Pitanje svih pitanja, da li će elektro mreža moći da podnese potrošnju energije koju zahteva AI

Od ovog trenutka do 2030. giganti veštačke inteligencije poput OpenAI, Gugla, Majkrosofta, Amazona i Mete nameravaju da više nego udvostruče računarsku snagu posvećenu razvoju i radu svojih neljudskih umova. Trenutno koriste oko 40 gigavata energije, što je dovoljno za 30 miliona domova.

Cena ove ambicije biće astronomska. Oko 50 milijardi dolara po gigavatu izgrađene računarske snage. Ukupno 2,5 biliona dolara u narednih pet godina. Oko 80% toga otići će na kupovinu GPU čipova kompanija kao što su Envidija i AMD. Ostatak — oko 500 milijardi dolara — obezbediće energiju putem novih elektrana i dalekovoda.

Prema putanji na kojoj su ovi hiperteškaši, Goldman Saks procenjuje da će američki data centri do 2030. trošiti 500 teravat-sati godišnje. Više od 10% ukupne domaće električne energije. „Mislim da već sada treba da podignemo uzbunu zbog mogućnosti da objekti budu završeni, ali da 2028. i 2029. ostanu bez struje“, kaže Zek Kraus, analitičar u Ist Deliju, energetskom konsultantskom birou iz Denvera. „Nadam se da neće udariti u zid“.

Problemi s priključivanjem na mrežu već postoje

Neki su već udarili u taj zid. U Oregonu, Amazon Data Services je podneo žalbu protiv Pacificorp-a, podružnice Berkshire Hathaway-a. Ona je odbila da obezbedi struju za puštanje u rad dela Amazonovih investicija u data centre vrednih 30 milijardi dolara u toj državi. U Santa Klari, u Kaliforniji, dva centra od po 50 megavata, koje su razvili Digital Realty i Stack Infrastructure, spremna su za rad. Ali, ne mogu da dobiju struju dok Silicon Valley Power ne završi nadogradnju mreže vrednu 450 miliona dolara. Što se ne očekuje pre 2028. godine. Suočena sa novom potražnjom od 30 gigavata, elektroenergetska kompanija AES u Ohaju rekla je investitorima da moraju da potpišu dugoročne ugovore za kupovinu 85% tražene energije. (Lista čekanja je potom pala za više od polovine — na samo 13 GW.)

Ima i optimista

Usred ovih „apokaliptičnih“ scenarija ima i onih koji veruju da je ovo zapravo dobra prilika. Džozef Majkut, direktor odeljenja za energetsku bezbednost pri CSIS-u, piše u novom izveštaju da je ovo lep problem za Sjedinjene Države, jer ga mogu rešiti. „Brz rast potražnje trebalo bi da bude dobra vest. Uprkos trgovinskim sukobima i makroekonomskoj neizvesnosti, Sjedinjene Države su u poziciji da napajaju više ekonomskog rasta i strateških industrija nego što smo videli decenijama“.

„Mnogi tvrde da je struja ograničavajući faktor. Sve više verujemo da to ne mora biti tačno“, kaže Karson Kerl. On je analitičar tržišta električne energije u Enverusu iz Kalgarija. On smatra da ne bi trebalo da bude problem izgraditi dovoljno kapaciteta dovoljno brzo. „Prva reakcija je neverica“, kaže. „Ali postoji mnogo viška kapaciteta na tržištu — ako se projekat postavi na pravo mesto“.

Aleks Tang iz VC fonda 50 Years se slaže. „Ako se hiperskaler obaveže, to će se i desiti“, kaže Tang. On je ulagao u nuklearku, baterije i solarne startapove. „Imamo jedno od najefikasnijih tržišta kapitala. Možemo se preusmeriti u trenu i pokrenuti masivan poduhvat“. Prema federalnim podacima, SAD su 2023. izgradile 40 GW novih elektrana. Ove godine bi trebalo da izgrade 63 GW — polovina će biti solarne elektrane.

Data centri preuzimaju stvari u svoje ruke

Mnogi investitori u data centre rešavaju stvar tako što grade svoje vlastite izvore energije na licu mesta. Umesto da čekaju elektrodistribucije da ih priključe. Ovi „iza-brojila“ (behind-the-meter) generatori posebno su prisutni u Teksasu. On ima svoju, odvojenu elektro-mrežu, što olakšava dobijanje dozvola. U Abilinu, u Teksasu, projekat Stargejt, koji razvijaju OpenAI, SoftBank, Orakl i investiciona firma MGX, gradi 10 gasnih turbina kao rezervno napajanje.

Neočekivane novajlije u ovoj oblasti su i velike naftne kompanije. One žele da zarade na razlici između niske cene prirodnog gasa i visoke vrednosti električne energije. Ševron planira da do 2027. izgradi 5GW gasnih turbina za data centre u Permskom basenu u Teksasu. Tamo je gas toliko obilan da su cene na čvorištu Vaha ove godine padale i u negativnu zonu. Gigantske naftne kompanije, koje već upravljaju desetinama elektrana u rafinerijama, moći će da se oslone na dobavljače za turbine na nivou komunalnih preduzeća.

Drugi se suočavaju sa listom čekanja od četiri godine za velike turbine kompanija poput GE Vernova, Simens i Hitači. Zato traže druge opcije. Investicioni gigant Brukfild potpisao je ugovor od pet milijardi dolara sa Blum Enerdžijem za njihove gorivne ćelije na gas. U međuvremenu, xAI Ilona Maska je za svoj data centar u Memfisu, Tenesi, instalirao desetine manjih gasnih turbina (oko 30 megavata) nabavljenih od Solar Turbines, podružnice Katerpilara. Kerl iz Enverusa veruje da će graditelji moći da nabave impresivnih 25 GW godišnje manjih gasnih generatora.

Prirodni gas će obezbediti 60% nove potražnje

Prirodni gas će pokrivati oko 60% ove nove potražnje data centara, kaže Goldman Saks. Takav graditeljski bum nije bez presedana. Prema podacima Uprave za energetske informacije, 2002. godine investitori su dodali 57 GW gasnih turbina na mrežu, predvođeni Kalpajnom, nezavisnim proizvođačem električne energije. On je bankrotirao 2005. zbog skoka cena gasa usled nestašica. (Kompaniju sada preuzima Constellation Energy.)

Potražnja u oblasti veštačke inteligencije mogla bi čak da vrati u život i ugalj. Upotreba je porasla u proteklih godinu dana, jer je Trampova EPA predložila ukidanje Bajdenovih propisa protiv uglja. Zvaničnici okruga Pueblo u Koloradu nedavno su zatražili od Xcel Enerdžija da odloži zatvaranje dve termoelektrane na ugalj dok se ne pronađu zamene.

Dugoročno – nuklearna renesansa

Dugoročno gledano, renesansa nuklearne energije takođe će obezbediti dovoljno struje. Meta, Majkrosoft i Amazon već su ugovorili višegodišnju kupovinu energije iz nuklearnih reaktora starih decenijama. Constellation Energy je čak dobio federalnu garanciju za kredit kako bi ponovo pokrenuo ugašeni reaktor u Three Mile Island-u.

Grade se i novi nuklearni reaktori. Vestinghaus i Brukfild dobili su federalnu podršku za izgradnju novih AP1000 reaktora vrednih 80 milijardi dolara, Desetine startapova rade na malim modularnim reaktorima. Trampov energetski sekretar Kris Rajt želi da vidi nuklearke i data centre izgrađene na saveznom zemljištu, posebno na vojnim bazama. One bi mogle da imaju koristi od redundantnog napajanja u zamenu za lakše izdavanje dozvola.

AI bi mogla da pronađe još više energije nego što troši

Međunarodna konsultantska kuća Vud Mekenzi predviđa da će veštačka inteligencija pomoći da se pronađe još više energije nego što će sama potrošiti. Kompanija je uzela decenije podataka o 2.500 najvećih naftnih i gasnih polja na svetu i ubacila ih u svoj AI model. Koristeći „integrativno modeliranje“, AI je pokazala da bi industrija mogla da poveća globalne rezerve nafte za 500 milijardi barela primenom najboljih tehnika na novijim poljima.

Slično tome, Rocky Mountain institut kaže da se može „otključati“ još mnogo energije (50 GW ili više) povećanjem efikasnosti mreže, nadogradnjom dalekovoda visokog napona i stvaranjem tzv. „programa odgovora na potražnju“. Tu se veliki kupci obavezuju da smanje potrošnju tokom perioda najveće tražnje. Istraživači sa Djuk univerziteta procenjuju da bi, kada bi operateri data centara pristali da smanje potrošnju tokom samo 1% svog rada, to stvorilo kapacitet od 125 GW.

Elektro mreža i zaključak

Lako je biti skeptik. U prošlosti su baloni prekomerne izgradnje železnica, optičkih vlakana ili gasnih turbina bili apsorbovani godinama i ostavili mnoge investitore u bankrotu. Ali ovo nije sabprajm kriza. Bum izgradnje data centara podržavaju najbogatije kompanije i najmoćnija vlada na svetu. Ako im treba više struje da ostanu dominantni u oblasti veštačke inteligencije (i zaštite svoje tržišne kapitalizacije), naći će način da je obezbede.

Kristofer Helman, novinar Forbes