Pikaču ili Dinstaču: Zašto kompanija kojoj su Pokemoni doneli milijarde baca sve niz vodu i okreće se ka AI

Dok prolazite kroz sedište kompanije Niantic u čuvenoj zgradi Ferry Building u San Francisku, dočekuju vas džinovski plišani Pokemoni. Na amfiteatarskim stepenicama, ogroman Snorlaks drema u uglu, dok je Bulbasaur spreman da skoči. Na drugoj strani, zbunjeni Psajdak zuri u daljinu. Možda baš ka neočekivanoj budućnosti kompanije.

U martu je Niantic objavio pravu bombu. Kompanija koja stoji iza igre Pokemon Go – nekada najveće mobilne igre u SAD-u – odlučila je da napusti svet igara i u potpunosti se posveti veštačkoj inteligenciji. Prodala je svoj segment za razvoj igara saudijskoj kompaniji Scopely za 3,5 milijardi dolara i preimenovala se u Niantic Spatial. Umesto da razvija AR igre za mobilne telefone, sada će praviti modele veštačke inteligencije koji analiziraju stvarni svet za potrebe poslovnih korisnika.

„Nije baš uobičajeno da uspešna kompanija uradi ovakvu ‘ćelijsku deobu’ – da formira dve kompanije“, kaže suosnivač i izvršni direktor Džon Henki za Forbes. „Postalo nam je jasno da je najbolji način da maksimalno iskoristimo potencijal oba segmenta. Da ih razdvojimo i pustimo da svako ide svojim putem“.

Podaci iz Pokemona usmereni u AI

Sada se Niantic u potpunosti fokusira na svoju novu platformu Spatial, predstavljenu u novembru. Ona nudi alate za mapiranje pomoću AI. Kompanije ih mogu koristiti, recimo, za kreiranje ruta za robote ili za napajanje AR naočara. Baš kao što veliki jezički modeli omogućavaju veštačkoj inteligenciji da generiše tekst, Niantikovi veliki geoprostorni modeli (LGM) pomažu AI da razume, navigira i deluje u fizičkom prostoru kao čovek. Ovi modeli mogu rekonstruisati 3D prikaze stvarnih mesta zahvaljujući ogromnoj bazi lokacijskih podataka. Ti podaci su sakupljenih iz 48 milijardi kilometara koje su ljudi prešli igrajući Pokemon Go i Ingress. A kada podaci nisu potpuni, generativna AI popunjava praznine. Na primer, procenjuje ugao statue ili nedostajuće uglove prostorija.

Zaokret Niantika osvetljava tektonski pomak koji je generativna AI izazvala u Silikonskoj dolini otkad je ČetGPT uzdrmao industriju pre skoro dve i po godine – menjajući čak i dobro ustaljene, deceniju stare kompanije poput Niantika. Prema podacima firme Gartner, tržište prostorne računarske tehnologije (spatial computing) trebalo bi da poraste na 1,7 biliona dolara do 2033, sa 110 milijardi iz 2023. godine, uz podršku firmi poput TomToma i tehnoloških giganata kao što je Gugl. „Prilika je ogromna“, kaže Tuong Ngujen, analitičar iz Gartnera.

Velika konkurencija

Ali konkurencija je ozbiljna. U oblasti prostorne AI, Niantic se suočava s moćnim rivalima. Još od 2021. godine, Envidija, proizvođač čipova vredan tri biliona dolara, nudi platformu Omniverse, koja stvara 3D „digitalne blizance“ za simulacije u fabrikama i industrijskim okruženjima. Prošle godine, pionirka računarskog vida Fei-Fei Li, poznata kao „kuma AIa“, osnovala je startap World Labs, koji razvija AI sposobnu da stvara 3D fantazijske svetove – korisne za razvoj igara ili astronautske simulacije. Kompanija već vredi milijardu dolara – iako još nije lansirala nijedan proizvod.

Kako bi finansirao novi pravac, Niantic se okrenuo postojećim investitorima, uključujući Coatue, Battery Ventures i CRV, koji su uložili 250 miliona dolara. Kao deo dogovora, koji je bio u pripremi godinu dana i očekuje se da bude završen do kraja meseca, oko 400 zaposlenih iz sektora igara prelazi u Scopely (koji stoji iza igre Monopoly Go). Oko 200 će ostati u Niantiku. Tokom restrukturiranja, kompanija je otpustila više od 65 ljudi. Henki kaže da se ne očekuju nova „značajna“ otpuštanja, iako bi još jedna ili dve osobe mogle napustiti firmu u finalnim fazama dogovora.

Koliko je milijardi doneo Pokemon Go

Od samog početka, Pokemon Go je bio ogroman hit, koji je od 2016. do danas doneo oko osam milijardi dolara prihoda, procenjuju analitičari. Gotovo deceniju kasnije, igra koja od igrača zahteva da love virtuelne Pokemone krećući se po stvarnim lokacijama, dostigla je 100 miliona igrača u 2024, kaže Niantic. Kompanija je prošle godine prihodovala milijardu dolara, sa 30 miliona mesečnih korisnika u celokupnom portfoliju. Uključujući i Pikmin Bloom (igru za brojanje koraka, razvijenu s Nintendom) i Monster Hunter Now (razvijenu s Capcom-om). Iako Niantic ne izdvaja prihode po igrama, firma za istraživanje tržišta Aldora Intelligence procenjuje da je najveći deo zarade došao upravo od Pokemon Goa – čak 770 miliona dolara od ukupne milijarde u 2024.

Igra je bila „uhvaćen grom u boci“, ali Niantic nije uspeo da ponovi isti uspeh. Harry Potter: Wizards Unite, prvi veliki projekat nakon Pokemon Go, lansiran je 2019, a ugašen 2022. Te godine kompanija je otpustila oko 90 ljudi i zatvorila više igara u razvoju. Uključujući i onu zasnovanu na Transformersima. Godinu kasnije, zatvoren je i studio u Los Anđelesu, a otpušteno 230 ljudi. Četvrtina tadašnje radne snage. To je značilo i otkazivanje većih projekata s partnerima poput NBA i Marvela. Čak je i Pokemon Go izgubio sjaj. I dalje je u top 10 RPG igara na Eplovom App Store-u, ali je ispao iz top 100 besplatnih igara.

Henki insistira da prodaja nije rezultat loših poslovnih rezultata u sektoru igara. „Ne radi se o napuštanju posla sa igrama“, rekao je. „Pogledajte igre koje imamo – prihod je dobar“, dodaje. Ističe uspešno lansiranje igre Monster Hunter Now 2023. godine. Prema podacima Aldore, igra je prošle godine donela 142 miliona dolara – rast od 23% u odnosu na godinu ranije. Osnivač Aldora Intelligence, Just van Dreunen, koji proučava industriju već 15 godina, saglasan je: „Ovo nije bila rasprodaja u očaju da se firma spasi“.

Fokusiranje kompanije

Najveći razlog za razdvajanje, kažu rukovodioci Niantica, jeste fokus. Unutar kompanije je stalno postojalo nadmetanje za resurse između sektora za razvoj igara i tehnološkog sektora koji je razvijao sve AR i mape koji pokreću te igre. Tehnički tim, na primer, razvio je vizuelni pozicioni sistem, koji može tačno odrediti gde i kada je neko bio. Kao kad uhvatite Skvirtla na Grand Central Terminalu u podne. Tehnološki portfolio uključuje i Scaniverse, aplikaciju kupljenu 2021. Ona omogućava korisniku da napravi 3D model sobe skeniranjem telefonom – slično kao kod panoramskih fotografija.

Sada kompanija može uložiti svu energiju u poslovne klijente. Iako to znači da više ne može da se osloni na svoju primarnu mašinu za novac. „Moraćemo da se oslonimo na sopstveni prihod“, kaže tehnički direktor Brajan Meklendon. „I nećemo više morati da delimo pažnju između održavanja Monster Huntera, Pokemon Go i svega ostalog, već ćemo se fokusirati samo na ovo“, rekao je, misleći na novu poslovnu platformu. Brendon Gleklen, partner u Battery Ventures koji je prvi uložio u Niantic 2019, rekao je za Forbes da je ovaj potez bio neizbežan. Upoređuje pokušaj kombinovanja igara i razvoja AI s „dvema osobama koje pokušavaju da trče trku s tri noge“.

Povratak korenima?

Zaokret ka poslovnoj primeni AI predstavlja ozbiljan korporativni zaokret za kompaniju poznatu po razigranoj kulturi. Ime je dobila po Niantiku, olupini kitolovačkog broda koji je doveo tragače za zlatom u San Francisko tokom zlatne groznice 1849. godine. Njegovi ostaci i danas se nalaze ispod kule TransAmerica. U znak poštovanja prema brodu, Niantikov hol je uređen kao paluba starog broda, s antikvitetima poput topa i ronilačkog odela.

Ali Henki kaže da je nova strategija povratak njegovim korenima. Kao pionir u digitalnom mapiranju, Henki je 2001. koosnovao Keyhole, startap za satelitske snimke koji je Gugl kupio 2004. za oko 35 miliona dolara u akcijama i na čijim temeljima je napravljen Google Maps. Nakon što je preuzeo vođstvo nad globalnim mapiranjem u Guglu, osnovao je Niantic 2010. kao malu gejming diviziju unutar te tehnološke kompanije. Dve godine kasnije, lansirao je Ingress, naučnofantastičnu igru nalik „osvoji zastavu“, koja je stekla veliku popularnost. Niantic je 2015. izdvojen kao samostalna kompanija. (Gugl je i dalje investitor u Niantic Spatial.)

Onda je došao Pokemon Go. Objavljena 2016, igra je postavljanjem virtuelnih Pokemon likova na stvarne lokacije podstakla milione ljudi da istražuju spoljašnji svet. Tada je to bila retkost za jednu onlajn igru u doba sve dužeg vremena ispred ekrana. Inspirisala je okupljanja i događaje širom sveta. Dok su mnoge firme posustajale tokom pandemije, Pokemon Go je cvetao. Ljudi su tražili aktivnosti na otvorenom uz fizičku distancu. Tri dana nakon objavljivanja, igra je imala više korisnika nego Tviter. Posle samo dva meseca, postala je najuspešnija mobilna igra u istoriji SAD, sa 21 milionom dnevnih korisnika.

Uspeh nosi probleme

Iako je bila zlatna koka, taj uspeh je sa sobom nosio i dosta problema. Potrebno je mnogo rada i novca da bi se takav hit održao. Niantic je ulagao ogromne resurse u razvijanje novih funkcionalnosti kako bi igrače neprestano vraćao. U međuvremenu, stvoriti novu igru sličnog uspeha postalo je sve teže. „U godinama nakon lansiranja Pokemon Go, mobilno tržište se zagušilo. Promene u prodavnicama aplikacija i pejzažu mobilnog oglašavanja učinile su lansiranje novih velikih igara sve težim“, napisao je Henki u internoj poruci zaposlenima tokom otpuštanja 2023.

Zato je Niantic učinio nezamislivo: napustio je gejming biznis. „Ne mislim da je maksimizacija vrednosti Pokemon Go u narednih 10 godina nešto gde je [Henkijevo] srce zaista bilo“, kaže Sar Gur, generalni partner u CRV-u, koji je učestvovao u investicionoj rundi Series C.

Cilj je sada da Niantic svoje osnovne tehnologije ponudi poslovnim klijentima. Na primer, njihov sistem vizuelnog pozicioniranja. On bi firmama mogao pomoći da potvrde isporuke bez fotografisanja paketa na pragu, kaže Meklendon. Aplikacija Scaniverse, na primer, može omogućiti serviseru HVAC sistema da na daljinu pregleda prostor i zabeleži podatke u virtuelnom prostoru.

Niantic Spatial za sada ima nekoliko klijenata. Turistička organizacija Singapura koristi njihovu tehnologiju za kreiranje proširene stvarnosti u obilasku popularne Flower Dome staklene bašte, najveće na svetu. U zatvorenoj test fazi, koja bi trebalo da počne sledećeg meseca, posetioci će pomoću naočara sa proširenom stvarnošću videti digitalne informacije o vrstama cveća koje se pojavljuju dok prolaze kroz vrt, rekao je Gregori Jap, potpredsednik za tržišta Amerike u toj organizaciji.

Ugovor sa vladinim konsultantom Booz Allen Hamilton omogućava pristup Niantikovim logističkim i mapiranim alatima svim njegovim korporativnim klijentima. Uključujući tehnologiju skeniranja i precizno lociranje koje meri tačnost do jednog centimetra. Jedan još neimenovani klijent, prema rečima Henkija, radi na razvoju koji je „delimično tematski park, delimično poslovni centar, delimično stambeni kompleks“. Niantic ne isključuje ni saradnju sa vojskom. „Imaćemo klijente u javnom sektoru, uključujući i vojsku“, rekao je Henki. Ali, naglašava granicu: „Mi se ne bavimo proizvodnjom oružanih sistema“.

I dalje vezani za Pokemone

Ključni resurs za veštačku inteligenciju su podaci. Pokemon Go ih je prikupljao u ogromnim količinama. Međutim, Niantic tvrdi da se odricanjem gejming divizije ne odriče i tog izvora. Kompanija će nastaviti da pruža osnovnu tehnologiju za mapiranje igri Pokemon Go, sada kao vendor za Scopely, umesto da bude vlasnik. To znači da će Niantic Spatial i dalje imati pristup podacima koji su omogućili kreiranje njihovih AI modela, kaže Tori Smit, direktor za upravljanje proizvodima mape. „Nije kao da se slavina zatvara“, ističe. „Samo više ne možemo kontrolisati kako će se sve razvijati“.

A ne mogu ni kontrolisati ko ima pristup tim podacima. Kada je u martu objavljena prodaja Skopeliju, kompaniji iz Kalifornije koja je u vlasništvu saudijskog državnog investicionog fonda, pojavile su se kritike zbog prenosa popularnih igara – i podataka o korisnicima. Henki odbacuje te zabrinutosti. „Pravila poslovanja su tu prilično jasna. Niantic i Scopely su čuvari tih podataka“, rekao je. „Tako da ne bi trebalo da bude pristupa niti korišćenja van te dve kompanije“. U saopštenju, portparol Scopely je rekao da kompanija „održava autonomno i nezavisno poslovanje“ i da su „podaci igrača uvek bili i biće tretirani u skladu sa strogim zakonima i propisima o privatnosti. I da se čuvaju isključivo na serverima u SAD“.

Neki kritičari smatraju da Saudijska Arabija ulaže u industrije zabave kako bi skrenula pažnju sa svojih problema sa ljudskim pravima. Henki kaže da je Niantic razmatrao te aspekte prilikom izbora kupca. „Razmišljali smo o tome. Vodili smo rasprave i debate“, rekao je. „Na osnovu naših ličnih iskustava i ljudi s kojima smo radili u Kraljevstvu, verujem da tamo postoji stvarna želja da postanu otvorenije i liberalnije društvo“.

Izazovi s privatnošću podataka

Kada je Niantic prošlog novembra objavio da je kreirao AI modele zasnovane na lokacijskim podacima koje su prikupile njihove igre, usledila je nova reakcija javnosti. Neki igrači su se osetili izneverenima jer nisu znali da se njihovi podaci koriste za treniranje AI. Henki to odlučno negira, rekavši da se podaci nisu prikupljali dok su ljudi samo šetali igrajući igru – već samo kada bi korisnici obavljali određene radnje, poput skeniranja PokeStop-a za nagrade u igri. I tada bi im bila jasno zatražena saglasnost za poboljšanje sistema.

Meklendon priznaje da AI tada nije bila posebno pomenuta jer modeli još nisu bili u razvoju kada je saopštenje pisano. AI i dalje nije eksplicitno pomenuta. Ali, Niantic najavljuje nova pravila korišćenja koja će detaljnije opisati politiku privatnosti nakon zaključenja prodaje.

Povodom prodaje gejming biznisa i ulaska u AI, Niantic je početkom maja organizovao oproštajnu žurku prekoputa sedišta. U elegantnom mediteranskom restoranu Sens s pogledom na zaliv. Na proslavi su Henki i zaposleni delili priče i uspomene, opraštajući se od kompanije u njenom dosadašnjem obliku. Ali nakon zaključenja posla, gejming tim neće otići daleko. Preći će u kancelariju Skopelija koja je na kratkoj udaljenosti pešice. Verovatno će i plišani Pokemoni poći s njima, kaže Henki.

Ričard Nieva, novinar Forbes