruga Amerike. Lekari i bolnice počeli su da koriste generativnu veštačku inteligenciju ne samo za pisanje beležaka i dosadne zadatke, već i za dijagnostifikovanje pacijenata. Čak su i neki politički kandidati posegnuli za veštačkom inteligencijom kako bi komunicirali s potencijalnim glasačima tokom političkih kampanja, dok su neki te alate koristili za kreiranje dipfejk sadržaja svojih političkih protivnika.

Sadržaj nastao korištenjem veštačke inteligencije preplavio je internet i raspirio strahove o zloupotrebi široko dostupnih alata za stvaranje štetnog sadržaja. Lažne vesti kreirane AI programima postale su viralne na TikToku i Jutjubu, a pornografija nastala veštačkom inteligencijom preplavila je Redit i onlajn prodavnicu Etsi (Etsy).

Dok se sadržaj niskog kvaliteta širio internetom, ČetGPT je izazvao haos u svetu frilensera: mnogi su se bojali da će izgubiti poslove zbog popularnog novog programa koji sadržaj može da stvara brže i jeftinije od ljudi.

Kompanije su počele da koriste AI četbotove za intervjuisanje i zapošljavanje novih radnika, što je dovelo do pitanja oko predrasuda i rizika koji dolaze s tom tehnologijom. Sajber kriminalci su otkrili da je ČetGPT koristan za pisanje kodova za viruse, a neki su ga koristili za nadzor društvenih medija. Kako bi se borili protiv nekih od tih problema, Majkrosoft i Gugl oformili su posebne timove kako bi vlastite modele učinili sigurnijima.

“Još uvek ima mnogo nerešenih pitanja,” kaže Regina Barzila, profesorka inženjerstva i računaskih nauka na MIT CSAIL-u. “Moramo da imamo alate koji mogu da otkriju probleme i pristranosti u tim skupovima podataka. Moramo osmisliti meta tehnologije veštačke inteligencije koje mogu da regulišu AI i pomognu da budemo u mnogo sigurnijoj poziciji nego što je to slučaj danas”.

Kršenja autorskih prava

Ove godine su protiv OpenAI, Stabiliti AI i Antropika pisci i programeri digli čitav niz tužbi za kršenje autorskih prava. Oni tvrde kako su ti alati izgrađeni na ogromnim skupovima podataka koristeći njihov autorski sadržaj bez njihovog pristanka ili kompenzacije. Pravni stručnjak Edvard Klaris predviđa kako će te grupne tužbe otvoriti prostor za nova, istančanija pravila oko pravedne upotrebe veštačke inteligencije.

“U pravnom svetu događa se ogroman broj AI transakcija. Neki ljudi su uzrujani jer je njihov rad iskorišćen za kreiranje podataka za obuku tih alata i žele da budu u poziciji da mogu da prodaju licencu za svoj sadržaj AI kompanijama i tako budu plaćeni za korišćenje njihovih radova”, kaže Klaris.

Nakon što je Evropska unija preduzela korake da novu tehnologiju reguliše novim zakonom o veštačkoj inteligenciji, u Americi je i administracija predsednika Bajdena izdala izvršnu naredbu kojom se od startapa koji razvijaju AI modele koji mogu predstavljati opasnost za nacionalnu sigurnost zahteva da svoj rad podele s vladom. Iako su tehnološke kompanije uglavnom podržale takav zakon, startapi su se uplašili da bi on mogao da uguši inovaciju.

“Ako gledate u taj zakon, on je naveo određene principe, što je dobro, ali ne govori se o tome kako da te principe pretvorimo u nove tehnologije i zaštite kako bismo alat koji koristimo zaista učinili sigurnim,” kaže Barzila.

Interne svađe

U ovoj godini smo videli i sukobe među liderima u svetu veštačke inteligencije, koji su podeljeni oko toga da li bi novu tehnologiju trebalo razvijati otvoreno ili bi to iza zatvorenih vrata trebalo da čine velike kompanije poput Gugla, OpenAIa i Antropika. Neki su progovorili o sigurnosnim problemima povezanima s open source AI modelima, budući da bi ih bilo ko mogao zloupotrebiti. Drugi, poput glavnog naučnika kompanije Meta Jana Lekuna (Yann LeCun), zagovaraju otvorene i transparentne stres testove open source AI modela.

Ova interna podela postala je vrlo javna krajem novembra, nakon što je izvršnog direktora OpenAI Sema Altmana iz kompanije izbacio upravni odbor, tvrdeći da Altman nije bio “potpuno iskren” u razgovorima s odborom. Nekoliko dana kasnije Altman je vraćen na svoju raniju ulogu, nakon što su zaposleni zapretili da će masovno napustiti kompaniju ako se Altman ne vrati. Kompanija je takođe u svoj odbor dovela nove direktore, uključujući Breta Tejlora (Bret Taylor) i Larija Samersa (Larry Summers).

Ključna pitanja na koja će nam 2024. možda dati odgovor tiču se ekonomije veštačke inteligencije, kaže suosnivač i izvršni direktor Hugging Face Klement Delang (Clement Delangue), konkretno oko toga kako će ti silni startapi postići profit i doneti zaradu investitorima. Mnogi modeli oslanjaju se na procesore divova poput Envidije i AMD-a i vrlo su skupi, a imaju i ogroman karbonski otisak budući da se obučavaju na velikim količinama podataka.

“Sledeće godine većina kompaniji će shvatiti da više smisla imaju manji, jeftiniji i specijalizovani modeli,” kaže Delang.

Raši Šrivastava, novinarka Forbes