Pogledajte trenutak kada je humanoidni robot prvi put poleteo
Nakon dve godine pokušaja, grešaka i upornosti, italijanski tim robotičara konačno posmatra kako njihov humanoidni robot radi ono za šta je i napravljen.
Uzleće.
Kao što se može videti u videu, mlazni robot po imenu iRonCub (referenca na Ajron Mena) podigao se oko 45 centimetara od tla. Pritom održavajući stabilnost.
Još je njegova „letačka karijera“ na početku, ali tvorci iRonCuba kažu da bi prvi let ovog proleća mogao da otvori put humanoidnim robotima koji mogu da se kreću i po zemlji i kroz vazduh.
Naročito u ekstremnim uslovima i oblastima pogođenim prirodnim katastrofama.
Humanoidni robot i prvi let
„Ovaj prvi let je za nas bio dug put“, rekao je Danijele Puči, direktor odeljenja za veštačku i mehaničku inteligenciju na Italijanskom institutu za tehnologiju.
Puči je koautor nove naučne studije objavljene u časopisu Open Engineering s otvorenim pristupom, u kojoj se detaljno opisuje kako je tim modelovao i kontrolisao aerodinamiku robota.
Takođe i kako su svoju metodu potvrdili kroz eksperimente u aerotunelu.
Tu je iRonCub lebdeo i izvodio kontrolisane letačke manevre uprkos jakim naletima vetra i ekstremnim temperaturama.
Istraživači širom sveta već se fokusiraju na multimodalne robote koji mogu da se prilagode svom okruženju i pristupe mestima koja su previše opasna ili teško dostupna za ljude.
Pa, u čemu je onda prednost opremanja takvih robota rukama, nogama i šakama sličnim ljudskim?
U hitnim i katastrofalnim situacijama, mnoge ključne tačke pristupa dizajnirane su uzimajući u obzir ljudsku ergonomiju. Pre svega, vrata, gasni ventili, merdevine, prekidači i kvake.
To su naveli Danijele Puči i istraživači David Gorbani i Antonelo Paolino u zajedničkom pisanom odgovoru.
„Zato je humanoidni robot po prirodi dobro prilagođen za interakciju s ovim sistemima koji su usmereni na čoveka. Može se kretati uz stepenice, kroz uske hodnike ili po neravnom terenu. Takođe i direktno manipulisati objektima dizajniranim za ljudske ruke“.
Preteča iRonCub-a
iRonCub je evoluirao iz iCuba, pređašnjeg istraživačkog robota sa Italijanskog instituta za tehnologiju.
On je razvijen kako bi pomogao u razvoju i testiranju algoritama utelovljene veštačke inteligencije i koji je trenutno dostupan za prodaju.
Leteća verzija, iCubov „rođak“, opremljena je kontrolnim sistemima zasnovanim na veštačkoj inteligenciji. Razvijeni su u saradnji sa grupom za mašinsko inženjerstvo Đanluke Jakarina sa Univerziteta Stenford.
Uzleće uz pomoć četiri mlazna motora. Dva su postavljena na rukama, a dva na delu koji mu je pričvršćen za leđa. Sa pričvršćenim mlaznim motorima, robot teži oko 70 kilograma.
Da bi bio zaštićen od sile i toplote koju motori proizvode, iCub je dobio unapređenje u vidu titanijumske kičme i poklopaca otpornih na toplotu.
Humanoidni robot i izazovi
Iako video prikazuje iRonCub-a pričvršćenog za sigurnosni pojas i na bezbednoj udaljenosti od tla, dostizanje ove prekretnice predstavljalo je izazove u dizajnu i inženjeringu.
Njegovi pokretni udovi dodatno komplikuju aerodinamiku.
Gasovi koje emituju mlazne turbine prelaze 1.200 stepeni Celzijusa i kreću se skoro brzinom zvuka.
„Kontrola ovih robota tokom leta je fascinantna, ali i opasna, i nema mesta za improvizaciju“, naveli su Puči, Gorbani i Paolino.
„Složenost bezbednog upravljanja sagorevanjem, disipacijom toplote i brzim protokom vazduha zahteva pažljivo osmišljene, multidisciplinarne strategije zajedničkog dizajna.
One istovremeno optimizuju fizički oblik robota, materijale, kontrolne algoritme i raspored pogonskog sistema. Sledeći korak za iRonCub biće dodatna testiranja leta.
Na aerodromu u Đenovi pripremaju posebnu zonu za robotičke letove. Tu bi robot konačno mogao da vežba uzletanje bez sigurnosnog užeta.
Možda još nije Toni Stark, ali tim veruje da će doći dan kada ćemo gledati kako preleće prepreke poput poplava i požara. Kao i da bezbedno sleće usred nestabilnih ruševina poput pravog superjunaka iz stvarnog sveta.
Lesli Kac, saradnica Forbes